Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године
Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса.
Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна Црква уношењем у Диптихе светих препоручује ова новојављена и новопрослављена светила Православља својој духовној деци као пример за углед у врлини и чврстини вере, наде и љубави. Лику светих прибројане су следеће личности: свети Данило, епископ карловачки и плашчански, са датумом празновања 27. јануара/9. фебруара; свети Иринеј (Ћирић), епископ бачки, исповедник вере, са датумом празновања 24. марта/6. априла; света 73 свештеномученика горњокарловачка, чији спомен празновања има бити заједно са споменом светог свештеномученика Саве горњокарловачког, 4/17. јула; свети свештеномученик Недељко Раковички (Стреличић), са датумом празновања 8/21. маја; свети свештеномученик Милош (Билбија) Грковачко-црнолушки, са датумом празновања 28. јула/ 10. августа; свети свештеномученици Илија (Будимир), Ристо (Ћатић), Коста (Станишић) и остали ливањски мученици, чији датум празновања ће ускоро бити утврђен и саопштен; свети преподобномученици медљански игуман Серафим, монах Авакум и монах Мардарије, са датумом празновања 28. септембра/11. октобра; света деца мученици, јастребарски и сисачки, са датумом празновања 13. јула/26. августа; свети мученици зворничкотузлански, са датумом празновања 26. маја/8. јуна; свети мученици бачки, са датумом празновања 10/23. јануара. Измењен је датум празновања мученика дабробосанских: уместо 28. јуна/11. јула, њихов спомен ће се убудуће обележавати 5/18. јула сваке године. Одређен је датум празновања светих свештеномученика житомислићких – 13/26. јун, док су мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким прибројани и сви остали мученици пострадали за веру у Херцеговини у време Другог светског рата, који ће се од сада сви заједно прослављати под називом свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици, са датумом празновања 24. јула/6. августа.
Следећи благодатни и благословени догађај на Сабору било је заједничко служење саборне свете Литургије у Храму Светог Саве на Врачару после васпостављања евхаристијског општења и канонског јединства између Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве, како се она називала после прекида општења 1967. године. Литургију је служио Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење Архиепископа охридског и македонског г. Стефана и већег броја архијерејâ, свештеникâ и ђаконâ.
Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље“ и других фондација, установа и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.
Као и ранијих година, Сабор се бавио и радом Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и питањем црквене просвете, брижљиво анализирајући тренутно стање и проблеме. За ректоре богословијâ постављени су досадашњи вршиоци дужности ректора: Богословије Светог Саве у Београду – протођакон Радомир Врућинић; Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима – протојереј–ставрофор мр Јован Милановић; Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи – протонамесник Љубомир Пријовић. Током овог заседања пажљиво је саслушан и извештај о делатности Богословског факултета „Свети Сава“ у Либертивилу, САД, са конкретним одлукама за унапређивање наставног процеса.
Разматрано је и стање наше Цркве на Косову и у Метохији, у Црној Гори, у Хрватској и другде, као и духовне и све остале последице ратног сукоба у Украјини. Посебно је разматрана тема избеглицâ, од којих је велики број уточиште нашао на простору јурисдикције Српске Православне Цркве. Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао и појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве.
Сабор је попунио упражњене епархије западноевропску и шабачку. За Епископа западно-европског изабран је досадашњи викарни Епископ хвостански Јустин (Јеремић), а за Епископа шабачког досадашњи викарни Епископ топлички Јеротеј (Петровић), док је администрирање Епархијом загребачко-љубљанском поверено Његовој Светости Патријарху. За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Светог Луке у Бошњанима крај Варварина, са титулом Епископ хвостански; архимандрит Иларион (Лупуловић), игуман манастира Драганца код Гњилана, са титулом Епископ новобрдски; архимандрит Нектарије (Самарџић), клирик Епархије британско-скандинавске, са титулом Епископ јегарски; архимандрит Доситеј (Радивојевић), настојатељ манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, са титулом Епископ липљански, и протосинђел Петар (Богдановић), настојатељ манастира Горњака код Петровца на Млави, са титулом Епископ топлички.
Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару.
Сабор је током заседања учинио две посете: председнику Републике Србије г. Александру Вучићу и престолонаследнику Александру Карађорђевићу, на позив ових истакнутих јавних личности.
У Светом Синоду мандат је престао Митрополиту дабробосанском Г. Хризостому и Епископу крушевачком Г. Давиду, који остају чланови заменици. За нове чланове Светог Синода изабрани су Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Епископ бачки Г. Иринеј.

Протонамесник Срећко Живановић: Извор живота – Света Литургија и причешће!

Недеља Жене Самарјанке и празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца прослављени су литургијски у Саборном Храму Христовог васкрсења у Ваљеву. Светом Литургијом у молитвеном присуству великог броја верника началствовао је протојереј Ненад Марковић, а беседио је протонамесник Срећко Живановић, тумачећи јеванђељску причу о сусрету Господа Исуса Христа са Женом Самарјанком. Истакао је притом да је наша вера – вера сусрета, сусрет људи који су видели или препознали Христа. „Ово је највећи дијалог у јеванђељу, и како он тече, тако прича добија на значају“, рекао је беседник, додајући да се кроз њихов разговор протеже мисао о светом причешћу, као и да се пројављује Христова љубав према сваком човеку. „Ово се десило пре више од две хиљаде године, али као што су тада људи тражили смисао живота, тако и данас трагају за Богом, за извором живота“, подвукао је отац Срећко, закључивши да се извор живота црпи у Светој Литургији и причешћу.
Забележила Јадранка Јанковић.

Рабровичка црква прославила славу – Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца

Храм Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Рабровици, једна од најстаријих епархијских светиња и споменик културе од изузетног значаја, традиционално на празник коме је посвећен био је место молитвеног сабрања бројних верника, како овдашњих парохијана, тако и из других крајева. Светом Литургијом је началствовао протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник други ваљевски, уз саслуживање свештенства колубарског и обеју ваљевских намесништава. Поучивши окупљене о духовном рађању свих нас, које се збива у храму Божјем када примимо Свету тајну крштења, протонамесник Саша Максимовић истакао је да је сваки храм наша мајка Црква која нас је родила за живот који траје заувек. Зато, треба да га негујемо, помажемо и у њега долазимо чистог срца. Говорећи о феномену греха, протонамесник Максимовић је навео да је само Господ Христос био безгрешан, а да је у животима свих нас грех и те како присутан.

Преломивши славски колач, отац Саша Максимовић је заблагодарио старешини Храма Светог Оца Николаја, протонамеснику Невену Лукићу, његовом супароху протонамеснику Зорану Симићу и парохијанима, који су их са великим гостољубљем дочекали, уз молитву Господу да се на овом светом месту исто тако сабирају у годинама које долазе.

Свечаност је заокружена трпезом љубави, коју су домаћини припремили за своје госте.
Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске.

Манастир Лелић прославио славу – Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца

Манастирски храм у задужбини Светог Владике Николаја и његовог оца Драгомира, и ове године, свечано је обележио празник Преноса моштију Светог Оца Николаја, свог небеског заштитника. Литургијским сабрањем је началствовао старешина манастира игуман Георгије, уз саслуживање свештенослужитеља из Шабачке и Ваљевске епархије. „Свети Владика Николај био је од рођења везан за Светог Николаја Мирликијског. На рођењу је добио име Никола, а приликом монашења Николај, управо по узору на њега. Име снажне симболике- „онај који доноси победу народу“ обележило је њихове личности, будући да су, сходно приликама свог времена, обојица донели народу победу. Трофеј победе су оставили нама, те данас учествујемо у тој победи, која нас води Васкрслом Христу“, казао је у празничној проповеди архијерејски намесник први ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић.

Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске.