Са Богом и Хипократом: Протонамесник Срећко Живановић – Усмеримо своју снагу ка Богу!

Данас, на празник Светих врача Козме и Дамјана, када је људима њихово заступништво пред Господом више него икад потребно, протонамесник Срећко Живановић, свештеник при болничкој цркви Светих врача Козме и Дамјана, каже да су ови свети лекари учили уметност медицине, те да је медицина изнад науке. Говорећи о актуелној пандемији корона вируса, као и о личној борби са опаким вирусом, отац Срећко каже да је страх погубан за људе, али да љубав и вера изгоне сваки страх. „Болест треба да прихватимо као допуштење Божје. Сувише се ослањамо на себе, на своје способности, уместо да снагу усмеримо ка Господу, да прихватимо и болест као прилику за спасење“, каже отац Срећко који саветује вернике да се придржавају прописаних мера, али и не да се затварају по сваку цену у своју кућу. „Овај вирус нам поставља и питање смисла нашег живота. Једино решење је у Господу, у вери која нам може помоћи да савладамо сва искушења“.

Са Богом и Хипократом: И са дијабетесом могућ квалитетан живот

Са благословом и у присуству Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, браћа Душан и Стојан Раjић су крајем фебруара месеца одржали предавање „Вера и здравље“ посвећено посебно дијабетесу, болести савременог доба чији број оболелих рапидно расте. Душан Раjић, који више од 15 година има Дијабетес типа 1, каже да су правилна исхрана и физичка активност најбоља превентива, али и најбољи начин за борбу против ове болести. Браћа Рајић су предавачи на Медицинском факултету у Београду, а председница италијанског борда ендокринолога Ана Марија Колао прогласила их је експертима за дијабетес. У разговору за радио „Источник“, Душан објашњава зашто су физичка активност и правилна исхрана најбоље оружје у борби са дијабетесом.

Фото: Драган Крунић

Са Богом и Хипократом: Чуда Светог Нектарија 2. део

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, педесет поклоника под духовним вођством ђакона Славка Обрадовића, посетили су од 6. до 10. фебруара 2020. године светиње Грчке: манастире Преподобног Давида и Светог Јована Руса на Евији, Свете Тројице у Камаризи, Пантократор у Атини, Светог Нектарија Егинског и Свете Екатарине на Егини, цркве Светог Димитрија и Григорија Паламе у Солуну, као и војничко гробље Зејтинлик. Водич у Атини и на Егини је била гђа Наталија Ковачевић која годинама живи и ради у Атини, а која је велики добротвор Храма Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. Захваљујући њој бројни поклоници из Србије су нашли пут до великог светитеља и лекара људских болести и душе. Слушамо само делић чуда које је са Божјим промислом учинио Свети Нектарије, а о којима сведочи гђа Наталија.

Са Богом и Хипократом: Чуда Светог Нектарија 1. део

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, педесет поклоника под духовним вођством ђакона Славка Обрадовића, посетили су од 6. до 10. фебруара 2020. године светиње Грчке: манастире Преподобног Давида и Светог Јована Руса на Евији, Свете Тројице у Камаризи, Пантократор у Атини, Светог Нектарија Егинског и Свете Екатарине на Егини, цркве Светог Димитрија и Григорија Паламе у Солуну, као и војничко гробље Зејтинлик. Водич у Атини и на Егини је била гђа Наталија Ковачевић која годинама живи и ради у Атини, а која је велики добротвор Храма Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. Захваљујући њој бројни поклоници из Србије су нашли пут до великог светитеља и лекара људских болести и душе. Слушамо само делић чуда које је са Божјим промислом учинио Свети Нектарије, а о којима сведочи гђа Наталија.

Са Богом и Хипократом: Др Јелена Енетах о вирусној инфекцији

Специјализант Јелена Енетах, запослена на одељењу педијатрије у Општој болници Ваљево, говори о вирусној инфекцији која је актуелна у овом периоду, а која је слична грипу. Како се лечи, који лекови се користе, која храна сме да се конзумира, која је превентива и како се јача имунитет, само су нека од питања на које др Јелена одговара.

Са Богом и Хипократом: др Биљана Пиргић о агресији код адолесцената

Агрсивно понашање је најчешће изазвано бесом који произилази из неспоразума и погрешног увида у међуљудске односе. Оно је констутивни део одрастања и сазревања адолесцената и карактеришу га љутња, вика, бацање ствари, неконтролисани изливи беса, псовање, вређање, грубост, грубо понашање према вршњацима, родитељима или ауторитетима. Зато о агресивном понашању код адолесцената разговарамо са др Биљаном Пиргић, угледним дечјим психијатром, психотерапеутом и психоаналитичарем.

Са Богом и Хипократом: Др Драгица Дивнић о карциному плућа

Пнеумофтизолог у Општој болници Ваљево др Драгица Дивнић говори о карциному плућа и хроничној опструктивној болести плућа, двема болестима чији се број пацијената повећава, нарочито у последње две деценије. Упозорава да малигно обољење плућа у почетку не даје јасне симптоме да је у питању опака болест, те да је у питању једно од најподмуклијих обољења, док од хроничне опструктивне болести плућа у највећем броју обољевају пушачи.

Са Богом и Хипократом – Дијабетес

Др Катарина Одановић, шеф Одсека ендокринологије у Општој болници Ваљево упозорава да број оболелих од дијабетеса расте из године у годину, али да охрабрује то што оболели могу квалитетно да се лече. Саговорница напомиње да је превентива веома важна, те да свака особа после навршене 40. године треба макар једном годишње да провери ниво гликемије у крви.

Са Богом и Хипократом: Рак дојке – излечив ако се рано открије!

О карциному дојке, једном од најраспрострањенијих малигних обољења код жена говоре за радио „Источник“ радиолог др Душан Мијатовић и онколог др Александра Милутиновић из Опште болнице Ваљево. Истичу да је превентива веома важна, упозоравају да та болест није резервисана само за жене старије доби и подвлаче да је излечење могуће уз рано откривање тумора. У другом делу емисије, благодарећи радију „Светигора“, о карциному, његовом настанку и знацима упозорења, говори проф. др Владимир Тодоровић, редовни професор Медицинског факултета у Подгорици и директор Клинике за онкологију и радиологију КЦЦГ.

Са Богом и Хипократом: Мождани удар

Мождани удар је најчешће неуролошко обољење у Србији. Постоје фактори ризика на које се не може утицати (генетика), али и фактори ризика које треба узети у обзир. „Зато је превентива важна“, каже неуролог прим. др Михаило Мирковић, који подсећа да мождани удар није више обољење старијих људи, те да ако се не обрати пажња, болест може попримити обрисе епидемије.