Свети Пантелејмон – слава Капеле у Геронтолошком центру у Обреновцу

Због тешке епидемиолошке ситуације Капела Светог Пантелејмона при Геронтолошком центру у Обреновцу ће прославити славу скромно, без гостију. Од марта месеца када је проглашено ванредно стање, духовник капеле протонамесник Немања Павловић није био у центру, па корисницима веома тешко пада што нема богослужења и што не могу да поразговарају са духовником. Радни терапеут и чланица Кола српских сестара „Преподобна мати Параскева“ Мирјана Младеновић, каже за радио „Источник“ да су посете Центру забрањене и да корисници не могу да излазе напоље, те да се сви питају када ће проћи ванредна ситуација и када ће се живот вратити у нормалу. Литургија ће се служити у Храму Свете Тројице у недељу од 9 сати, где ће бити преломљен славски колач и освештано жито које ће корисници са послужењем после Литургије добити.

Свети Пантелејмон – слава цркве на Дивчибарама

Једина црква у Епархији ваљевској посвећена Светом великомученику Пантелејмону на Дивчибарама прославља у недељу 9. августа храмовну славу Светом Литургијом која почиње у 9 сати, а којом ће началствовати протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског. Уочи славе, у суботу у 18 часова служиће се Вечерње са петохлебницом, потврђује за радио „Источник“ јереј Дарко Крунић, парох Храма Светог Великомученика Георгија у Новом Ваљеву и свештенослужитељ при Храму Светог Пантелејмона на Дивчибарама. Уколико временске прилике буду дозволиле, Литургија ће се служити напољу, испод трема. Говорећи о црквеном комплексу, отац Дарко каже да је то украс Дивчибара и да овог лета веома велики број људи долази у свети Храм. Пре 80 година родила се идеја о изградњи цркве на Дивчибарама, том мишљу су се водили Свети Владика Николај и Митрополит скопски Јосиф. „Није познато да је Дивчибаре раније имало цркву“, каже отац Дарко који додаје да је изградња почела 1995. године на празник Светог Пантелејмона, те да је светињу 2001. освештао тадашњи Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије. У њој се чувају честице моштију Светог Пантелејмона, Светог Николаја Српског, као и Свете Петке. Отац Дарко подсећа на силу и значај Светог Великомученика Пантелејмона који је живот свој положио Христа ради и који је небески покровитељ прве цркве изграђене у једном туристичком месту.

Протонамесник Слободан Алексић: Целивање Почајевске иконе Мајке Божје – осећај достојан вечности!

Поред свештеномученика Аполинарија, данас 5. августа прослављамо две чудотворне иконе посебно важне за РПЦ и њене вернике: Почајевску икону Пресвете Богородице и икону Свих жалосних радост. Почајевска икона Пресвете Богородице је опточена драгим камењем и налази се у раму у облику звезде у Успенском храму Почајевске лавре. „Она је високо подигнута на иконостасу и после читања Акатиста, спушта се на целивање вернима који у њој траже утеху и наду, избављење од животних невоља и болести“, каже протонамесник Слободан Алексић, главни и одговорни уредник радија „Источник“ који је био у Почајевској лаври, за коју каже да је велика светиња са великим искушењима, те да је устројена 1240. године. „Целивање Почајевске иконе Пресвете Богородице је осећај достојан вечности, додаје отац Слободан који у разговору описује манастирски комплекс и подсећа на историју и чуда Почајевске иконе, откривене у средњем веку.
Након разговора са оцем Слободаном следи Акатист Почајевској икони Пресвете Богородице.
Фотографија је настала 04. августа 2020. у Почајевској лаври.

Председник ЦО Ваљево г. Бранислав Ковачевић о почившем Епископу Милутину: Свакоме је прилазио са љубављу!

Г. Бранислав Ковачевић, грађевински инжењер и председник ЦО Ваљево при Храму Покрова Пресвете Богородице, са много љубави и топлине говори о почившем Епископу Милутину са којим је десетак година сарађивао на бројним заједничким пословима и пројектима везаним за изградњу, обнову и уређење цркава и манастира, као и њихових економија. Упознали су се пре више од двадесет година, али у последњој деценији постали су и пријатељи. „Епископ Милутин је човек који је свему прилазио са љубављу и пажњом, али није дозвољавао да се та пажња расплине“, каже наш саговорник, додајући да је почивши архијереј био веома организован човек, те да је знао да поређа по важности приоритете. Наш гост посебно памти последњи сусрет са Владиком, остаје му да доврши оно што је заједно са Владиком планирао и закључује да је ваљевски архијереј имао више квалитета него што је показивао, те да је зато био „ходајући пример са одложеним дејством“.