Исповест архијерејског намесништва колубарског

У петак четврте недеље Часног Васкршњег поста, 9.априла 2021. године, у манастиру Рибница, у цркви посвећеној Светим апостолима Петру и Павлу, служена је Пређеосвећена Литургија, којом је началствовао протојереј-ставрофор Ненад Вучићевић, уз саслужење јереја Илије Илића, пароха врујачког, и јеромонаха Исихија из Голубца, сабрата манастира Рибница. У току Свете Литургије, сви свештеници Архијерејског намесништва колубарског приступили су Светој тајни исповести, коју је по благослову Епископа Лаврентија извршио игуман манастира Лелић Георгије(Мићић) .
Након Литургије беседио је протојереј-ставрофор Саша Тимотић, архијерејски намесник колубарски, истакавши веома велику важност молитве, поста, узајамне љубави и доброг односа, који је важан како међу свештеницима, тако и међу верницима. По завршетку богослужења, одржан је братски састанак у просторијама манастира Рибница. Затим се приступило трпези љубави коју је припремио настојатељ манастира Рибница монах Арсеније (Јовановић) са братством.

Опело архимандриту Данилу у среду у 10 часова

Како радио „Источник“ сазнаје захваљујући протонамеснику Велимиру Крстићу, архијерејском намеснику подгорском, опело новопрестављеном архимандриту Данилу, служиће се у среду 14. априла са почетком у 10 часова у манастиру Плужац. Начaлствоваће отац Георгије, игуман манастира Лелић, уз саслужење више свештенослужитеља Епархије ваљевске.

Ђакон Александар Петровић: Све је могуће оном који верује!

Протонамесник Бранко Чолић, началствовао је Светом Литургијом у Четврту недељу поста – Средопосну, у Храму Покрова Пресвете Богородице. Саслуживало је више свештенослужитеља, уз појање певнице и у молитвеном присуству великог броја верника. Беседио је ђакон Александар Петровић, који је поучен јеванђељском причом, поручио да је све могуће оном који верује, али не треба да кушамо и приморавамо Господа да чини нешто за нас. „Пост и молитва су два крила на којима душе хришћана узлећу на небо“, каже беседник и додаје да молитва није никакво упињање, доказивање, она је живо обраћање Богу. „Однос према Богу треба да буде потпуно отворен и искрен и онда је све могуће нама који верујемо“, истиче ђакон, посведочивши да пост не треба да ограничава човека, већ је његова улога да се у нама пројави вера. „Имајмо одговорности, вере и молитве према Господу“, закључио је беседник, који је подсетио и на личност Светог Јована Лествичника коме је посвећена Четврта недеља поста.

Свештеник Милан Станковић о почившем аргимандриту Данилу: Био је библијска појава!

Јереј Милан Станковић, парох у Миличиници, духовно чадо, почившег архимандрита Данила, каже за радио „Источник“ да га је већ при првом сусрету са оцем Данилом фасцинирала његова „библијска“ појава, харизма у којој се уочавало изгарање за веру. „Позивао је на будност, на тражење Бога, на иштење Царства Небеског, уместо овоземаљских благодати“, истиче саговорник, додајући да је он био прави богоносац, неко ко је позивао на мир и неко ко је на сваком месту сведочио љубав Божју. „Био је веран светосављу, а његова импозантна појава привлачила је људе, па се у манастиру на недељним литургијама окупљало по неколико стотина верника“, каже отац Милан.

Уснуо у Господу архимандрит Данило (Јокић) игуман манастира Плужац

На празник Светог Јована Лествичника, 12. априла 2021. године своје безмало пола века дуго земаљско служење Господу завршио је архимандрит Данило (Јокић), игуман манастира Светог цара Константина и царице Јелене у Плушцу од оснивања обитељи.
Рођен је 20. априла 1952. године у селу Клење код Шапца, као десето дете благочестивих хришћана Младена и Росе Јокић, добивши на крштењу име Богољуб. Основну школу је завршио у родном месту, а Средњу саобраћајну у Шапцу. Жеља родитеља била је да, као најмлађе дете, остане крај њих у породичном дому. Међутим, промисао Господња повела га је другим путевима. Након одслужења војног рока, млади Богољуб одлази у манастир Крка, где завршава богословију. Монашки постриг од тадашњег Епископа далматинског Стефана (Боце) прима на празник Ваведења Пресвете Богородице 1973. године, добивши име по великом старозаветном пророку. Убрзо по монашењу, бива постављен за старешину манастира Драговић надомак Сиња у Хрватској. Из Драговића 1984. одлази у Веселиње код Гламоча, те постаје управитељ обе обитељи. Године 1990. предаје Веселиње другом игуману, а он се враћа у Драговић. Годину касније, одатле одлази у Сједињене америчке државе, у манастир Нова Грачаница у Либертивилу. Пут га потом води у Аустралију, где остаје до краја ратних сукоба територији бивше Југославије. У манастир Косијерево надомак Никшића (Црна Гора) долази 1996. и постаје игуман. На тој дужности се налази десет година, када поново одлази на Пети континент, у манастир Талонг код Сиднеја. У завичајне крајеве враћа се 2011., а годину касније блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин поставља га за игумана новооснованог манастира Плужац. За време управљања манастиром Косијерево, добио је чин игумана од блаженопочившег Митрополита црногорско – приморског Амфилохија, док га је чином архимандрита у време службовања у Аустралији одликовао тадашњи Епископ аустралијско – новозеландски Иринеј (Добријевић).
Опело и сахрана у Ваљевској епархији драгог и поштованог оца Данила биће обављени на празник Свете Марије Египћанке, у среду 14. априла 2021. године.
Јадранка Јанковић

Јереј Александар Филиповић у Средопосну недељу: Опростите слабости свештеницима!

Протонамесник Живојин Кнежевић началствовао је Светом Литургијом у Храму Васкрсења Христовог у недељу 11. априла, док је беседио јереј Александар Филиповић, подсећајући вернике да је вера основ свега, те да се овај род ничим не изгони сем постом и молитвом. „Уз пост, искрена молитва даје умилење, теши нас у тугама, чува од искушења и напада нечистих сила“, истакао је беседник, поучавајући вернике да се Четврта недеља поста зове Средопосна. „Центар нашег живота је Исус Христос, једини сигуран пут, те треба да се интензивније молимо како бисмо издржали великопосне дане“, рекао је беседник, подсећајући на речи Светог Николаја посвећене свештеничкој служби. „Поштујте браћо своје свештенике“, рекао је једном Свети Владика Николај. „Ниједан свештеник није лекар за мале и велике проблеме, него ће одвојити време за заједничко исправљање и поправљање“, додао је отац Александар, замоливши сабране вернике да опросте слабости свештеницима. Забележила Јадранка Јанковић.

Епископи Григорије и Димитрије на четрдесетодневном спомену Епископу Атанасију

У суботу, 10. априла 2021. године, у Требињу и Тврдошу, обележен је четрдесетодневни спомен на блаженопочившег умировљеног Епикопа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија. Епископ диселдорфски и немачки Григорије, уз саслужење Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, служио је Свету Литургију, а након Светог јеванђеља беседио је протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, старешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, молећи Владику Атнасија за опроштај.

По Причешћу, одслужен је парастос Епископу Атанасију, а при отпусту, Епископ Григорије, представљајући и новоприређену Споменицу о блаженом уснућу Владике Атанасија је рекао да је у њој сабрано само понешто од онога што је речено о њему. После Епископа Григорија, обратио се и домаћин – Владика Димитрије.

У Манастиру Тврдош је одслужен помен, а пред Параклисом Васкрсења Господњег на манастирском гробљу, Владики Атанасију и свима окупљенима, обратио се и Архимандрит Данило, игуман Манастира Житомислић који се захвалио свима окупљенима што их је Владика Атанасије сабрао.

Хор Призренске богословије Светих Кирила и Методија је својим појањем улепшао богослужење.
Представник Епархије ЗХиП за културу и медије, Бранислав Рајковић, ђакон

Сахрањен архимандрит Јован Радосављевић, тих и кротак војник Христов

Архимандрит Јован Радосављевић који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, 8. априла, према сопственој жељи почива на монашком гробљу манастира Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана Светониколајевске обитељи, који је земаљски скончао истог дана пре три године. Да је архимандрит Јован, надасве скроман и трпељив, био достојан ученик Светог Николаја Српског и Преподобног Јустина, сатрудник и пријатељ блаженопочившег Патријарха Павла, хроничар Српске цркве у ХХ и почетком ХХI века, потврдио је приликом служења опела Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије , сведочећи о прегалаштву оца Јована који је изродио многе представнике клира, али и мирјана.

Патријарху Порфирију су на монашком опелу у летњем олтару манастира Лелић саслуживали Њихова Преосвешптенства Епископи: новосадски и бачки Иринеј, врањски Пахомије, крушевачки Давид, нишки Арсеније, мохачки Исихије као и Епископ Јован Пурић. Саслуживало је више свештенослужитеља, а о личности архимандрита Јована беседио је после српског Патријарха и Владика бачки и новосадски Иринеј, један од духовних синова архимандрта Јована. Преосвећени је нагласио да је архимандрит Јован био саборни човек, негујући у себи црквену свест, те да се његов дуг живот састојао од много бола и понижења, омаловажавања, која је он подносио као благослов Божји.

Пре монашког опела, у манастирској цркви је одслужена Заупокојена Литургија којом је началствовао Епископ врањски г. Пахомије, у чијој је Епархији последње године монашког живота провео архимандрит Јован, уз браћу архијереје: Епископа крушевачког Давида и Епископа нишког Арсенија. После Светог јеванђеља беседио је Епископ крушевачки Давид који је истакао да је архимандрит Јован свој крст изнео јасно и богобојажљиво.

Између Свете Литургије и опела уприличена је литија око манастира, а Патријарх Порфирије и Епископ Иринеј су одлсужили помене крај одра архимандрита Јована. Окупили су се бројни верници, а међу њима је и др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, као и градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић. Приређена је трпеза љубави.
После литургијског сабрања, опела и сахране архимандрита Јована, Патријарх Порфирије се упутио у Храм Васкрсења Христовог где је одлсужио помен почившем Епископу ваљевском Милутину који се упокојио у Господу пре мало више од годину дана.

„Вапај Срба са Косова и Метохије“ – Умировљени Владика Атанасије

„Вапај Срба са Косова и Метохије“ – исповедна молитва Епископа Атанасија, настала је у време трагичних дешавања на Косову и Метохији, током ратне 1999. године, када је Нато алијанса бомбардовала тадашњу СР Југославију. Овај видео је мала воштаница блаженопочившем Епископу умировљеном захумско херцеговачком Атанасију на његов четрдесетодневни помен, а у знак неизмерне захвалности за све што је учинио за Свету српску земљу – Косово и Метохију и цео српски народ, за сву децу, за све мутаве, за све звркове. Беседу казује јереј Игор Илић, сабрат Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву, за видео и графичку обраду задужени су били Саша Стефановић и Милош Јевтић (радио „Источник), фотографије уступили манастир Високи Дечани и књижевник и новинар Живојин Ракочевић, док су видео прилоге доставили историчар др Милош Ковић и књижевник Ранко Ђиновић. Све њих сабрао је и окупио на заједничком прегалаштву у част почившег Владике Атанасија јереј Дејан Трипковић, парох Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву. У питању је беседа која постоји само у писаном облику (извор: „Бог отаца наших“, издање манастира Хиландар), никад јавно није забележена нити снимљена. Детаљније на https://www.youtube.com/watch?v=V6szzkcFr94 .

Патријарх Порфирије на сахрани архимандрита Јована: Господ га позвао кад је био најспремнији!

Архимандрит Јован Радосављевић који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, 8. априла, према сопственој жељи почива на монашком гробљу манастира Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана Светониколајевске обитељи, који је земаљски скончао истог дана пре три године. Уз саслужење више свештенослужитеља из више Епархија СПЦ, Заупокојеном Литургијом овога јутра (10. април), началствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, у чијој је Епархији последње године монашког живота провео архимандрит Јован, уз браћу архијереје: Његово Преосвештенство Епископа крушевачког г. Давида и Његово Преосвештенство Епископа нишког г. Арсенија. После Светог јеванђеља беседио је Епископ крушевачки Давид који је истакао да је за нас кључно сазнање да смо сви Божја творевина, да смо људи, али да је смисао живота оличен у очекивању Онога пред кога ћемо изаћи на суд. Са тим сазнањем живео је архимандрит Јован чији живот Епископ Давид оцењује као пример верности Господу, али испуњен бројним тешкоћама и искушењима. „Његов дуг земаљски живот био је испуњен патњама и страдањима, изнео је свој крст јасно и богобојажљиво“, посведочио је Епископ Давид.

Након литургијског сабрања одслужен је помен крај одра архимандрита Јована. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј уз саслужење поменутих Епископа, као и викарног Владике мохачког г. Исихија. У међувремену су се сабору прикључили Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован. Помен је одслужио и Патријарх Порфирије. Пред почетак монашког опела дошао је и Епископ Јован Пурић. Уприличена је литија око манастирске цркве, а опело у летњем олтару је служио Патријарх Порфирије уз саслужење поменутих Епископа и великог броја свештенослужитеља. Беседио је Патријарх Порфирије који је нагласио да је Господ архимандрита Јована позвао Себи кад је отац Јован био најспремнији. Од његових бројних лепих особина издвојио је смирење и скромност, подвлачећи да је у свом дугом животу доживљавао и бројне увреде и понижења, која је носио као радост и благослов Божји.

Након Патријарха Порфирија беседио је и Владика Иринеј који је подвукао да је архимандрит Јован угађао Богу, служио му верно и посвећено, као и да је његов живот био у знаку Крста и васкрсења. Себе назива његовим скромним и недостојним учеником, али и духовним сином оца који је био саборни човек, негујући у себи црквену свест.

Окупили су се и бројни верници, а међу њима је и др Милета Радојевић, саветник министра просвете и бивши директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије, као и градоначелник града Ваљева Лазар Гојковић. Приређена је трпеза љубави.