Свето јеванђеље Крстопоклоне недеље (Мк 8, 34- 38, 9- 1) говори да Господ Христос никоме ништа не заповеда, већ позива људе да по својој слободној вољи изаберу да ли желе да иду за Њим. Наравно, Господ Христос жели да се сви људи спасу и нуди истински живот. Он све нас позива да будемо Његови ученици, да подражавамо Његов живот и Његова дела, рекао је, између осталог, ђакон Владимир Ракић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог, наставник веронауке у Техничкој школи Ваљево и дуги низ година истакнути појац на богослужењима у Ваљевској епархији. „Одрицање од себе“, о коме Господ говори у овом одломку, значи побеђивање страсти и замењивање самољубља и угађања себи личним прекоревањем како би, у божанској благодати, остали прави хришћани, који по свом животу и делима личе на Христа, објаснио је ђакон Ракић, тумачећи јеванђељски одломак Крстопоклоне недеље у емисији „Сведочења“.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2023/03/Cokolada.jpg30244032Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2023-03-17 10:21:062023-03-17 10:21:06Ђакон Владимир Ракић: Одрицање од себе значи побеђивање страсти
У Светом јеванђељу по Јовану (Јн 1, 43-51), које ће бити читано у Недељу православља на Светим Литургијама, описан је сусрет Господа Христа са Његовим првим ученицима поред Галилејског мора, у близини Капернаума, где је Христос боравио већи део Свог живота. Апостол Филип, родом из Витсаиде, одмах одлучује да следи Христа, одушевљен његовом личношћу и срећан што је упознао Месију, Којег су проповедали пророци. Потом се придружује његов пријатељ Натанаил, пореклом из Кане Галилејске, за кога Господ каже:“Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“. Господ сваком од нас прилази на начин који је најбољи за нас саме, што видимо на примеру избора апостола, рекао је протонамесник Живојин Кнежевић у свом тумачењу ове приче у емисији „Сведочења“ на Радију Источник.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2023/03/Zoja.jpg30244032Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2023-03-03 12:01:452023-03-03 12:01:45Протонамесник Живојин Кнежевић: Господ нам прилази на начин који је најбољи за нас саме
Јеванђељски одломак који се чита у Недељу праштања (Мт 6, 14- 21) говори о праштању и уводи нас у четрдесетодневни Васкршњи пост. Наравно, поред дана поста, да праштамо треба током целе године, јер оно је неодвојиво од хришћанског живота, јер не знамо дан и час када ће Господ доћи, рекао је јереј Дејан Трипковић, парох при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено- поправног завода Ваљево, тумачећи ову причу у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. „Праштање је најважније на нашем путу ка Богу, јер Господ Христос, када је учио Своје ученике како да се моле Богу, дао им је молитву „Оче наш“- најсавршенију икада, у којој се моли за опроштај грехова. Пред Свету Литургију и причешће неопходно је да опростимо што смо једни другима сагрешили“, истакао је отац Дејан Трипковић. Увек је могуће опростити, чак и у случајевима када су нечији поступци оставили трауме или, пак, материјалне последице по нечији живот, сматра свештеник Трипковић. Потребно је да опростимо, али не и да заборавимо, јер нас памћење чува од нечег лошег што би се могло поновити. Дакле, памћење, а не злопамћење, поручио је отац Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Саборном храму и духовник КПЗ Ваљево.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2023/01/IMG-2310-300-x-255.jpg255300Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2023-02-27 12:13:152023-02-28 09:32:19Јереј Дејан Трипковић: Увек је могуће опростити
Господ прима покајање, а тиме и брише из наше душе сваки грех и сваку прљавштину и то Божје милосрђе нам омогућава да на дан Страшног суда будемо чистих душа и станемо на страни са светлим анђелима, када Господ други пут дође у Својој слави. Господ је дошао и страдао због наших грехова, на нама је да се молимо да будемо са Његове десне стране у часу Страшног суда, објаснио је јереј Далибор Чкојић у свом тумачењу истоименог јеванђељског одломка (Мт 15, 11-32). Разлучивање оваца од јаради, о коме писац јеванђеља говори, симболички је приказ различитих људских природа- овце су мирне и кротке, насупрот јаради, која знају бити тврдоглава и непослушна, објаснио је отац Далибор Чкојић, парох друге петничке парохије.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2023/02/Ckoja.jpg34724624Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2023-02-17 12:46:202023-02-17 12:46:20Јереј Далибор Чкојић: Молимо се да будемо с десне стране Господу!
„Прича о блудном сину (Лк 15, 11- 32) представља сажето јеванђеље, јер све оно што нам је Господ Христос објавио Својим учењем садржано је у овој причи“, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи овај одломак у емисији „Свеодочења“. Наиме, из ове приче сазнајемо шта је грех, а потом и шта је покајање, шта је љубав Божја, заједница и Царство небеско, а то су основне теме за наше спасење. Зато, истакао је протонамесник Ђурђевић, она може бити „јеванђеље у малом“. Млађи син тражи свој део имања, а то је, метафорички посматрано, одвајање од Бога, од заједнице у којој нас је Бог створио да живимо. Овакав поступак и данас би изазвао чуђење, раздор између оца и сина и између браће. Господ Христос, будући да је увек проповедао у сликама поштујући јеврејску традицију, овим примером то најбоље описује. Отац испуњава жељу, млађи син одлази, проћерда имање и, суочен са пропашћу, враћа се покајан оцу. „Ова слика представља однос човека и Бога. Оца посматрамо као Бога, а сина као човека који упада у грех. Оцу теже пада што син одлази од њега, а не што узима имање. Отац због тога не жали, већ се радује синовљевом повратку и томе што је сачувао оно највредније- самог себе, а то је оцу била највећа вредност“, објаснио је отац Дарко Ђурђевић. Из тога можемо закључити да смо ми сами највеће Божје имање, круна творевине. То смо, указао је протонамесник Ђурђевић, склони да заборавимо. Све што је Бог створио је важно и вредно и о томе је говорио и Свети Владика Николај, подсетио је он. Али, ипак за Бога од нас људи нема ништа драгоценије.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2023/02/Dare.jpg34724624Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2023-02-10 09:49:592023-02-16 09:23:46Протонамесник Дарко Ђурђевић: Ми људи смо Богу највећа вредност
Прича о митару и фарисеју упознаје нас са припадницима два дијаметрално различита слоја у ондашњем јеврејском друштву. Митар, илити цариник, био је један од оних омражених, слуга окупатора, који су прикупљали порез за њих, а неретко би приграбили и за себе, док је фарисеј припадао ученом и цењеном друштвеном слоју, ревносном у држању Мојсијевог закона. Писац јеванђеља (Лк 18, 10-14) казује о њиховом доласку у храм да се помоле Богу, где је такође приметна њихова различитост. Наиме, указао је протонамесник Бранко Чолић, фарисеј у обраћању Богу истиче како држи до закона, даје десетак од свог иметка и благодари Богу што није као неки људи, док цариник понизно моли Господа да му се смилује грешном. Ако посматрамо ствари из угла данашњег времена, можемо да приметимо да и они који чине зло, као и они који чине добро, воле да се истичу, не би ли се похвалили пред људима, а и заслужили да их Бог прослави. То, указао је отац Бранко Чолић, значи да им није добро у сопственој кожи. Цариник, пак, долази у храм и почиње да плаче и понизно моли за милост Божју. Он одлази оправдан, а фарисеј не. „Ми не можемо пред Богом себе да хвалимо, да говоримо колико смо добри и бољи у односу на друге и треба да знамо да све добро што имамо јесте Божје. Такође, не смемо дозволити да унизимо достојанство човека као што су многи чинили да би дошли до неког положаја и неке ситне користи, јер човек је икона Божја“, истакао је протонамесник Бранко Чолић у свом тумачењу једне од најпознатијих јеванђељских прича.
У недељи пред нама на Светим Литургијама биће читано Свето јеванђеље по Матеју (1, 1-25) које нам доноси родослов Господа Исуса Христа и тренутак јављања анђела, који Праведном Јосифу открива ту тајну коју су најављивали старозаветни пророци. Шта је важно да знамо о племенима из којих су преци по телу Спаситеља, какав пример поверења и послушности дају Пресвета Дјева Марија и њен старатељ праведни Јосиф, као и у чему се огледа симболика последње припремне недеље пред Божић објаснио је ђакон Мија Бојиновић у емисији „Сведочења“.
Домаћин о коме говори Свето јеванђеље по Луки (14, 16- 24) је метафорички приказ Бога, који позива све људе да му се придруже. И то је та вечера на коју смо сви позвани као бића створена по лику Божјем. Слуге, које се у причи помињу, су сви праоци, сви они који су у Старом завету били угодници Божји, које прослављамо тог дана, а званице сви они које је Бог у старозаветно доба позвао да Му приступе и поверују у Њега, пре свега Јевреји, објаснио је ђакон Илија Јокић, тумачећи овонедељни одломак. Изговори које слугама упућују званице умногоме подсећају на оно што бисмо данас могли да чујемо од људи. наиме, истакао је ђакон Илија Јокић. Нико не каже: „Ја нећу да дођем и будем на твојој гозби, већ један говори да се оженио, други да је купио волове, трећи да је купио њиву… Сви имају неке материјалне изговоре. То је симболика овог времена. Вера у Бога не испољава се само молитвом, већ одласком у цркву и сједињењем са Господом у Светој тајни причешћа“, објаснио је ђакон Јокић.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2022/12/IMG-1802-300-x-225.jpg225300Марина Марићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngМарина Марић2022-12-23 09:11:232022-12-23 09:11:23Ђакон Илија Јокић: Вера у Бога се испољава сједињењем са Њим
Згрченост у библијским текстовима може се односити на телесну, деформитет леђа код човека, али и на ону духовну, оличену у запоседнутости човека нечистим силама. Када говоримо о жени, чију згрченост описује Свети јеванђелист Лука (13, 10- 17) у одломку за недељу пред нама, ради се и о једној и другој згрчености, указао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија у емисији „Сведочења“. Господ Христос исцељује уневољену жену, што изазива негодовање фарисеја, будући да то чини у дан суботњи- седми у недељи, дан весеља и одмора према јеврејском учењу, када се у храмовима чита Тора и потом свечано обедује. Старешине синагоге су поштовале закон и њих Христов чин саблажњава. Њихово држање је невероватно висок степен поштовања закона, али тај формализам им одузима могућност да виде живог Христа поред себе. Такве појаве уочљиве су и у данашњем времену, указао је отац Филип Јаковљевић. У нашој црквеној заједници, догађа се да људи долазе на Литургију да прате пропусте и грешке оних који су на њој сабрани, а сврха доласка на Литургију је да се сусрећемо са Христом. Та духовна болест, која је била присутна у синагоги крај Самог Христа, када људи нису користили прилику да се напоје вером крај Извора, већ гледали слово на папиру, присутна је и данас. „Шта би било да су у оном времену постојале друштвене мреже, феномен 21. века? Како би се ширили коментари и питања:“Како је Он дошао да мења наш поредак? Куда би све то могло да одведе?“, запитао је протонамесник Јаковљевић. Позивајући људе да прихвате то мишљење, они који то чине, не виде Христа поред себе, баш као што фарисеји у синагоги нису видели у тренутку исцељења згрчене жене. Изгледа да је човеку лакше да по форми устројава свој духовни живот, а не да се замисли над личношћу Христовом“, једна је од бројних поука, које је отац Филип Јаковљевић упутио тумачећи овај новозаветни текст.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2022/12/Fica-Svedocenja.jpg30244032Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2022-12-15 13:56:562022-12-20 08:57:24Протонамесник Филип Јаковљевић о опасностима формализма у вери и злоупотреби јавне речи у савременом добу
Свети апостол и јеванђелист Лука у причи о богатом човеку (Лк 12, 16- 21) бележи поуку Господа Христа о похлепи као душепогубном људском пориву. Јунак приче има блага, новац, злато, жито и штошта још материјалног, што је стекао током живота. То га, указао је јереј Бранимир Терзић, не чини лошим, већ похлепа која га тера да се и даље богати. „У заслепљености богатством, он не види голог, коме треба хаљина, ни гладног, коме треба хлеба, и убогог, коме треба новца“. Према тумачењу ранохришћанског оца Цркве Светог Василија Великог, богатом човеку Бог је дао блага да се спасава помажући ближње, баш како је сиромашном дао да се спасава кроз трпљење. Богати се могу спасити ако не заборављају потребите, а сиромашни ако трпљењем и без роптања подносе недаће са којима се суочавају, истакао је отац Бранимир Терзић. Потрошачки начин размишљања, који одликује богаташа из јеванђељског одломка, уочавамо и у данашњем времену. Тачније, објаснио је он, тога је увек било, само су се променила богатства- од некадашњих бројних стада стоке, дошли смо до пуних банковних рачуна, сефова, аутомобила, модерне гардеробе… Али, карактер похлепе није се променио, већ се променила потреба човека да спасе душу, која је највреднија у животу. Тело може да ужива у свему пропадљивом, док боголика душа има наду у живот вечни по љубави Божјој, једна је од поука које је у најновијем издању емисије „Сведочења“ упутио јереј Бранимир Терзић.
http://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2022/12/Baca.jpg46243472Јадранка Јанковићhttp://radioistocnik.info/wp-content/uploads/2017/04/logo-prazan-1-300x211.pngЈадранка Јанковић2022-12-09 10:31:352022-12-09 10:31:35Јереј Бранимир Терзић: Боголика душа има наду у живот вечни
Ђакон Владимир Ракић: Одрицање од себе значи побеђивање страсти
/in Беседе, Видео, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка ЈанковићСвето јеванђеље Крстопоклоне недеље (Мк 8, 34- 38, 9- 1) говори да Господ Христос никоме ништа не заповеда, већ позива људе да по својој слободној вољи изаберу да ли желе да иду за Њим. Наравно, Господ Христос жели да се сви људи спасу и нуди истински живот. Он све нас позива да будемо Његови ученици, да подражавамо Његов живот и Његова дела, рекао је, између осталог, ђакон Владимир Ракић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог, наставник веронауке у Техничкој школи Ваљево и дуги низ година истакнути појац на богослужењима у Ваљевској епархији. „Одрицање од себе“, о коме Господ говори у овом одломку, значи побеђивање страсти и замењивање самољубља и угађања себи личним прекоревањем како би, у божанској благодати, остали прави хришћани, који по свом животу и делима личе на Христа, објаснио је ђакон Ракић, тумачећи јеванђељски одломак Крстопоклоне недеље у емисији „Сведочења“.
Протонамесник Живојин Кнежевић: Господ нам прилази на начин који је најбољи за нас саме
/in Беседе, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка ЈанковићУ Светом јеванђељу по Јовану (Јн 1, 43-51), које ће бити читано у Недељу православља на Светим Литургијама, описан је сусрет Господа Христа са Његовим првим ученицима поред Галилејског мора, у близини Капернаума, где је Христос боравио већи део Свог живота. Апостол Филип, родом из Витсаиде, одмах одлучује да следи Христа, одушевљен његовом личношћу и срећан што је упознао Месију, Којег су проповедали пророци. Потом се придружује његов пријатељ Натанаил, пореклом из Кане Галилејске, за кога Господ каже:“Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“. Господ сваком од нас прилази на начин који је најбољи за нас саме, што видимо на примеру избора апостола, рекао је протонамесник Живојин Кнежевић у свом тумачењу ове приче у емисији „Сведочења“ на Радију Источник.
Јереј Дејан Трипковић: Увек је могуће опростити
/in Беседе, Видео, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка ЈанковићЈеванђељски одломак који се чита у Недељу праштања (Мт 6, 14- 21) говори о праштању и уводи нас у четрдесетодневни Васкршњи пост. Наравно, поред дана поста, да праштамо треба током целе године, јер оно је неодвојиво од хришћанског живота, јер не знамо дан и час када ће Господ доћи, рекао је јереј Дејан Трипковић, парох при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено- поправног завода Ваљево, тумачећи ову причу у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. „Праштање је најважније на нашем путу ка Богу, јер Господ Христос, када је учио Своје ученике како да се моле Богу, дао им је молитву „Оче наш“- најсавршенију икада, у којој се моли за опроштај грехова. Пред Свету Литургију и причешће неопходно је да опростимо што смо једни другима сагрешили“, истакао је отац Дејан Трипковић. Увек је могуће опростити, чак и у случајевима када су нечији поступци оставили трауме или, пак, материјалне последице по нечији живот, сматра свештеник Трипковић. Потребно је да опростимо, али не и да заборавимо, јер нас памћење чува од нечег лошег што би се могло поновити. Дакле, памћење, а не злопамћење, поручио је отац Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Саборном храму и духовник КПЗ Ваљево.
Јереј Далибор Чкојић: Молимо се да будемо с десне стране Господу!
/in Беседе, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка ЈанковићГоспод прима покајање, а тиме и брише из наше душе сваки грех и сваку прљавштину и то Божје милосрђе нам омогућава да на дан Страшног суда будемо чистих душа и станемо на страни са светлим анђелима, када Господ други пут дође у Својој слави. Господ је дошао и страдао због наших грехова, на нама је да се молимо да будемо са Његове десне стране у часу Страшног суда, објаснио је јереј Далибор Чкојић у свом тумачењу истоименог јеванђељског одломка (Мт 15, 11-32). Разлучивање оваца од јаради, о коме писац јеванђеља говори, симболички је приказ различитих људских природа- овце су мирне и кротке, насупрот јаради, која знају бити тврдоглава и непослушна, објаснио је отац Далибор Чкојић, парох друге петничке парохије.
Протонамесник Дарко Ђурђевић: Ми људи смо Богу највећа вредност
/in Беседе, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка Јанковић„Прича о блудном сину (Лк 15, 11- 32) представља сажето јеванђеље, јер све оно што нам је Господ Христос објавио Својим учењем садржано је у овој причи“, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи овај одломак у емисији „Свеодочења“. Наиме, из ове приче сазнајемо шта је грех, а потом и шта је покајање, шта је љубав Божја, заједница и Царство небеско, а то су основне теме за наше спасење. Зато, истакао је протонамесник Ђурђевић, она може бити „јеванђеље у малом“. Млађи син тражи свој део имања, а то је, метафорички посматрано, одвајање од Бога, од заједнице у којој нас је Бог створио да живимо. Овакав поступак и данас би изазвао чуђење, раздор између оца и сина и између браће. Господ Христос, будући да је увек проповедао у сликама поштујући јеврејску традицију, овим примером то најбоље описује. Отац испуњава жељу, млађи син одлази, проћерда имање и, суочен са пропашћу, враћа се покајан оцу. „Ова слика представља однос човека и Бога. Оца посматрамо као Бога, а сина као човека који упада у грех. Оцу теже пада што син одлази од њега, а не што узима имање. Отац због тога не жали, већ се радује синовљевом повратку и томе што је сачувао оно највредније- самог себе, а то је оцу била највећа вредност“, објаснио је отац Дарко Ђурђевић. Из тога можемо закључити да смо ми сами највеће Божје имање, круна творевине. То смо, указао је протонамесник Ђурђевић, склони да заборавимо. Све што је Бог створио је важно и вредно и о томе је говорио и Свети Владика Николај, подсетио је он. Али, ипак за Бога од нас људи нема ништа драгоценије.
Протонамесник Бранко Чолић: Не смемо унизити достојанство човека!
/in Беседе, Видео, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка ЈанковићПрича о митару и фарисеју упознаје нас са припадницима два дијаметрално различита слоја у ондашњем јеврејском друштву. Митар, илити цариник, био је један од оних омражених, слуга окупатора, који су прикупљали порез за њих, а неретко би приграбили и за себе, док је фарисеј припадао ученом и цењеном друштвеном слоју, ревносном у држању Мојсијевог закона. Писац јеванђеља (Лк 18, 10-14) казује о њиховом доласку у храм да се помоле Богу, где је такође приметна њихова различитост. Наиме, указао је протонамесник Бранко Чолић, фарисеј у обраћању Богу истиче како држи до закона, даје десетак од свог иметка и благодари Богу што није као неки људи, док цариник понизно моли Господа да му се смилује грешном. Ако посматрамо ствари из угла данашњег времена, можемо да приметимо да и они који чине зло, као и они који чине добро, воле да се истичу, не би ли се похвалили пред људима, а и заслужили да их Бог прослави. То, указао је отац Бранко Чолић, значи да им није добро у сопственој кожи. Цариник, пак, долази у храм и почиње да плаче и понизно моли за милост Божју. Он одлази оправдан, а фарисеј не. „Ми не можемо пред Богом себе да хвалимо, да говоримо колико смо добри и бољи у односу на друге и треба да знамо да све добро што имамо јесте Божје. Такође, не смемо дозволити да унизимо достојанство човека као што су многи чинили да би дошли до неког положаја и неке ситне користи, јер човек је икона Божја“, истакао је протонамесник Бранко Чолић у свом тумачењу једне од најпознатијих јеванђељских прича.
Ђакон Мија Бојиновић о тајни Рођења Господа Христа
/in Беседе, Видео, Емисије, Сведочења /by Јадранка ЈанковићУ недељи пред нама на Светим Литургијама биће читано Свето јеванђеље по Матеју (1, 1-25) које нам доноси родослов Господа Исуса Христа и тренутак јављања анђела, који Праведном Јосифу открива ту тајну коју су најављивали старозаветни пророци. Шта је важно да знамо о племенима из којих су преци по телу Спаситеља, какав пример поверења и послушности дају Пресвета Дјева Марија и њен старатељ праведни Јосиф, као и у чему се огледа симболика последње припремне недеље пред Божић објаснио је ђакон Мија Бојиновић у емисији „Сведочења“.
Ђакон Илија Јокић: Вера у Бога се испољава сједињењем са Њим
/in Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Марина МарићДомаћин о коме говори Свето јеванђеље по Луки (14, 16- 24) је метафорички приказ Бога, који позива све људе да му се придруже. И то је та вечера на коју смо сви позвани као бића створена по лику Божјем. Слуге, које се у причи помињу, су сви праоци, сви они који су у Старом завету били угодници Божји, које прослављамо тог дана, а званице сви они које је Бог у старозаветно доба позвао да Му приступе и поверују у Њега, пре свега Јевреји, објаснио је ђакон Илија Јокић, тумачећи овонедељни одломак. Изговори које слугама упућују званице умногоме подсећају на оно што бисмо данас могли да чујемо од људи. наиме, истакао је ђакон Илија Јокић. Нико не каже: „Ја нећу да дођем и будем на твојој гозби, већ један говори да се оженио, други да је купио волове, трећи да је купио њиву… Сви имају неке материјалне изговоре. То је симболика овог времена. Вера у Бога не испољава се само молитвом, већ одласком у цркву и сједињењем са Господом у Светој тајни причешћа“, објаснио је ђакон Јокић.
Протонамесник Филип Јаковљевић о опасностима формализма у вери и злоупотреби јавне речи у савременом добу
/in Беседе, Видео, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка ЈанковићЗгрченост у библијским текстовима може се односити на телесну, деформитет леђа код човека, али и на ону духовну, оличену у запоседнутости човека нечистим силама. Када говоримо о жени, чију згрченост описује Свети јеванђелист Лука (13, 10- 17) у одломку за недељу пред нама, ради се и о једној и другој згрчености, указао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија у емисији „Сведочења“. Господ Христос исцељује уневољену жену, што изазива негодовање фарисеја, будући да то чини у дан суботњи- седми у недељи, дан весеља и одмора према јеврејском учењу, када се у храмовима чита Тора и потом свечано обедује. Старешине синагоге су поштовале закон и њих Христов чин саблажњава. Њихово држање је невероватно висок степен поштовања закона, али тај формализам им одузима могућност да виде живог Христа поред себе. Такве појаве уочљиве су и у данашњем времену, указао је отац Филип Јаковљевић. У нашој црквеној заједници, догађа се да људи долазе на Литургију да прате пропусте и грешке оних који су на њој сабрани, а сврха доласка на Литургију је да се сусрећемо са Христом. Та духовна болест, која је била присутна у синагоги крај Самог Христа, када људи нису користили прилику да се напоје вером крај Извора, већ гледали слово на папиру, присутна је и данас. „Шта би било да су у оном времену постојале друштвене мреже, феномен 21. века? Како би се ширили коментари и питања:“Како је Он дошао да мења наш поредак? Куда би све то могло да одведе?“, запитао је протонамесник Јаковљевић. Позивајући људе да прихвате то мишљење, они који то чине, не виде Христа поред себе, баш као што фарисеји у синагоги нису видели у тренутку исцељења згрчене жене. Изгледа да је човеку лакше да по форми устројава свој духовни живот, а не да се замисли над личношћу Христовом“, једна је од бројних поука, које је отац Филип Јаковљевић упутио тумачећи овај новозаветни текст.
Јереј Бранимир Терзић: Боголика душа има наду у живот вечни
/in Беседе, Видео, Емисије, Интервјуи, Сведочења /by Јадранка ЈанковићСвети апостол и јеванђелист Лука у причи о богатом човеку (Лк 12, 16- 21) бележи поуку Господа Христа о похлепи као душепогубном људском пориву. Јунак приче има блага, новац, злато, жито и штошта још материјалног, што је стекао током живота. То га, указао је јереј Бранимир Терзић, не чини лошим, већ похлепа која га тера да се и даље богати. „У заслепљености богатством, он не види голог, коме треба хаљина, ни гладног, коме треба хлеба, и убогог, коме треба новца“. Према тумачењу ранохришћанског оца Цркве Светог Василија Великог, богатом човеку Бог је дао блага да се спасава помажући ближње, баш како је сиромашном дао да се спасава кроз трпљење. Богати се могу спасити ако не заборављају потребите, а сиромашни ако трпљењем и без роптања подносе недаће са којима се суочавају, истакао је отац Бранимир Терзић. Потрошачки начин размишљања, који одликује богаташа из јеванђељског одломка, уочавамо и у данашњем времену. Тачније, објаснио је он, тога је увек било, само су се променила богатства- од некадашњих бројних стада стоке, дошли смо до пуних банковних рачуна, сефова, аутомобила, модерне гардеробе… Али, карактер похлепе није се променио, већ се променила потреба човека да спасе душу, која је највреднија у животу. Тело може да ужива у свему пропадљивом, док боголика душа има наду у живот вечни по љубави Божјој, једна је од поука које је у најновијем издању емисије „Сведочења“ упутио јереј Бранимир Терзић.