Са Богом и Хипократом: др Марија Гавриловић – Мере се не поштују!

Град Ваљево се и у овом налету пандемије корона вируса налази на црној листи градова са великим бројем заражених суграђана. Вакцинација није дала очекиване резултате, а ни мере се не поштују довољно. То је потврдила и епидемиолог др Марија Гавриловић, директорка Завода за јавно здравље Ваљево, која, према доступним подацима, каже да се на болничком лечењу налази 80% невакцинисаних и 20% вакцинисаних пацијената. „У Божјим рукама су сви одговори и Његова је последња реч, али дозовимо се памети и урадимо оно што је до нас“, упозорава докторка која наглашава да вакцина не штити од заражавања, али штити од смртног исхода. Питамо и зашто нису лекари јединствени у ставу да је вакцина начин да се сузбије пандемија и чему имунизација када вирус мутира и када она не доприноси искорењивању ове пошасти.

Епископ Силуан: Пастирска рефлексија поводом ковид кризе

Свима заинтересованима:

Наша савест нас приморава, као Архипастира повереног нам стада, да путем овог отвореног писма, изразимо своју дубоку забринутост у вези са ситуацијом у којој се нашла наша Држава (Аустралија) током ове тренутне здравствене кризе, за коју страхујемо да постаје све више криза човечности него самог здравља.
Латинска пословица: „Homo homini lupus est!“ „Човек је човеку вук“, трагично је пронашла свој нови облик у данашњој кризи као: „Homo homini virus est!“
Човек је постао вирус за своје ближње, у овом свету који се свакодневно мења и својим изгледом све више наликује дистопијском друштву. Ово није хипербола; ово се заиста дешава, управо сада пред нашим очима. Погледајмо само наша радна места, некада места колегијалности и пријатељства, која се сада брзо претварају у места сегрегације, сумње, малтретирања и исмејавања оних који још нису добили „пролазни зелени штиклир”!
Живописан пример оваквог стања предочио нам је један од наших верника, који, иако у поседу медицинског изузећа (од вакцинације), доживљава стигматизацију од колега због његовог невакцинисаног статуса; третиран је као здравствени ризик, с дискриминирајућим презиром, као да је губавац или ходајући вирус.
Ова врста понашања би се раније сматрала неприхватљивом, међутим у „новој нормалности“ данашњег дистопијског друштва, суптилно је охрабрена медијском хистеријом, која подстиче масовну психозу, у којој су страх и анксиозност, неповерење и сегрегација постали ново јеванђеље!
Важећа полиса „без убода – нема посла“ утицала је, и наставља да утиче на добробит и ментално здравље многих који сматрају да су сатерани у ћошак и приморани да приме вакцину, без права на информисан пристанак и слободу савести. То се не би смело догађати нигде у свету, посебно не у демократском друштву какво је у Аустралији. Људи имају легитимно право да буду забринути и да постављају питања у вези са овим вакцинама, за које се тврди да су још увек у фази клиничког испитивања, како је недавно изјавио аустралијски министар здравља.
Примена оваквих мера на радном месту, створила је многе друштвене и егзистенцијалне стрепње које последично утичу на друштво у целини.
Никакве уцене или принуде, па и оне које се тичу вакцинације, нису морално прихватљиве. Без слободе избора нема човечности.
Православно хришћанство исповеда да је човек створен по образу и подобију Божјем, и да је средишње својство или обележје оваквог лика, дар слободне воље; могућност и способност да се слободно определи.
На пример, следити Христа у Православној Цркви је од онтолошког значаја, јер следовање Христа води ка формирању, тј. људском преображају и усавршавању = савршенству = спасењу. Међутим, са тачке гледишта Православне сотириологије ово је синергијски чин који подразумева слободну диспозицију човека. Сам Христос каже: „Ако неко ЖЕЛИ да иде за Мном, нека се одрекне себе, узме свој крст и иде за Мном“ (Матеј 16:24). Христос нам оставља избор, не поништавајући људску слободу избора – опредељења и не намеће спасење.
Свети Иринеј Лионски ово такође подвлачи:
„… зато што је Бог од почетка учинио човека слободним субјектом, који поседује сопствену моћ, баш као и своју душу, да се добровољно повинује Божијем закону, а не Божијом принудом. Јер код Бога нема присиле, јер је добра воља према нама у Њему стално присутна. И зато Он даје добар савет свима. У људе, као и у анђеле, усадио је слободу избора…”
(Свети Иринеј, Против јереси, IV, 37, I)
Ово не би требало да буде схваћено као генерални став против вакцина, већ као апел да се омогући свима право на информисани пристанак, узимајући у обзир моралне бојазни, које неки од верника могу имати. Православни хришћани, на пример, имају морални проблем у прихватању вакцина које су развијене од ћелијског материјала (линија) добијеног из ткива узетог од абортираних фетуса. Питање етичке забринутости за такве вакцине покренуле су прошле године неке од најбројнијих хришћанских јурисдикција у Аустралији, попут Римокатоличке, Англиканске и Грчке Православне Архиепископије.
Стога треба узети у обзир моралне приговоре хришћана, јер они једноставно нису само субјективни погледи, већ произлазе из основних позиција и суштинских веровања Цркве.
С тим у вези, поред централног питања слободе савести, наши верници могу да наведу и овај разлог, позивајући се на ово наше Архипастирско писмо и друге ставове Православне Цркве, као образложење зашто нису у могућности да приме одређене вакцине.
Такође, желимо да изразимо велику забринутост према узнемирујућим најавама увођења „ковид пасоша“ (пропуснице за вакцинисане). Уверени смо да ће ово довести до поларизације друштва, да ће поделити народ, породице и пријатеље и да ће дати основу за даље обесправљивање и изолацију људи.
С тим у вези, у медијама се такође помиње да ће „Цркве морати да користе системе провера о вакцинацији како би приступ богослужењима био омогућен САМО вакцинисанима са обе дозе“?!?
Ово је потпуно страно духу Цркве, еклисиологији, Светом Писму (Јеванђељу) и Предању Цркве. Никада не бисмо могли прихватити или усвојити такву праксу! То би подразумевало дискриминацију оних који су чланови истог Тела, Тела Христовог, Његове Свете Цркве. Како можемо ићи против Јеванђеља? Против Христа који кличе: „Дођите к Мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити“ (Матеј 11:28).
Не можемо прихватити поларизацију верника, то је противно самој природи Цркве и нећемо примењивати овај систем у нашим храмовима.
Црква прихвата све који траже Христа – и вакцинисане и невакцинисане. Она ће настојати да излечи рањено и тешко оптерећено друштво, а не да наноси нове ране и оптерећења.
Молимо се да нас Христос све обасја и излечи, (нарочито) ово друштво погружено у таму туге и анксиозности, како бисмо своје ближње видели не као вирус, већ као оне који су саздани по Његовој слици и прилици.
Са архипастирском љубављу и благословом,

+ С И Л У А Н
Епископ аустралијско-новозеландски
Српске Православне Цркве

Са Богом и Хипократом: Весна Павловић, главна сестра службе Поливалентна патронажа

Током ванредног стања и ванредне ситуације служба поливалентне патронаже у Дому здравља Ваљево, на чијем је челу као главна сестра наша гошћа Весна Павловић, радила је несмањеним капацитетом уз поштовање свих епидемијских мера. Све планиране активности су реализоване, с тим што су неке морале да се спроводе путем интернет предавања или телефонским путем. Поново је организовано „Медицинско село“, овога пута на Ставама и мештани су се највише жалили на тешке услове рада и висок крвни притисак. „Школа родитељства“ је такође почела са радом у реновираним просторијама Дома здравља. Патронажна служба реализује и бројне хуманитарне активности, нарочито са Колом српских сестара, помажући сиромашне породице. Гошћа и овога пута даје корисне савете за здравље, како за здраво тело, тако и за здрав дух.

Са Богом и Хипократом: Снежана Маринковић: Опстипација

Нутрициониста – дијететичар из Завода за јавно здравље Ваљево Снежана Маринковић, објашњава шта је опстипација и колико је исхрана важан узрок добијања, али и начин лечења исте. Најједноставније речено, опстипација је ретко и болно пражњење црева, за коју окидач могу бити брза храна и грицкалице. „Ниједан проблем не долази преко ноћи, тако је и остипација последица лоше и нередовне исхране“, каже наша гошћа која апелује да сваки проблем морамо решити улагањем у своје здравље, односно пажљивим и брижљивим избором намирница које уносимо у свој организам.