Упокојио се у Господу Епископ ваљевски Милутин (1949-2020)

У Господу се у понедељак 30. марта, у раним јутарњим сатима, у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” у Београду, упокојио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин. У ову здравствену установу је Владика био смештен, због потврђеног присуства корона вируса. Један од најугледнијих и најпоштованијих Епископа СПЦ био је познат као одличан организатор, врстан беседник и велики градитељ. Остаће упамћен као пастир Цркве Христове, пун љубави не само према људима, већ према читавој Божјој творевини. Нико није као Преосвећени Владика миловао, неговао и љубио сваку травчицу, сваки цвет, птицу, човека. Нека те Господ пригрли у Царству своме драги и љубљени Владико!

Животопис Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина

Епископ Милутин је рођен 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић). На крштењу добија име Михаило, а ову Свету тајну прима у манастиру Пустиња, знаменитој православној светињи за коју је био изузетно везан. Основношколско образовање стекао је у селу Поћута. Са 14 година одлази у манастир Каона где је 26. октобра 1963. године од тадашњег Епископа шабачко – ваљевског Јована (Велимировића) примио монашки постриг у манастиру Петковица, добивши име Милутин по владару из светородне лозе Немањића, једом од највећих ктитора у хришћанској историји. Сутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру рукоположен је у чин ђакона, а на Митровдан у Осечини у чин јеромонаха.

Године 1967. одлази у монашку школу манастира Острог. Успешно је завршава, враћа се у манастир Каона, где постаје намесник и парох. Средњошколско образовање стекао је у богословији Светог Саве у Београду. Студије отпочиње на Православном богословском факултету у Београду да би, након завршене прве године, отишао у Сједињене америчке државе на ПБФ „Свети Сава“ у Либертвилу, где је са успехом дипломирао. Шест месеци обављао је дужност секретара Епархије канадске, а наредних шест пароха у Нијагари. Потом се враћа у Каону на место настојатеља манастира. Заједно са манастирским братством, својим ангажовањем допринео је свеколиком напретку светиње каонске.

Године 1979. поклонио се Гробу Христовом у Јерусалиму. Чином синђела, Епископ Јован (Велимировић) одликовао га је 1981, а протосинђела 1987. године. Наследник Владике Јована на трону Епархије шабачко – ваљевске, Епископ Лаврентије (Трифуновић) 1994. године унапређује га у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање поверава и манастир Лелић, који тиме на кратко постаје метох Каоне.

Дужност архијерејског намесника посавскотамнавског обрављао је од 1999. до 2003. године, када постаје архијерејски заменик, када бива изабран за Епископа аустралијско – новозеландског. Након три и по године службовања на Петом континенту, одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске, поново васпостављене након 200 година.

„Велика радост и утеха је бити у близини два горостаса, Светог Владике Николаја и Аве Јустина. Ту су славни Ненадовићи, Војвода Живојин Мишић. На нама је да будемо достојни потомци и да нас се они не постиде пред Богом, а ми пред њима“ рекао је Владика Милутин приликом устоличења на Светој Литургији, коју је служило више архијереја СПЦ у Храму Васкрсења Христовог, саборној ваљевској цркви на ушћу Градца у Колубару.

Током његовог столовања у Епархији ваљевској саграђено је и обновљено више храмова, постигнут највећи одзив за верску наставу међу свим епархијама СПЦ, изузетно развијена милосрдна активност епархијских братстава и сестринстава, унапређен рад црквених гласила, оrганизовано мноштво молитвених свечаности које су сабрале православни народ из целог света и много тога другог. Владику Милутина красила је неизмерна љубав према својим епархиотима, којима је подарио мудре поуке у својим проповедима. Вечан ти спомен драги и љубљени Владико!

Протонамесник Немања Павловић у Средопосну недељу: Хоће ли после пандемије бити стида у нама?!

Средопосна недеља је литургијски обележена у Храму Свете Тројице у Обреновцу. Беседио је протонамесник Немања Павловић који у свом десетогодишњем пастировању није доживео да га гоне, али признаје да је „притисло са свих страна“. „Наш Епископ не зна од кога више страда. Напали га верујући. Напали га неверујући“, каже отац Немања подвлачећи колико је то страшно и тешко. Затим је отац Немања говорио симболично о „кашичици“ о којој се расправља ових дана. „Као да је кашичица само причешће“, каже отац Немања, саветујући вернике да не греше као он који признаје да не зна како га земља трпи. „Ко има јеванђеље пред собом, све му је јасно“, додаје отац Немања, изрелвотиран на количину напада на Епископа, Патријарха и Синод. „Зар ће Страдална недеља бити пре Цвети, зар ћемо све да каменујемо пре Цвети? То ни у Јудеји није било!“, каже отац Немања, закључујући да ће пандемија вируса проћи, уз питање да ли ће тада бити стида и покајања, извињења онима о које смо се огрешили. Беседу оца Немање преузели смо са YouTube канала.

Прота Драган Алексић у Средопосну недељу: Овај вирус – плод нечастивог!

Протонамесник Душан Алексић началствовао је Светом Литургијом у Покровском храму у Недељу Светог Јована Лествичника 29. марта. Поштујући наредбе државног врха Србије услед ванредног стања изазваног пандемијом вируса Ковид 19, верника у светињи није било, али је неколицина њих у порти на прописној удаљености молитвено учествовала у богослужењу. Беседио је протојереј-ставрофор Драган Алексић који је тумачећи јеванђељску причу о исцељењу немог младића постом и молитвом, рекао да нам пост и молитва служе да стишамо своје страсти и да чинимо добро. „Ових недеља и месеци слушамо да водимо рат против невидљивог непријатеља. Живимо у времену када човек жели да зацари невидљивог непријатеља. Овај вирус који је захватио цело човечанство, јесте плод онога кога човек жели да зацари, плод нечастивог“, упозорава отац Драган бојећи се да ако човек не извуче поуку из овога, у будућности може бити само горе. „Човек са Христом мора ићи против болести. Болест је грех, а лек је Христос“, закључио је прота Драган молећи се за Епископа Милутина, клир и све оболеле да оздраве. Захваљујемо протонамеснику Невену Лукићу на звучном запису беседе оца Драгана.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Поводом најновијих препорука Владе Србије да се у циљу сузбијања ширења вируса COVID-19 ,,верски обреди у верским објектима и на отвореном простору врше без присуства верникâ”, уз образложење да је циљ препорукâ безбедан начин вршења богослужења и заштита здравља становништва и истовремено омогућавање несметаног вршења богослужења, обавештавамо све наше свештенство, монаштво и верни народ да ће Српска Православна Црква применити ове препоруке, као што је то већ учинила у оним државама српске дијаспоре и региона где су овакве мере заштите донете пре неколико дана. Црква неће прекидати служење свете Литургије нити престати да причешћује вернике јер је то ствар око које се не може расправљати: она представља основу наше вере у Бога Живога. То конкретно значи да ће се у храмовима у току богослужења налазити свештеник (или свештеници) са ђаконом, појцима и црквењаком (како је где потреба и прилика).
Позивамо све вернике старије од 65 година, као и млађе слабијег општег здравственог стања и слабијег имунитета, да се наредних дана и недеља уздрже од доласка у храмове на света богослужења и ни себе ни друге не изложе ризику.
Понављамо: ризик није свето Причешће (напротив, њега примамо, поред осталог и ,,на исцељење душе и тела”) већ реално присутна опасност од вируса, независно од светог Причешћа, због његове експанзије на сваком кораку у последње време, а предстојећи период и кинески и домаћи стручњаци оцењују као најкритичнији и виде што већу изолацију као једини начин да се његово ширење заустави и да се избегне трагично искуство Италије и неких других земаља.
Нашим верницима очински, пастирски одговорно и са љубављу благосиљамо да света богослужења прате путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-страница, а да се са својим парохом благовремено договоре о термину причешћа у свом дому. Остала чинодејства, нарочито свету Тајну крштења, треба одложити до нормализације стања, а када је оно ипак хитно потребно, саобразити га мерама ванредног стања. Сахране треба вршити са што мањим бројем присутних.
Посебно напомињемо да није добро да се одлазак у цркву користи као изговор пред својом савешћу и пред ближњима за непоштовање мере самоизолације. Зато још једном позивамо све наше свештенство, монаштво и верни народ да се у свему придржавају прописа које је донела држава и упутстава о црквеном животу које је прописао Свети Архијерејски Синод.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве