Епископи Милутин и Лаврентије служили помен Десанки Максимовић

Знаменита српска песникиња Десанка Максимовић у вечност се преселила 11. фебруара 1993. године. Сваке године тога дана, бранковински Храм Светог архангела Гаврила у чијој порти почива са супругом Сергејем Сластиковим, место је молитвеног сећања на најлепше перо српске лирике. И лета Господњег 2020. помен Десанки Максимовић служили су Епископ ваљевски Г. Милутин и Епископ шабачко – ваљевски Г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства својих епархија. Владику Лаврентија са Десанком Максимовић везивало је дугогодишње пријатељство. Један је од оних који су добро знали величину њеног лика и дела, о ком данас са дубоким поштовањем говори. „Поносимо се што смо је имали међу нама. Кад год вам затреба духовне снаге и окрепљења, свратите овде, целивајте јој крсно знамење, она ће вам помоћи. Нека Господ благослови душу њену и све сроднике њене, а вама нека је здравља, дугог живота и сваке среће и радости“, рекао је Владика Лаврентије, благосиљајући чланове фамилије, представнике Задужбине „Десанка Максимовић“ из Београда, представнике локалне самоуправе и културних установа Ваљева и друге поштоваоце славне поетесе. Забележила Јадранка Јанковић.