„Све је могуће ономе који верује!“ Тим речима је празничну проповед у недељу Светог Јована Лествичника у Храму Покрова Пресвете Богородице започео протонамесник Слободан Алексић. Тумачећи јеванђељску причу по Матеју и Марку, говорио је о болести, као и о леку који треба применити. У питању је прича о дечаку кога је запосео дух нечастиви који је мучио, не само њега, него и његове ближње. Проблем у људима јесте што увек траже разлоге за неки проблем у неком другом, а не у себи. „Овај род се изгони постом и молитвом“, такође су Господње речи, на које је подсетио отац Слободан, наглашавајући да је потребна молитва свих да би се проблем решио. „Ако немамо молитву, онда сеје нечастиви“, каже беседник, додајући да су пост и молитва крила наше душе. Сећамо се и Светог Јована Лествичника који је написао чувене „Лествице“, путоказ за узрастање у врлини. Уверен да су сви присутни на Светој Литургији доживели на личном примеру ову јеванђељску причу, отац Слободан се присетио и догађаја у Почајевској Лаври којем је сам присуствовао. Видео је људе оковане у ланцима нечастивог, а такве људе ћемо видети и у манастирима Лелић, Ћелије, Острог. „Узмимо Крст, пост и молитву, пењимо се ка лествици врлина и запамтимо да је све могуће оном који верује“, закључио је празничну проповед о. Слободан.

Светом Литургијом у најстаријој ваљевској цркви је началствовао протонамесник Душан Алексић. Саслуживало је братство светиње, појали су певница и Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, а сабрао се велики број верника.

У петак 1. априла, на празник Светог Симеона Дајбабског, служена је Литургија Пређеосвећених дарова и обављена исповест свештенства архијерејског намесништва колубарског у Храму Вазнесења Господњег у Мионици. Богослужењем је у молитвеном присуству Епископа ваљевског Исихија началствовао протојереј-ставрофор Живота Новитовић, а исповедници су били архимандрит Михаило, игуман манастира Јовања и отац Георгије, игуман манастира Лелић. Лепоти сабрања допринели су и ученици веронауке колубарског намесништва. „И ми ћемо ако имамо вере у Господа, и ако живимо по речи Његовој, и ми ћемо се вазнети на Небо, а дотле треба и да страдамо са Њим“, рекао је Епископ Исихије, подвукавши да нас води сила Христовог Крста. „Клањајући се Крсту, ми исповедамо Његову силу и добијамо снагу да довршимо другу половину поста“.

Са благословом Владике Исихија, пастирску поуку својој браћи упутио је протојереј Небојша Миливојевић, архијерејски намесник тамнавски, који је подвукао да је љубав на првом месту, те да је посао свештеника посао из љубави према Богу и људима. „Ми свештеници смо људи изабрани да бисмо чували верујуће и давали им духовну храну“. „У светим тајнама свештеник дејствује благодаћу Духа Светога“, подсетио је на величину Христових тајни отац Небојша. „Свештеник не може бити сваки човек него онај који је осетио позив, а то је унутрашњи осећај“, додао је беседник који је говорио и о свеоштем страху који влада међу људима.

О блаженопочившем Епископу ваљевском Милутину од чије се земаљске кончине 30. марта 2022. године навршило две године, његови савременици су рекли да је велики исповедник Цркве Христове, народни Владика, смеран и вредан монах, човек голубије душе, а Преосвећени је увек и на сваком месту исповедао Господа носећи га у срцу. Оставио је неизбрисив траг међу клиром и паством. Следи кратко подсећање на то ко је био Епископ Милутин.

У трећу недељу Великог поста – Крстопоклону, Светом Литургијом у катедралном Храму Епархије, посвећеном Васкрсењу Христовом, началствовао је протојереј Ненад Марковић који је и беседио о сили и значају Часног Крста. Говорећи о два разбојника, од којих се један покајао и исповедао Бога, док га је други осуђивао, отац Ненад је истакао да се под Крстом налази читаво човечанство, подељено између оних који славе, као и оних који куде Бога. „У Крсту Господњем нам је показан сав домострој спасења“, подсетио је беседник на речи Светог Василија Великог. „Поклонимо се Крсту Твоме, Господе, и славимо га“, поручио је многобројним верницима отац Ненад коме је саслуживало братство светиње уз појање певнице. Забележила Јадранка Јанковић.