Протонамесник Дарко Ђурђевић: Снага Христова је у крсту

Кратак дијалог Господа Христа са Јудом Искариотским у тренутку у коме, према Светом јеванђелисти Јовану, Марија сестра праведног Лазара скупоценим миром помазује ноге Спаситељу, а потоњи издајник негодује јер се „оно могло продати и дати сиромасима“, разоткрива једну врсту лицемерја коју и данас слушам од појединих који упућују примедбе Цркви, демагошки и неутемељено. Црква, наравно, настоји да помогне оне који помоћ потребују, али централни догађај у њеној мисији јесте Света Евхаристија. Познате су нам речи Господње да „човек не живи само о хлебу, него и о свакој речи која му из уста излази“. Дакле, сви смо као чланови Цркве позвани да помажемо друге, али оно што имамо у заједници са Господом надилази све то, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи зачало 41 Светог јеванђеља по Јовану. У другом делу приче описан је свечани улазак Господа Христа у Јерусалим. Он улази, јашући магаре, указујући да Његова сила и слава нису од овога света, иако су многи, чак и апостоли, очекивали Христа као овоземаљског цара, који ће их избавити из ропства Римском царству. Као цар небеског царства, Он показује да слава Његова није у мачу, већ у крсту. Он доноси царство мира и љубави, Царство небеско, које почиње Његовим доласком на земљу  истакао је протонамесник Дарко Ђурђевић у емисији „Сведочења“.

Протонамесник Филип Јаковљевић: Христос нас увек разуме!

Иако су свакодневно били уз Господа Христа и слушали Његову реч, апостоли нису у потпуности схватали Његову мисију. Зато им Он предочава да ће Га ухапсити, предати незнабошцима, да ће бити осуђен, мучен и убијен, а напослетку васкрснути. И поред тога, они су се саблазнили, јер су у старозаветним пророштвима о месији замишљали земаљског цара, који ће их извести из ропства и донети благостање у оквирима земаљског живота. Како нам говори Свето јеванђеље по Марку, зачало 47, Христос им из превелике љубави најављује шта ће се збити. Видимо да они то не разумеју, већ тек касније, када су се ти догађаји збили, они су се сетили Христових речи, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. Међутим, иако апостоли у том тренутку не разумеју Христа, Он њих у потпуности разуме, као и све нас и у овој јеванђељској причи видимо добар пример да никада не треба да посумњамо да нас Христос Господ разуме, истакао је отац Филип Јаковљевић. „Зато је и дошао на земљу – да узме човечје тело и осети све што и ми. Да не можемо да кажемо да је Бог тамо негде, јесте добар, јесте Творац, али Он не може да разуме нашу муку. Може, јер је Он сву муку, коју човек може да понесе, понео, претрпео исмевање, мучење, страдање и смрт на крсту. Христос нас увек разуме“, једна је од поука овонедељног јеванђељског одломка, које је слушаоцима Радија Источник упутио протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског.

Ђакон Александар Петровић: Код људи са јаком вером исцељење се догађа без иједне речи

Свака љутња Господња је додир љубави, никако није осуда и одбацивање. Прекоревајући Своје ученике, Господ Христос покушава да укаже на то да они немају довољно вере и ово је јеванђеље о вери или невери, рекао је ђакон Александар Петровић, тумачећи Свето јеванђеље по Марку, зачало 40, илити причу о исцељењу младића у коме је дух неми. Осим ученика, Господ укорева и оца младића и све присутне код којих препознаје мањак или одсуство вере. Дакле, немају веру коју препознајемо код крвоточиве жене и њој сличних, код којих се исцељење догађа без иједне речи. Лична вера у Онога од Кога тражимо помоћ је најважнија у процесу исцељења, истакао је ђакон Александар Петровић.

Ђакон Драган Станојевић: Одрекнимо се пале природе и похрлимо ка Христу!

Одрећи се себе зарад тога да будемо са Христом, значи одрећи се греха, илити свих оних слабости које нас ометају да будемо слободни људи и да се потпуно предамо Господу, за шта нас је Он и створио, рекао је ђакон Драган Станојевић, овонедељни гост емисије „Сведочења“ чија је тема било Свето јеванђеље по Марку, зачало 37, познато као прича о Часном Крсту. „Не говори нама Господ Христос да се одрекнемо себе у смислу да не знамо више за себе, већ да се одрекнемо пале природе и својом личношћу хрлимо ка Њему“, истакао је ђакон Станојевић. Свако ко буде узео свој крст и дао живот за Христа, он ће га и сачувати. То су својим примерима показали бројни ранохришћански светитељи, који су задобили своју награду на небесима.  „Данас се не страда као у време прогона хришћана, али постоје други начини на које можемо да пројавимо своју веру, учествујемо у Литургији као икони Царства Божјег“, закључио је ђакон Драган Станојевић.