Протонамесник Бранко Чолић у Пету недељу поста: Нико није без Крста, свако ће попити чашу страдања!

Пета недеља Васкршњег поста, посвећена Светој Марији Египћанки Литургијски је прослављена у Храму Покрова Пресвете Богородице. Сабрање је предводио протојереј-ставрофор Драгиша Петровић, саслуживало је више свештенослужитеља, појала је певница, а молитвено је учествовао велики бој верника. Беседио је протонамесник Бранко Чолић који је у првом делу беседе говорио о амбицији, док је у другом посветио пажњу покајању кроз пример Свете Марије Египћанке. „Једина амбиција коју треба да гајимо и којом нас учи Христос, јесте да хитамо ка Царству Небеском“, каже отац Бранко који подвлачи да је амбиција добра ако умножавамо своје таленте и ако уз помоћ Бога достижемо пун потенцијал, а не ако је та амбиција подстакнута сујетом, егоизмом, ратовањем против свакога. „Ко хоће да буде највећи, нека свима служи, нека свима буде слуга“, рекао је отац Бранко, осврнувши се потом на живот Свете Марије Египћанке која је испробала сваки грех који јој је био доступан док се није истински покајала и решила да живот промени из корена. „А та промена је оличена у Светом причешћу“, закључио је беседник, упозоравајући сабране да нико није без Крста, те да ће свако од нас попити своју чашу страдања.

Протонамесник Филип Јаковљевић: Христос нас увек разуме!

Иако су свакодневно били уз Господа Христа и слушали Његову реч, апостоли нису у потпуности схватали Његову мисију. Зато им Он предочава да ће Га ухапсити, предати незнабошцима, да ће бити осуђен, мучен и убијен, а напослетку васкрснути. И поред тога, они су се саблазнили, јер су у старозаветним пророштвима о месији замишљали земаљског цара, који ће их извести из ропства и донети благостање у оквирима земаљског живота. Како нам говори Свето јеванђеље по Марку, зачало 47, Христос им из превелике љубави најављује шта ће се збити. Видимо да они то не разумеју, већ тек касније, када су се ти догађаји збили, они су се сетили Христових речи, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. Међутим, иако апостоли у том тренутку не разумеју Христа, Он њих у потпуности разуме, као и све нас и у овој јеванђељској причи видимо добар пример да никада не треба да посумњамо да нас Христос Господ разуме, истакао је отац Филип Јаковљевић. „Зато је и дошао на земљу – да узме човечје тело и осети све што и ми. Да не можемо да кажемо да је Бог тамо негде, јесте добар, јесте Творац, али Он не може да разуме нашу муку. Може, јер је Он сву муку, коју човек може да понесе, понео, претрпео исмевање, мучење, страдање и смрт на крсту. Христос нас увек разуме“, једна је од поука овонедељног јеванђељског одломка, које је слушаоцима Радија Источник упутио протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског.

Намесник подгорски Велимир Крстић на опелу архимандриту Данилу: Сваки Крст носио као радост!

Отац Георгије, игуман манастира Лелић, уз саслужење више свештенослужитеља, служио је опело новопрестављеном архимандриту Данилу у манастиру Плужац који је отац Данило водио читаву деценију. Беседио је протонамесник Велимир Крстић, архијерејски намесник подгорски, који је истакао да је Господ покојников живот бојио разним бојама, украшавајући га као ћилим што се украшава, јер га је Господ водио кроз Далмацију, Америку, Аустралију, Црну Гору… „Дошавши овде, у јесењим годинама свога живота, дошао је овде где је завршио манастирски комплекс“, истакао је беседник, додајући да је отац Данило био свештеницима духовник при исповестима, примајући њихове грехе као Крст који је носио са радошћу. „Нека Господ васкрсне и нашег оца Данила у дан Страшнога суда и приброји га на страну праведника!“, поручио је на крају проповеди намесник подгорски.

Ђакон Александар Петровић: Све је могуће оном који верује!

Протонамесник Бранко Чолић, началствовао је Светом Литургијом у Четврту недељу поста – Средопосну, у Храму Покрова Пресвете Богородице. Саслуживало је више свештенослужитеља, уз појање певнице и у молитвеном присуству великог броја верника. Беседио је ђакон Александар Петровић, који је поучен јеванђељском причом, поручио да је све могуће оном који верује, али не треба да кушамо и приморавамо Господа да чини нешто за нас. „Пост и молитва су два крила на којима душе хришћана узлећу на небо“, каже беседник и додаје да молитва није никакво упињање, доказивање, она је живо обраћање Богу. „Однос према Богу треба да буде потпуно отворен и искрен и онда је све могуће нама који верујемо“, истиче ђакон, посведочивши да пост не треба да ограничава човека, већ је његова улога да се у нама пројави вера. „Имајмо одговорности, вере и молитве према Господу“, закључио је беседник, који је подсетио и на личност Светог Јована Лествичника коме је посвећена Четврта недеља поста.