Његово Високопреосвештенство Архиепископ Њујорка и Митрополит целе Северне Америке Антиохијске Патријаршије Г. Јосиф

Ништа нас неће одвојити од Господа Христа!
Са групом поклоника, посетио је Ваљевску епархију на празник Светог Кирила Александријског, 22/9. јуна лета Господњег 2018. Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин приредио им је дочек у Епархијском дому, провео овдашњим светињама и даривао честицама моштију Светог Владике Николаја. Да се Лелићком Златоусту и његови епархиоти у далекој Америци могу поклонити… За антиохијског архијереја на северноамеричком континенту Архиепископ Јосиф хиротонисан је 2014., а његова служба на овом простору отпочела је 1995. у Вест Коусту. Долазак у Србију сматра великим благословом, а српски народ братским. Увек се моли за Косово и Метохију и родну му Сирију. Ма са чим данас били суочени, верује да ћемо живећи са Господом Христом све победити
Питање: Ваше Високопреосвештенство, за почетак, замолила бих Вас да са нама поделите утиске о боравку у овом делу територије Српске Православне Цркве. Како сте све овде доживели?
Архиепископ Јосиф: Најпре, веома сам благословен што сам други пут посетио Србију. Оно што ме изнова доводи у Србију јесте светост ове нације и дивни људи Србије. Они су православни верници, наша браћа и сестре по вери и Српска и Антиохијска Црква су сестре, биле су и још увек су блиске једна другој. Та блискост, пријатељство, везе и мостови између нас трају вековима. Дакле, ја сам благословен да будем други, а група која је са мном први пут у светој земљи Србији.
Питање: Ваша служба везана је за Северну Америку – Сједињене америчке државе и Канаду. Кажите нам нешто о специфичностима средине и околностима које прате духовни живот народа на том простору…
Архиепископ Јосиф: Живимо на великом континенту. Имамо 300 храмова, шест епископа заједно са мном. Ја сам митрополит, они су моји помоћници. Такође, имамо око 500 свештеника. Присутни смо тамо од 1895. године. Дакле, имамо историју и многи наши епископи су канонизовани, постали су свети људи, као Свети Рафаило који се упокојио 1915. Свештеничка служба тамо је иста као у Србији, али тешкоћа се огледа у томе што већи део друштва није православан, док је овде све као да сте код куће, осећате Православље свуда. Али, уз Божју помоћ и благодаћу Светог Духа, радимо колико можемо. Почео сам своју службу у Северној Америци 1995. године, сто година после Светог Рафаила. Када кажемо Северна Америка, мислимо на САД и Канаду. Служба је веома велика и не службујем из канцеларије, већ сам увек на путу и аеродрому, од једне парохије до друге. Јер, служба то захтева. Свакако је лакше бити у канцеларији и руковати одатле, али… Имамо седиште у Њу Џерзију, диван објекат и канцеларије, али ја нисам тамо. Ја сам „за изгубљеним бродом“, одакле стиже позив за спасавање душа (СОС, SOS – Save Our Souls, нап. аут.). Много је важније бити са људима, него у канцеларији.
Питање: Српска Православна Црква има четири епархије на територији Северне Америке. Имате ли комуникацију са њима, са верним народом који тамо живи?
Архиепископ Јосиф: Кад сам служио у Калифорнији, пре двадесет једну годину, тамо је био Епископ Јован (Младеновић, данас Епископ шумадијски, нап. аут.), са којим сам био веома близак. Онда је он отишао, вратио се у Србију. Данас је ту Епископ Максим (Васиљевић, Епископ западноамерички) и са њим сам јако добар пријатељ. Ја идем у „његове“ цркве, он долази у наше. Позивао сам га више пута на наше конференције, да говори и одржи презентације. У Њујорку је Епископ Иринеј (Добријевић, Епископ источноамерички), са којим смо такође блиски, познајемо народ и свештенство.
Питање: Долазите из Сирије. Рођени сте и одрасли у Дамаску. Дакле, имајући у виду актуелну ситуацију у Сирији, не можемо избећи питања: шта мислите о томе? Шта осећате и чему се надате?
Архиепископ Јосиф: Рођен сам у Дамаску и послат у Сједињене америчке државе да служим. Шта год мислио и осећао, у сваком случају могу рећи да смо против било какве врсте насиља. Насиље је зло! Али, оно што чујете и видите на вестима није грађански рат. Сиријски народ се не убија међу собом! Странци из 83 земље долазе да се боре у Сирији, јер они имају план и мисле да ће им тај план успети. Користе радикалне и фундаменталистичке снаге, троше милионе на пропаганду… У Сирији смо сви живели лепо једни поред других. Имамо много деноминација, много религија. Сирија је била најбезбедније место у целом региону до 2011. године. Хвала Богу, сада је Дамаск слободан од ИСИС –а и екстремиста, највећи део територије је сада безбедан. Ма коју суперсилу имали не могу променити мапу Сирије. Промена геополитичких прилика се неће догодити. Дакле, народ Сирије се међу собом не убија. Он је цивилизован. Има дугу и важну цивилизацију, и ко год жели да оде у Сирију у то ће се уверити. Ако ме питате да ли се плашимо, наравно да не. Свакако, тужни смо због губитка породица, војника, невиних људи… Али, у сваком рату је за очекивати да се такве ствари догоде. Најважније је да се Сирија враћа слободи, изградњи и обнављању зграда. Видим да ће будућност Сирије бити боља.
Питање: Ми у Србији се на Светим Литургијама молимо за народ Сирије. Да ли знате за то?
Архиепископ Јосиф: Знам, хвала вам много! И ми у антиохијским црквама у Северној Америци се молимо за Србију и њен народ, посебно за ситуацију на Косову и Метохији.
Питање: Разумемо вас јер смо и прошли кроз сличну ситуацију 1999. године, трагедију нашег народа на Косову и Метохији. Можемо да саосећамо и да се молимо. Само то?
Архиепископ Јосиф: Да, можемо увек да се молимо. Ми смо ово наше поклоничко путовање прошлог понедељка започели управо на Косову и Метохији. Посетили смо манастир Грачаницу, провели ноћ тамо. Нисмо имали страха, овде се свугде осећамо безбедно. Симболика посете Косову је веома велика, јер желели смо да пружимо наду народу који тамо живи. Рекли смо:“Долазимо из Америке. НАТО је бомбардовао Косово и друге делове Србије, али амерички народ није умешан у политику. Они цене Косово, народ Косова, цене присуство хришћана и свих других на Косову. За нас је посебан доживљај на Косову било то што смо боравили у манастиру. Нисмо имали прилику да видимо владику (Епископ рашко – призренски Г. Теодосије), јер је био на путу. Али, молимо се и молићемо се за њега, његову безбедност и безбедност свих људи. Ми смо верујући, а наша вера долази са истог извора, а то је Господ Христос, и у Њему смо сви једно. Сви наши проблеми су заједнички. Народ Косова, безбедност и мир Косова је оно за шта треба стално да се молимо.
Питање:Замолила бих Вас на крају да упутите неку поруку нашем народу…
Архиепископ Јосиф: Најпре бих поздравио Његову Светост Патријарха Иринеја, Свети Архијерејски Синод, Владу Србије и сав народ. Ми смо браћа и сестре и осећамо проблеме једни других. Као што смо поразили Отоманско царство и комунисте, ништа нас неће уплашити и одвојити од Господа Исуса Христа. Он није само филозофија. Он је као ја, као она, као ти, као цела нација. Док верујемо у Господа Христа, ништа нас не може сломити!
Разговор водила: Јадранка Јанковић,
инфо служба Епархије ваљевске

Ћелијска сусретања – Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион

Прослава празника Светог Оца Јустина, 14/1. јуна 2018. године Господње, у манастир Ћелије довела је више архијереја, свештеника, свештеномонаха и поклоника са разних православних простора. Међу њима, први пут на свом пастирском путу, Епархију ваљевску походио је и Преосвећени Епископ тимочки Г. Иларион (Голубовић). Какво духовно искуство представља поклоњење Авиним моштима и боравак у светињи у којој је он годинама служио, у чему се огледа актуелност личности и дела ћелијског богомудраца и шта је најважније за наш живот у вери Христовој, неке су од тема о којима је Епископ Иларион говорио за веб сајт Епархије ваљевске. Са Епископом Иларионом разговара новинарка Јадранка Јанковић.

Апел за помоћ фрескопису храма Светог Нектарија

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, а после дужег размишљања због недостатка финансија, ипак почињемо живописање храма Светог Нектарија Егинског у Ваљеву.  Осликавање храма представља трајни запис времена и молитвени печат који остављамо генерацијама после нас , на вечно сећање и заступништво свих Светих  пред Престолом Божјим. Молимо благоверни народ, у отаџбини и у расејању, да у складу са својим могућностима, узму учешћа у осликавању овог, како духовног тако и телесног лечилишта и својим прилозима уграде своја имена и својих ближњих у благо које не губи свој сјај већ сија за вечност пред Богом и пред Светим Нектаријем.   Све информације можете добити од свештеника при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву о. Александра Филиповића или на његов број 066 888 76 31 и 061 6349944.

 

Радио Источник домаћин састанка представника радио емитера Српске Православне Цркве

21. АПРИЛА 2017. Слава радија Источник – Источни (Светли) петак била је прилика да гласило Епархије ваљевске буде домаћин састанка радио емитера Српске Православне Цркве, како би се изнова размениле идеје и искуства ради унапређења овог вида мисионарења наше Цркве. Састанак је одржан у парохијском дому Храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, а у његовом раду учествовали су: Марина Марић (новинар радија Слово љубве, Београд), протојереј Стевица Илић (гл.и одг. уредник радија Тавор, Бачка Паланка), протојереј – ставрофор Марко Папић (гл.и одг. уредник радија Милешева, Пријепоље), Нада Вижлина (новинар радија Милешева, Пријепоље), Мирослав Крсмановић (гл.и одг. уредник радија Српски Сион, Рума), Николина Крсмановић (новинар – сарадник радија Српски Сион, Рума), Боро Остојић (дневни уредник радија Славословље, Суботица), протонамесник Милорад Мировић (гл. и одг. уредник радија Беседа, Нови Сад) и протонамесник Слободан Алексић (гл. и одг. уредник радија Источник, Ваљево). Прва тема разговора била је музички програм црквених радио станица, жанрови и извођачи који су заступљени, могућност проширивања понуде у складу са тематском опредељеношћу гласила и томе слично.
Црквене радио станице углавном емитују духовну музику (српску, грчку, руску), етно и староградску. Спорадично су присутна дела класике, поп и нешто ређе рок извођачи. Услед скромних економских могућности, избор музике праве тонско – технички реализатори. Изузеци су радио Слово љубве из Београда и  радио Беседа из Новог Сада, који имају академски образоване музичке уреднике. На радију Беседа постоје и тематске емисије са класичном музиком, а у сарадњи са Удружењем слепих и слабовидих реализован је пројекат аудио издања Псалтира. У сарадњи са интернет радијом Земља живих, радио Милешева добио је духовну музику на седамнаест језика, што је умногоме обогатило музичку понуду овог медија, рекао је главни и одговорни уредник Милешеве прота Марко Папић. У време Часног поста, радио Слово љубве и радио Беседа емитовали су искључиво духовну музику, док су остале станице то чиниле прве и последње недеље.
Све у свему, одавно је познато, музичке укусе ширег аудиторијума тешко је у потпуности испоштовати. Али, када су црквени медији у питању, простора за проширивање понуде несумњиво има.
У другом делу састанка, протонамесник Слободан Алексић, уредник Радија Источник, предложио је да се размене искуства из области преноса уживо богослужења и духовних трибина. Изузев радија Беседе, која располаже савременим техничким уређајима и довољним бројем запослених, што омогућава преносе богослужења из саборне цркве у „српској Атини“, остале радио станице не раде уживо преносе. Разлог томе је углавном у мањку људи.
Такође, истакнуто је задовољство сарадњом, коју црквени емитери негују. По завршетку састанка, протонамесник Слободан Алексић приредио је гостима поклоничко путешествије светињама Ваљевске епархије.

 

 

Ј. Ј.