Ђакон Александар Петровић: Код људи са јаком вером исцељење се догађа без иједне речи

Свака љутња Господња је додир љубави, никако није осуда и одбацивање. Прекоревајући Своје ученике, Господ Христос покушава да укаже на то да они немају довољно вере и ово је јеванђеље о вери или невери, рекао је ђакон Александар Петровић, тумачећи Свето јеванђеље по Марку, зачало 40, илити причу о исцељењу младића у коме је дух неми. Осим ученика, Господ укорева и оца младића и све присутне код којих препознаје мањак или одсуство вере. Дакле, немају веру коју препознајемо код крвоточиве жене и њој сличних, код којих се исцељење догађа без иједне речи. Лична вера у Онога од Кога тражимо помоћ је најважнија у процесу исцељења, истакао је ђакон Александар Петровић.

Епископи Иринеј и Пахомије служили помен уснулом архимандриту Јовану

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј служио је у четвртак, 8. априла 2021. године, у Владичанском двору у Новом Саду, помен новопрестављеном архимандриту Јовану Радосављевићу. Преосвештеном владици Иринеју су саслуживали протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и ђакон Иван Васиљевић. Помену су присуствовали најближи сарадници Епископа бачког, саопштила је Информативна служба Епархије бачке.
Епископ врањски Пахомије такође је служио помен уснулом архимандриту Јовану 8. априла у Саборном Храму Свете Тројице у Врању, извештава Епархија врањска.

Протојереј-ставрофор Драган Алексић о архимандриту Јовану: Био је изванредан човек!

Протојереј-ставрофор Драган Алексић, парох Покровске цркве, упознао је архимандрита Јована (Радосављевића) 1983. године када је био парох у Лелићу и његов живот пут дефинише као пут од Лелића до Лелића. „У Лелићу се родио, са 11 година је отишао код Светог Николаја у Жичу, а према сопственој жељи почиваће на манастирском гробљу уз свог учитеља и светитеља“, каже отац Драган, који архимандрита Јована памти као изванредног човека, тихог, мирног, скромног, са много љубави према Христу. „Он је највише монаха познавао и уживао сам да га слушам“, истиче саговорник коме су драгоцене успомене са заједничких служби са архимандритом Јованом за Божићне и Васкршње празнике у Лелићу.

Опело и сахрана архимандрита Јована у суботу у Лелићу, опело служи Патријарх Порфирије

Архимандрит Јован (Радосављевић) који се упокојио у Господу на празник Сабора Светог Архангела Гаврила 8. априла, према сопственој жељи почиваће у манастиру Лелић, крај Аве Авакума, дугогодишњег игумана манастира, који је уснуо у Господу истог дана пре три године. Заупокојена Литургија се служи у суботу 10. априла од 9 часова у манастиру Лелић, а монашко опело почиње у подне. Свету Литургију ће служити Његово Преосвештенство Епископ крушевачки др Давид уз саслужење више Епископа СПЦ, док ће монашко опело предводити Његова Светост Патријарх српски Порфирије уз саслужење Преосвећених Епископа: бачког др Иринеја, крушевачког др Давида, шумадијског Јована и још Епископа СПЦ.
Верници који желе да се поклоне над одром архимандрита Јована, могу то да учине у манастиру Лелић данас од 14 часова па надаље, сазнаје радио „Источник“.

Архимандрит Јован – ученик лелићког Златоуста, свагда везан за Ваљево

Уснули архимандрит Јован Радослављевић, рођен је у Лелићу, где ће и бити сахрањен према сопственој жељи. Посебне емоције су га везивале за Ваљевску епархију у коју је долазио кад год је имао могућности. Једна од таквих прилика било је представљање ДВД-а „Молитве на језеру“ Светог Владике Николаја, уједно и првог издавачког подухвата радија „Источник“. Као ученик Светог Николаја, отац Јован је присуствовао представљању ДВД-а у Храму Покрова Пресвете Богородице. Подсећамо се тог догађаја захваљујући тексту Јадранке Јанковић.

Промоција двд-а „Молитве на језеру“ у Храму Покрова Пресвете Богородице
Савремено издање свевременог дела
Свети Владика Николај Српски током целог му земног века био је предан молитви. Молитвом је мислио, философирао, говорио, писао… речју, Богу и свом роду служио. У тренуцима дубоких созерцања Творца и лепоте творевине, за време столовања у древном Охриду, Владика Николај написао је „Молитве на језеру“. Како рече ученик нововременог „српског златоуста“, професор и писац архимандрит Јован (Радосављевић), та књига је српски Псалтир- збирка молитава драгоцених сваком Хришћанину и духовних путоказа за овоземљски живот, не би ли нам се душе уздигле до висина где Васкрсли Господ и Свети Владика Николај пребивају.
„Молимо се и ми овако како се он молио у својим молитвама на језеру. Бисерним сузама чистимо, а молитвеним тамњаном кадимо душу своју“, записао је у рецензији двд-а „Молитве на језеру“ Епископ ваљевски Г. Милутин, чијим је благословом и идејом настао овај издавачки првенац Радија Источник. Текстове „Молитава на језеру“ доноси диван глас свештеника Игора Илића, обраду тона и монтажу урадио је Саша Стефановић.
– Имајући у виду да је Владика Николај увек са собом носио фрулу и двојнице и да је лепо свирао на њима, текст смо употпунили инструменталом на фрули, чији је аутор Марко Џамбасовић, музичар из Чајетине. „Молитве на језеру“ су до сада објављиване само у виду сегмената. Ово је прво издање комплетног дела и траје скоро осам сати. На омоту се налазе речи о делу Светог Аве Јустина и Владике Милутина. Свети Владика Николај је беседио у овом храму те смо желели да промоцију диска приредимо управо овде. Да ово вече буде његова продужена беседа – рекао је на синоћној промоцији у Покровском храму протођакон Слободан Алексић, главни и одговорни уредник Радија Источник.
Прва у низу промоција
Иако је, упркос лошем времену, промоција у Покровској цркви била сасвим фино посећена, Радио Источник организоваће још једну у Ваљеву, као и промоције у свим намесништвима Епархије ваљевске.
– Желимо да сав верни народ упознамо са аудио- издањем „Молитава на језеру“ јер се ради о делу веома корисном за живот у вери сваког савременог човека. Надам се да ће, уз Божју помоћ, Радио Источник имати још овако вредних издања- каже главни и одговорни уредник епархијског гласила протођакон Слободан Алексић. .
Свети Владика Николај је много говорио и писао. Био је трудољубиви прегалац у славу Христа Господа, са великом љубављу према свом народу. Свакоме је умео да каже нешто добро и лепо. Знао је невероватно лепо да шара васкршња јаја и тада би мноштво деце трчало око њега. У Жичи се знало скупити хиљаде верника, а Владика Николај би са радошћу сваког дочекао, сећања су архимандрита Јована на великог духовног учитеља.
У програму промоције учествовали су и свештеник Игор Илић и ђакон Душан Новаковић.
Јадранка Јанковић

У суботу четрдесетодневни парастос Епископу Атанасију Јевтићу

Епархија захумско-херцеговачка и приморска, обавештава васколику Цркву, да ће се четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу захумско-херцеговачком и приморском Атанасију обележити у суботу, 10. априла 2021. године, у Требињу и Тврдошу, према следећем распореду: 8.30 – Света архијерејска литургија у Саборном храму у Требињу; 10.00 – Парастос, у наставку Литургије, у Саборном храму у Требињу; 12.00 – Помен на гробу, у Параклису Васкрсења Христовог, у гробљу Манастира Тврдош.
Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Упокојио се архимандрит Јован Радосављевић

Један од најугледнијих духовника, родом из Лелића, архимандрит Јован Радосављевић, упокојио се 8. априла, на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, од последица болести изазваних корона вирусом у Новом Саду где се лечио више недеља. Рођен је 1927. године и један је од ученика Светог Владике Николаја са којим се сусрео у манастиру Жича када је имао једанаест година. Замонашио се 1950. године у манастиру Рача, касније је прешао у Призрен, након што је за Епископа рашко-призренског изабран потоњи Патријарх српски Павле. Блаженопочивши Патријарх је пресудно утицао на архимандрита Јована да заврши богословију, а потом и Православни богословски факултет. Отац Јован је три деценије био наставник у Призренској богословији, а са више од четрдесет написаних теолошких, историјских и књижевних дела, убраја се међу прворазредне сведоке и хроничаре српских страдања током ХХ века. Са поменутим Патријархом Павлом везивало га је педесетогодишње пријатељство. Вечно му Царство Небеско!

Архимандрит Јован (Радосављевић) је рођен 19. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева, од побожних родитеља Радомира и Даринке. На крштењу је добио име Милисав. У породици је било седморо деце: Катарина, Никола, Стеван, Вучко, Милован, Кристивоје и Милисав, од којих су Никола и Кристивоје умрли још у раном детињству. У породици се живело скромно, али побожно и молитвено. Домаћим молитвама присуствовали су сви чланови породице, стојећи пред кућним иконама и молећи се, шапатом, својим речима. „Та наша кућна молитва у молитвеном ћутању и разговору са Богом остала ми је у сећању са осећањем неког посебног благодатног мира“, сећа се архимандрит Јован.
Отац Радомир умро је изненада, када је малом Милисаву било свега три године. Мајка је остала са петоро деце, која су јој по својим моћима помагала око кућних послова и пољских радова.
После завршеног четвртог разреда основне школе у родном селу, Милисав са једанаест година живота одлази у Краљево светом Владици Николају. Ту остаје краће време, а потом га Владика води у манастир Жичу, где постаје манастирски ђак, па искушеник. Духовни однос са светим Владиком Николајем, тада остварен, постаће камен темељац монашког живота архимандрита Јована. После немачког бомбардовања и паљења манастира Жиче 1941. године већи део братства се повлачи у планину Столове и манастирске колибе, а потом у Студеницу. У лето 1944. године, услед ратних прилика, Милисав одлази у манастир Вујан, у који, уочи доласка партизанâ, стиже и теолог Гојко Стојчевић, потоњи патријарх Павле. Познанство са будућим патријархом и године проведене уз њега оставиће на Милисава неизбрисив духовни печат.
После годину дана, читаво братство прелази у манастир Благовештење код Овчар-Бање. Ту Милисав остаје до 1947. године, када одлази на одслужење двогодишњег војног рока. По повратку из војске, настањује се у манастиру Рачи код Бајине Баште, где се тада налазило и раније братство манастира Благовештења. У том периоду утврђује се и његов духовни однос са Светим авом Јустином Ћелијским.
На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 1950. године, Милисав је у манастиру Рачи замонашен у малу схиму, по благослову митрополита скопског Јосифа, који је у то време био администратор Жичке епархије. Чин монашења обавио је игуман Јулијан (Кнежевић), а јерођакон Павле Стојчевић га је при монашењу привео као духовни отац, давши му монашко име Јован, у част Светог Јована Крститеља.
У Рачи је монах Јован завршио један разред гимназије, а 1957. године, када је архимандрит Павле постао рашкопризренски епископ, завршио је и остала три разреда. Године 1966. уписује се на Богословски факултет у Београду, где се упознаје и духовно зближава са младим теологом Мирком Буловићем, потоњим Епископом бачким Иринејем. Током студија Свети Архијерејски Синод га поставља за наставника Монашке школе у манастиру Острогу. Богословски факултет завршава 1971. године и одлази у Грчку, на постдипломске студије на Атинском универзитету. Крајем 1974. године, на позив Светог Синода, прима дужност управника Монашке школе у Острогу, која је касније премештена у Далмацију, у манастир Крку. После годину дана рада у њој, наставља наставнички рад у призренској Богословији 1978/1979. године, а професорски испит полаже у Београду 1983. године. Пензионисан је као професор Богословије 2001. године. За собом је оставио вредно писано сведочанство о историји и животу наше Цркве, које обухвата педесетак наслова.
Архимандрит Јован је обављао дужност духовника у богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Од 2005. до 2016. године био је настањен у манастиру Благовештењу код Овчар-Бање, док је зимске периоде обично проводио у Новом Саду, уз Епископа бачког Иринеја. Премештен је у манастир Јежевицу 2015. године, а следеће године у манастир Рачу код Бајине Баште. Међутим, због влаге, хладноће и лошег здравственог стања упућен је у погодније климатско подручје код Врања, у манастир Светог Стефана у Горње Жапско, где је, захваљујући доброти Eпископа врањског Пахомија и сестринству манастира, провео последњих пет година живота.
У току прве недеље Великог поста 2021. године архимандрит Јован је оболео од инфекције изазване вирусом ковид-19 и смештен у Инфективну клинику Клиничког центра Војводине, где се и упокојио 8. априла. Захваљујемо свим лекарима и медицинском особљу који су му помагали у последњим данима живота.
Вечан ти спомен и Царство небеско, драги наш оче Јоване!

Протојереј-ставрофор Драган Алексић у Лелићу: Ава Авакум имао велико срце!

На монашком гробљу манастира Лелић 8. априла, на празник Сабора Светог Архангела гаврила служен је парастос поводом три године од упокојења дугогодишњег игумана манастира Лелић – архимандрита Авакума (Ђукановића). Служило је више свештенослужитеља уз игумана манастира – оца Георгија. Беседио је протојереј-ставрофор Драган Алексић који је подсетио на прегалаштво оца Авакума који је обнављао и одржавао веру у Христа, нарочито међу људима око манастира Троноше где је био три деценије. „Ава Авакум је имао велико срце пуно љубави“, рекао је беседник, истичући да је био смирен, кротак, молитвен, пун разумевања за свакога. „Имао је времена да саслуша, нико од њега није отишао без утехе“, рекао је отац Драган. Благодаримо протонамеснику Слободану Алексићу на звучном запису беседе оца Драгана.

Протонамесник Александар Вучај на Благовести: Ово је празник исцељења потпуног!

На празник Благовести у Цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Обреновцу је служена Света Литургија којом је началствовао протонамесник Немања Павловић уз саслужење протонамесника Александра Вучаја. Празничну беседу је произнео отац Александар који је подсетио сабране да су Благовести празник радости свих и свега, као и да је Марија нова Ева, она која је сместила у утробу своју Несместивог, те да се кроз њу све сабира у Христу. „Она је исцелитељка Духа јер и Дух беше затрован“, каже отац Александар, истичући да се у празнику Благовести чују речи исцељења оличене у „нека буде воља Твоја“. „У данашњем празнику се све спашава, јер Богородица је светионик сваком човеку рођеном од мајке“, додаје беседник, објашњавајући да је Девин избор – избор између живота и смрти. „Благовести су лек за човека, ово је моменат дејства људскости“, рекао је беседник, наглашавајући да Маријино „да“ треба да буде „да“ сваког човека. „Видимо да се Богородица саобразила са Оним кога носи и данас је празник исцељења потпуног. Са овим њеним „да“ добијамо вечни живот, љубав Духа Светог, као и способност да волимо и да праштамо“, закључио је отац Александар у празничној проповеди. Захваљујемо свештенику Слађану Филиповићу на звучном запису беседе.

Игуман Георгије у манастиру Ћелије: Са нама су Митрополит Амфилохије, Владика Милутин, Владика Атанасије и сви Свети Срби

Светом Литургијом у триолтарном заветном храму Аве Јустина на празник Благовести началствовао је игуман Георгије, старешина манастира Лелић, уз саслуживање архијерејског заменика Епископа ваљевског протонамесника Филипа Јаковљевића и свештенослужитеља Митрополије црногорско – приморске и епархија Жичке и Ваљевске. Празник Благовести у овој древној светињи на посебан начин се годинама прославља, будући да се управо овог дана родио и Господу преставио Преподобни Јустин Ћелијски, дугогодишњи духовник обитељи и један од највећих православних теолога новог времена. Честитајући празник мати игуманији Гликерији и њеним сестрама, браћи свештеницима и свим поклоницима, игуман Георгије казао је да су Благовести тајна којој се анђели диве, темељ другим празницима , у коме Господ објављује да ће палом и усамљеном роду људском доћи Онај Који према њему има љубав – Господ Исус Христос, Спаситељ свих нас. „Први пут с нама на овај дивни празник у ћелијској светињи нису велики јерарси и оци наши Митрополит Амфилохије, Владика Милутин, Владика Атанасије и сви други који су се преселили из овог света и отишли Творцу“, истакао је беседник, закључујући да се они „моле за нас пред престолом Творца за сва страдања и ране наше“. Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске.