slide1_Layer_1

РАДИО ИСТОЧНИК

ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ

Вести

Eмисијe

Свето јеванђеље Недеље 25. по Духовима за понедељак 5. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 75. (14,12-15)
12. А и ономе што га је позвао рече: „Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате суседе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти. 13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе; 14. и блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних. 15. А када то чу неки од оних што сеђаху с њима за трпезом, рече му: „Блажен је онај који буде јео обед у Царству Божијем!”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Из указања о томе кога звати на ручак или вечеру (Лк.14, 12) позајми правило за себе: не чинити ништа за ближње са очекивањем да се у овом животу доживи узвраћање. То не значи да ћеш се трудити узалуд. У своје време, све ће ти бити враћено. У беседи на Гори Господ је проповедао да се сва богоугодна дела, тј. молитва, пост, милостиња – чине тајно. Због чега? Због тога што Отац небески онима који тако поступају враћа јавно. Ради се о томе да је Хришћанин дужан свим силама свог живота да себи припрема будуће блаженство, да себи гради вечни дом и да тамо унапред шаље залихе за вечност. Такав начин поступања није деловање са интересом. Интерес своје место налази у овдашњем животу, и такво поступање му само штети. Да би се живело тако, неопходно је имати веру, наду и љубав према Господу. Дејствовање по заповестима у очекивању награде је једно неусловљено дејствовање. Међутим, оно је ближе и схватљивије срцу од било ког другог, сувише идеалног, као на пример, делања добра ради добра. Њега у Писму нећете нигде наћи. Овде је виша побуда: чини све ради Господа, и не бој се губитка.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 25. по Духовима за недељу 4. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 54 (10,38-42; 11,27-28)
А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.

чита: јереј Јован Новитовић

Свакодневна Литургија у Покровској цркви и у Лелићу

Ове недеље, закључно са суботом, 11. децембром, свако јутро се од 7 сати служи Света Литургија у Храму Покрова Пресвете Богородице и у манастиру Лелић.

Протонамесник Бранко Чолић на слави Пустиње: Гледајући Пресвету Богородицу, углачавамо свој лик да светли целом свету

Древни манастир Пустиња који потиче из времена краља Драгутина и који је ове године прославио велики јубилеј – 400 година фрескописа, литургијским сабрањем прославио је своју славу, празник Ваведења Пресвете Богородице. Светом службом је началствовао протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски први, док му је саслуживао протонамесник Бранко Чолић који је беседио о великом подвигу родитеља Пресвете Богородице који су је са само три године предали на учење и васпитање у Храм Божји. „Она је мајка свих нас, нико од нас нема толико светости као она, али можемо да јој се молимо и да идемо њеним путем“, рекао је отац Бранко. Појала је певница, а сабрао се велики број верника. Уприличени су литија, освећење славски дарова, као и трпеза љубави на крају Литургије. Бденије уочи празника служили су протојереј Ненад Марковић и протонамесник Мирослав Новаковић уз појање протонамесника Слободана Алексића, ђакона Драгана Станојевића и брата Видана Јокића, ау молитвеном присуству мати Нине, игуманије манастира, сестре Евгеније и неколицине верника.

Владика Исихије на слави Докмира: Пресвета Богордица је ковчег у ком је садржана реч Божја

„Читава Црква Пресвету Богородицу слави више него остале свете и њена светлост је она која нас штити, брани и на најдостојнији начин заступа пред њеним Сином и Богом нашим- поручио је Владика Исихије на литургијском сабрању на Ваведење Богородичино, храмовну славу манастира Докмир, које је од свог устоличења први пут у овој светињи предводио, уз саслуживање архијерејског намесника тамнавског протојереја Небојше Миливојевића и епархијских свештенослужитеља, додавши да је Пресвета Богородица заволела читав свет, уз молитву да њена љубав греје наша срца и увек враћа на пут правоверја и правоживља кроз данашња смутна времена. Преломивши славски колач, Владика Исихије је честитао славу игуманији докмирске обитељи мати Јустини и њеном сестринству. Сабрање је заокружено трпезом љубави у манастирској трпезарији.

Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске.

Свето јеванђеље Недеље 24. по Духовима за суботу 3. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 46. (9,37-43)
37. А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа. 38. И гле, човек из народа повика говорећи: „Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац; 39. и ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи. 40. И молих ученике твоје да га истерају, па не могоше.” 41. А Исус одговарајући рече: „О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи амо сина свога.” 42. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запрети духу нечистоме, и исцели дечака, и предаде га оцу његовом. 43. И сви се веома дивљаху величанству Божијем. А када се сви чуђаху свему што учини Исус рече ученицима својим:

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

По силаску са Горе Преображења, Господ је исцелио дечака у којем је био ђаво. Исцељењу је претходио укор за неверје, које је било узрок због кога ученици нису исцелили поседнутог ђаволом (Лк.9,27-41). Ма чије да је било неверје – оца који је привео сина, народа који се сабрао, или, може бити, и апостола – може се закључити да његово присуство затвара врата милостивог погледа Божијег и Његове помоћи, а да их вера отвара. Господ је и рекао оцу: „Добићеш по мери вере“. Вера није дело једино мисли и ума, него обухвата цело биће човечије. Она обухвата узајамне обавезе верујућег и Онога коме он верује, па макар се оне и не изрекле буквално. Човек се нада на онога коме верује, на њега се у свему ослања и од њега ни у чему не очекује одбијање. Због тога му се и обраћа без сумње као оцу, и иде к њему као у своју ризницу, у уверењу да се неће вратити празних руку. Такво расположење и без речи изазива наклоност код онога коме се човек обраћа. Тако бива међу људима. Међутим, исти вид расположења потребан је и у односу према Господу, свемогућем и свезнајућем, који жели да дарује свако добро. Онај који истински верује никада не бива обманут у својим очекивањима. Ако нешто немамо, премда смо и тражили, значи да немамо потребну веру. Пре свега, потребно је тражити и сместити у срце пуну веру у Господа. Треба је тражити и умолити од Њега, будући да је немамо сами по себи и да је дар Божији. Од оца дечака се тражила вера и он се помолио: Верујем, Господе, помози моме неверју. Веровао је слабо, колебао се, и молио се за утврђење вере. И ко ће се похвалити савршенством вере? Коме, дакле, није неопходно да се помоли: Помози, Господе, моме неверју? Кад би вера код нас била на снази, мисли би биле чисте, осећања света и дела богоугодна. Тада би нас Господ слушао као отац децу. Све што би нам дошло у срце (а у таквом стању могло би доћи само оно што је угодно Господу) ми бисмо добијали без одбијања и одлагања.

чита: јереј Јован Новитовић

Видео прилози