Протонамесник Срећко Живановић и ђакон Илија Јокић, уз саслужење ипођакона др Небојше Пакевића, појање певнице и у молитвеном присуству великог броја верника, служили су Свету Литургију у 36. недељу по Духовима у Храму Светих врача Козме и Дамјана при Општој болници Ваљево. Сабрао се и велики број лекара који су принели молитве за своје претходнике који су пострадали у Првом светском рату, лечећи рањене и болесне у нехуманим и тешким условима. „Треба да се молимо за лекаре да се они моле за нас, да нам буду светли примери, јер су посведочили праве вредности“, рекао је отац Срећко по одслуженом парастосу, док је др Владимир Ђорђевић, начелник кардиологије са интерном службом пожелео да лекари овога времена поприме обрисе лика и дела својих предака.
У Првом светском рату, тачније крајем 1914. и током 1915. године Ваљево је било град-болница. Све институције су биле претворене у болнице, Домове здравља, стационаре, прихватилишта за рањене и болесне којих је у једном тренутку било и до 30 000, што је било готово незамисливо за град који је имао једва 8 000 становника. Лечили су их домаћи, али и аустроугарски лекари чију је жртву посебно похвалио отац Срећко Живановић истакавши да су они „живот свој положили за непријатеље своје“.

Доктори: Селимир Ђорђевић, Божидар Шишић, Милан Цекић, Драга Љочић, Драгиња Бабић и многи други лечили су рањене, али и оболеле од разних заразних болести од којих је најопаснији и најсмртоноснији био пегави тифус. „Како нам је Бог послао свог Сина јединородног да нас спасава, тако нам је у рату послао лекаре, велике људе, чија су дела снажнија од свих речи којима бисмо описали њихову хуманост и жртву“, рекао је др Владимир Ђорђевић.

У току Свете Литургије читала се јеванђељска прича о Страшном суду за коју је отац Срећко рекао да је у питању прича о љубави.

Ово је трећа година како се служи парастос за лекаре пострадале у Великом рату уз наду да ће се молитвенена сабрања у њихову славу бити и наредних година. Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске, као и у емисији „Са Богом и Хипократом“ на интернет страници нашег радија.

Недеља милосрдног оца и блудног сина прослављена је у Храму Васкрсења Христовог Светом Литургијом којом је началствовао протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, уз саслужење братства светиње, појање Дечјег црквеног хора и Камерног хора „Емануил“ под управом Вање Урошевић, а у молитвеном присуству великог броја верника. Беседио је јереј Дејан Трипковић, истакавши да јеванђељска прича о блудном сину јесте једна од припремних прича пред Велики пост. „У питању је једна од најдубљх прича у Светом писму“, рекао је беседник, додајући да Црква сваког човека који је у греху позива да се врати себи. „Бог од нас жели да будемо прави људи, да живимо у међусобној љубави и да Цркву доживљавамо као дом Очев“. Беседник је закључио да је покајање најлепши цвет вере и да се у то уверио посебно током службе у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву. „Бог не оставља никога и зато шаље Апостоле који позивају све да се покају и да дођу у познање истине“. Забележила Јадранка Јанковић.

Свештенство Покровске цркве предвођено протојерејем-ставрофором Драгишом Петровићем служило је Свету Литургију у Покровској цркви у Недељу о блудном сину. Појали су певница и Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, а молитвено се сабрао велики број верника којима је о љубави очевој и важности и смислу покајања беседио прота Драгиша. Он се осврнуо и на топлину дома који представља уточиште за оне који живе у њему, али и не за једног од Очевих синова који жели да буде самосталан, да узме свој део иметка и да оде у свет. То га је довело до потпуне пропасти и беде која је постала његов стални пратилац. То га је отрезнило и вратило Оцу. „Отац није заборавио свог сина, чезнуо је за њим, опростио му и обукао га у најлепше хаљине јер је син био мртав и оживео је“, подсетио је беседник, закључивши да је трагедија блудног сина – трагедија људског рода, искуство које нам показује да смо без Бога ништа.

У Недељу митара и фарисеја, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника другог ваљевског протонамесника Саше Максимовића и свештенослужитеља саборног храма. Наша Света Црква богомудро и постепено нас уводи у подвиг Часног поста, који нас полако уводи у Страсну седмицу, где су сконцентрисана страдања Господа Исуса Христа. Та страдања, крст, смрт и погребење уводе нас у радост највећу и светлост свих светлости – Васкрсење Христово, истакао је ваљевски архијереј додавши да фарисеј није био лишен плате за свој труд, подвиг и жртве које је приносио Господу, али много више је оправдан цариник који је принео дух скрушен и срце смирено. На крају богослужења, Владика Исихије је заблагодарио својој духовној деци на молитвама које су приносили за његово оздрављење протеклих дана. Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске.