Протонамесник Срећко Живановић: Следујући правилима, заборављамо суштину!

У петнаесту недељу по Духовима протонамесник Срећко Живановић и ђакон Александар Петровић служили уз, појање певнице, Свету Литургију у Храму Светих врача Козме и Дамјана при Општој болници Ваљево. Беседом о двема највећим Божјим заповестима сабране вернике је поучио отац Срећко рекавши да се под хришћанском побожношћу подразумева љубав према Богу и према ближњима. Истичући да су Јевреји били опчињени законима и правилима, што и данас није изузетак код многих, беседник каже да следујући правилима, заборављамо суштину. „Ако не покажемо љубав на делу, сви закони ће бити обесмишљени“, додаје отац Срећко који подвлачи да две највеће Божје заповести имају исту тежину пре 5000 година, пре две хиљаде година или данас. „Како да волимо Бога ако не волимо ближње? Какав живот треба да живимо у цркви? Какви ћемо изаћи пред Господа?“, запитао се на крају проповеди отац Срећко, закључујући да је љубав основ свега.

Ђакон Момчило Димитријевић: Снага која управља нашим животима – љубав!

Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, началствовао је Светом Литургијом у Храму Васкрсења Христовог у петнаесту недељу по Духовима. Саслуживало је братство светиње уз појање певнице и у молитвеном присуству великог броја верника. Беседио је ђакон Момчило Димитријевић који је тумачећи јеванђељску причу о двема највећим Божјим заповестима, истакао да је љубав снага која управља нашим животима, те да је у њој почетак Богопознања. Љубав према Богу се не може замислити без љубави према ближњем и обрнуто. „Зато узалуд име Божје спомињемо, ако брата свога кудимо“, додао је ђакон Момчило, оценивши да је у данашње време завладала криза вере и љубави. „Где нема вере и љубави, ту нема ни наде“, закључио је ђакон Момчило, позвавши сабране да испуњавају две највеће Божје заповести. Проповед ђакона Момчила забележила Јадранка Јанковић.

Протонамесник Бранко Чолић на Малу Госпојину: Дева Марија – не постоје речи којима се Она може описати!

Свештенство Покровске цркве предвођено протојерејем-ставрофором Драганом Алексићем служило је Свету Литургију уз појање певнице на празник Рождества Пресвете Богородице – Малу Госпојину. Сабрао се молитвено велики број верника. Беседио је протонамесник Бранко Чолић који је нагласио да је долазак на свет највеће икада рођене жене велика благодат за цео људски род. „Њено рођење било је као рођење било ког детета, с тим што су њени родитељи били веома стари, те је она била дар Божји“, истакао је отац Бранко, подвукавши да су родитељи Деве Марије били оно најбоље што је имао јеврејски народ. „Велика је благодат била у Богородици, пребродила је све муке, обрадовала се Васкрсењу и Син ју је позвао себи“, рекао је беседник, подсетивши да је припрема за Девино рођење трајала хиљадама годинама. „Не постоје речи којима је можемо описати. Она ће нас мајчинском љубављу укрепити и охрабрити да идемо Сину њеном. Први корак је наш. Остало је Божје“, закључио је отац Бранко.

Протојереј Зоран Павловић о двема Божјим заповестима: Суштина наше вере је љубав!

Умировљени протојереј-ставрофор Љубисав Аџић началствовао је Светом Литургијом у Храму Покрова Пресвете Богородице у петнесту недељу по Духовима. Саслуживало је више свештенослужитеља уз појање певнице и Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим“ који предводи диригент Милица Степановић Бабамилкић. Беседио је протојереј Зоран Павловић који је тумачио јеванђељску причу о двема највећим Божјим заповестима. Љубав према Богу и љубав према ближњем свом – две су највеће Божје заповести“, истакао је отац Зоран који је подвукао да је суштина наше вере љубав. „Из љубави је Бог створио човека и читаву твар“. У наставку своје проповеди, беседник је подсетио на речи Светог Јована Богослова да је љубав свеобухватна, неограничена, те да је дата свим људима, без обзира на све разлике. „Господ је својим примером показао да је могуће испунити ове заповести“, додао је отац Зоран, закључивши да је Свети Сава оличење љубави – како према Богу, тако и према роду. Беседу забележио протонамесник Невен Лукић.

Ђакон Момчило Димитријевић: Бог се воли у истини и као истина

Две највеће заповести о љубљењу Бога и ближњег на којима, како Господ Христос каже, „виси сав закон и пророци“ обрађене су у Светом јеванђељу по Матеју, зачалу 92 (22, 36-46). Из ових заповести видимо да Бога треба да љубимо непрестано, као и да је сваки човек дужан да воли свог ближњег, односно сваког човека. У нашем животу постоји једна снага која њиме управља. Та снага исказана је речју која се често изговара, али ретко ко је до краја схвата и у њену дубину прониче, а то је реч љубав. Љубав према Богу, дата у првој заповести, не остварује се у потпуности без љубави према ближњем. Бог се воли у истини и као истина, истакао је ђакон Момчило Димитријевић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог и секретар Црквеног суда Епархије ваљевске, тумачећи јеванђељски одломак о двема заповестима у емисији „Сведочења“.

Намесник колубарски Саша Тимотић на Црквену нову годину: Љубав према Христу показујемо вршењем Његове воље

И ове године, празник Преподобног Симеона Столпника у Мионици обележен је нарочито свечано, будући да овог великог ранохришћанског светитеља као свог небеског заштитника прославља Православна народна хришћанска заједница у „војводиној вароши“. Светом Литургијом у Храму Вазнесења Господњег началствовао је архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић, уз саслуживање свештенства колубарског намесништва и ђакона из Ваљева Јована Новитовића и Момчила Димитријевића. У навечерје празника служена је Света тајна јелеосвећења. „Година за нама била је тешка, обележена пандемијом вируса корона која и даље траје. Многи сродници и пријатељи су нас напустили, као и наш вољени блаженопочивши Владика Милутин“, подсетио је у празничном слову архијерејски намесник колубарски протојереј – ставрофор Саша Тимотић. Након Свете Литургије преломљен је славски колач. Свечана трпеза приређена је у складу са мерама заштите у условима епидемије корона вируса. Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске.

Прота Стојадин Павловић на слави цркве у Обреновцу: Брак наше душе и Христа је најважнији!

Литургијским сабрањем Црква Сабора Српских Светитеља у Обреновцу прославила је своју храмовну славу. Сабрањем је началствовао директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј – ставрофор Стојадин Павловић, уз саслуживање архијерејског намесника посавског протонамесника Слободана Илића, архијерејског намесника тамнавског протојереја Небојше Миливојевића, као и више обреновачких свештенослужитеља. По завршетку Литургије уследио је опход око цркве и резање славског колача. Присутнима се обратио гост храмовне славе отац Стојадин Павловић, који је у својој беседи нагласио да славимо сусрет неба и земље, сусрет Свете Тројице са српским просветитељима, а затим и наш сусрет са њима. Говорећи о недељном јеванђељу и причи о свадби царевог сина, отац Стојадин је рекао да свадба јесте заправо литургијско сабрање, трпеза коју је Отац припремио за све нас. „Љубав је квалификација приступања Светом престолу, коју су следили сви наши српски светитељи, удостојивши се да буду наследници Христови. Христос нас зато позива да и ми будемо причасници Његовог Тела, следујући нашим светитељима. Брак наше душе и Христа је најважнији, а то је брак Цркве“, подвукао је отац Стојадин. По завршетку беседе, присутнима се обратио и старешина храма отац Гордон Василић, захваливши се свима који су увеличали славско сабрање.
Стефан Брековић, вероучитељ

Протојереј Горан Анђелић у Храму Васкрсења: Наш народ је христоносан и крстоваскрсан!

Сабор Срба светитеља и јасеновачки новомученици молитвено су прослављени у највећој ваљевској светињи – Храму Васкрсења Христовог. Светом Литургијом је началствовао јереј Игор Илић, саслуживало је свештенство уз појање певнице, док је беседио протојереј Горан Анђелић. Тумачећи јеванђељску причу о свадби царевог сина, отац Горан је рекао да она има јасну поруку. „Јасно је да је цар наш небески Отац – Господ наш“, док слуге цареве симболишу Божју творевину која нас позива на спасење“. Истичући како званице нису хтеле да дођу на свадбу, отац Горан каже да се позиву човек одазива тако што верује и тако што чини добро другима, онако како би желео да и њему неко чини добро. „Наш народ је христоносан и крстоваскрсан“, закључио је отац Горан, поучавајући сабране на Литургији да слушају и да се угледају на светитеље из рода нашег. Забележила Јадранка Јанковић.

Протојереј Владимир Андрић у Покровској цркви: Не одбацујмо небеску духовну храну!

Протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, началствовао је Светом Литургијом у поменутој светињи у недељу 13. септембра, на Дан јасеновачких новомученика и Сабора Срба светитеља. Саслуживало је свештенство уз појање певнице и Мешовитог црквеног хора под управом диригента Милице Степановић Бабамилкић. Беседио је протојереј Владимир Андрић који је тумачио јеванђељску причу о свадби царевог сина којој се званице нису одазвале. „Људи који нису дошли, то су они људи који су одбацили небеску духовну храну, одрекли су се свог небеског Оца“, рекао је отац Владимир, те додао да нам је Отац небески подарио огромну љубав, дајући нам могућност да заслужимо и задобијемо живот вечни. „Да ли се спремамо за страшан суд Божји? Да ли смо украсили душу врлинама?“, запитао се отац Владимир који је позвао вернике да оперу своје душе покајањем и да их обуку хришћанским врлинама. „Хришћанске врлине су материјал за шивење свадбеног одела“, закључио је протојереј Владимир Андрић. Проповед забележио протонамесник Невен Лукић.

Протонамесник Срећко Живановић на Сабор Срба светитеља: Уз свете српски народ неће пасти!

У молитвеном присуству верника међу којима је било деце која су се причестила Светим тајнама, служена је Света Литургија на дан Сабора Срба Светитеља и Јасеновачких новомученика, у недељу 13. септембра у цркви Светих врача Козме и Дамјана при Општој болници Ваљево. Саслужитељи ове светиње, протонамесник Срећко Живановић и ђакон Александар Петровић су богослужили уз појање певнице. На крају свете службе, осврћући се на јеванђељску причу о свадби царевог сина, као и на празнике које СПЦ прославља, отац Срећко је рекао да неће српски народ пасти докле год има светих људи на које може да се угледа и на које је позван да их следи. „Јеванђеље нам говори какво рухо треба да имамо. Оно је узвишеније, симболише постојаност у заједници са Богом до смрти“, истакао је отац Срећко, додајући да су такво рухо имали јасеновачки мученици који нас подсећају како треба да у смрти и васкрсењу будемо са Богом.