Протонамесник Дарко Ђурђевић: Црква је изнад свих подела и увек побеђује

„Град који на гори стоји“ један је од описа Цркве и хришћанства. Они припадају овом свету, времену у којем живе и свим околностима које га чине, али  њихов град и њихова светлост не долази са овог света, већ са висине, са самог неба, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи одломак из Светог јеванђеља по Матеју (5, 14 – 19), којег отварају речи Господа Христа о „граду који се не може сакрити“. Подсетивши на  дело Светог Владике Николаја „Изнад истока и запада“, отац Дарко Ђурђевић је указао да велики православни мислилац поручује да је хришћанство изнад истока и запада, изнад свега. Онај ко жели да разуме Цркву, мора да схвати да је она изнад свих подела, чак и националних. Њено биће и суштина долазе од Бога и не може се сврстати ни на једну страну. Црква остаје верна себи, увек побеђује, јер је извор њене снаге у заједници са Богом.

Јереј Александар Филиповић: Христова порука је да праштамо

Иако су староримски закони дозвољавали повериоцима да своја потраживања намире чак и продајом чланова породице дужника, „човек цар“ из Светог јеванђеља по Матеју, зачало 77, ипак показује милост и опрашта дуг. Међутим, дужник већ при првој прилици да учини исто ономе ко је њему дуговао, показује једну од слабости људске природе – заборављање добара која нам други чине. Не опрашта дуг, одлазећи у стање немилосрдности и гордости. „Христова порука је да праштамо, да будемо милостиви, да несебично себе дајемо и да љубимо непријатеље“, рекао је свештеник Александар Филиповић, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“.

Свако од нас може да се нађе у кожи човека коме је опроштен дуг и управо ова прича нам је дата као парабола ради подсећања на то како не треба да се понашамо, односно да увек благодаримо Господу за сва добра која нам је дао, као и да је сваки човек наш ближњи и да би требало према њему да се односимо као према икони Божјој, објаснио је отац Александар Филиповић.

Јереј Величко Илић: Вером, постом и молитвом се боримо против нечистих сила

Христос је дошао као човекољубац, да покаже моћ добра над злом, да утврди веру људи у свемоћ Бога. О томе нам говори и Свето јеванђеље о исцељењу месечара (Мт 17, 14 – 23). Предуслови који су потребни да би се човек изборио са нечистим силама су: вера, пост и молитва, истакао је свештеник Величко Илић, старешина Храма Светог Оца Николаја у Рабровици, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Дете месечар, које отац доводи Господу Христу да га исцели, патило је од нечисте силе која га је обузела. Није зло у месецу, већ у лукавом духу, који обмањује човека. У самој ствари све што је Бог створио је добро и сва твар служи човеку на корист, а не на погибао, рекао је отац Величко Илић.

Ђакон Стеван Сировљевић: Црква нам помаже да са земље пређемо у Царство небеско

Мотив лађе у догађају који описује Свети апостол и јеванђелист Матеј (Мт 14, 22 -34) метафорички је приказ Цркве Божје. Јер, како лађа као превозно средство помаже да се пређе с једне стране обале на другу, тако и Црква помаже да са земље пређемо у Царство небеско, објаснио је ђакон Стеван Сировљевић тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Услед јаких ветрова, ученици бивају уплашени за своје животе и ход по води Господа Христа у први мах им наликује кретању утваре. Апостол Петар, иако чврст у вери, ипак је посумњао и тражио потврду. Господ је знао шта ће се десити и на овај начин је и нама данас дао пример да, кад паднемо, треба да устанемо, истакао је ђакон Сировљевић. Апостол Петар хода по води док не посумња, јер се море узбуркало.

„У том тренутку он испушта један крик, својствен свима нама, а то је:“Господе, спаси ме!“ То су речи које су кључне за спасење свих нас“, закључио је отац Стеван Сировљевић.

Протонамесник Невен Лукић: Црква је лађа у којој је спасење

Пет хлебова и две рибе које Господ Христос умножава и њима храни пет хиљада људи метафорички су приказ Петокњижја Мојсијевог и речи апостола – Светог јеванђеља и Дела апостолских, сматрају неки Свети оци. Дванаест котарица, које су претекле након храњења људи, указују на дванаест апостола и оно што им Господ пружа као Својим ученицима, укључујући и потоњег издајника Јуду Искариотског, објаснио је протонамесник Невен Лукић, тумачећи Свето јеванђеље по Матеју, зачало 58 (14, 14- 22). Ова прича је литургијска. Лађа у коју Господ позива ученике јесте Црква и у њој је спасење, истакао је отац Невен Лукић.

Протојереј- ставрофор Милинко Јовић: Ако се човек држи Бога, не може се држати греха!

Ум је око душе и њен прозор према Богу. Док је ум чист, светао и отворен према Богу, дотле се на целу душу сипа светлост небеска, те се мисли наше уздижу ка Богу. Сви осећаји нашег срца сливају се у љубав према Богу и закону Његовом. Тада су све намере, тежње и дела наша здрави и светли, упућени према Богу, неке су од порука које носи Свето јеванђеље по Матеју, зачало 18, које је у овонедељном издању емисије „Сведочења“ упутио протојереј – ставрофор Милинко Јовић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и духовник Православне народне хришћанске заједнице „Воздвиженије Часног Крста“. Спаситељ нас даље учи:“Не можете служити Богу и мамону“, што значи да морамо начинити избор- да Бога волимо, а грех мрзимо. Јер, ако се човек држи Бога, не може се држати греха, који је његов непријатељ. Све наше треба да буде посвећено Богу и служби нашег спасења, истакао је прота Милинко Јовић.

Ђакон Јован Новитовић: За Царство небеско треба нам само јака вера…

Господ Христос бира Своје ученике међу обичним људима, простим рибарима, јер како каже Свети апостол Павле:“Оно што је лудо пред светом сам изабра Господ да посрами премудре, а што је слабо пред светом, оно изабра Господ да посрами јаке.“ Христос је дошао да донесе не земаљско, већ Небеско царство. Зато, онима који учествују у Небеском царству није потребна ни власт, ни углед, ни слава, ни било шта земаљско. Потребна је само јака вера, чисто срце, смиреност и чиста савест, а управо то су имали галилејски рибари, рекао је ђакон Јован Новитовић, тумачећи Свето јеванђеље по Матеју, зачало 9. Будући да у недељи пред нама наша Света Црква прославља Свету Анастасију Српску, отац Јован Новитовић говорио је о лику и делу ове велике светитељке, мајке највећег Србина у историји Светог Саве. Такође, како се налазимо у данима Петровског поста, слушаоцима „Сведочења“ он је појаснио значај овог поста, који носи име управо по једном од ученика Господњих.

Протонамесник Срећко Живановић: Христос долази у свет да нам врати слободу

Када каже „вода жива“ Господ Христос мисли на воду која тече. Дух Свети је тај који покреће „живу воду“, један нови живот. Приликом крштења, ми се купањем облачимо у један нови живот, јер тим чином почињемо живот у Духу Светоме. Христос жели да пошаље поруку да ће онај који поверује у Њега имати нови живот, као и да ће Дух Свети осветити све нас у Светој тајни крштења, рекао је протонамесник Срећко Живановић, тумачећи зачало 27 Светог јеванђеља по Јовану у емисији „Сведочења“. И у овој причи видимо људе који верују у Христа и који су неповерљиви. То можемо да видимо и данас јер, указао је отац Срећко Живановић, то је одраз наше слободе. Свети Григорије Ниски управо речју „слобода“ описује оно божанско у човеку. Осећање страха узроковано је одсуством слободе. Христос долази у свет да нам врати слободу, победи смрт – узрок страха и свих наших слабости, те дарује нам вечни живот, истакао је протонамесник Срећко Живановић.

Ђакон Драган Станојевић: Бог позива сваког од нас, наш је избор да ли ћемо се одазвати

Свето јеванђеље по Јовану зачало 56 доноси нам обраћање Господа Христа Богу Оцу, у коме тражи да Га Он прослави као што је током Своје земаљске мисије Он прославио Њега. Христос се спрема за страдање, јер је знао да га то чека, и Својим ученицима то наговештава, а од Оца тражи да Га прослави. Обраћа се Оцу кроз Своју човечанску природу, која је једнако са божанском била присутна у Његовој личности, рекао је ђакон Драган Станојевић, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак у емсији „Сведочења“ на Радију Источник.

Христос је рекао Оцу да ће апостоли бити ти који ће ширити реч Божју, благу вест, коју је Он објављивао док је био на земљи. Бог позива и сваког од нас, а на нама је да ли ћемо се одазвати као што су то учинили апостоли, обични људи чистог срца који су веру Христову прихватили и ширили је“, истакао је ђакон Драган Станојевић.

Јереј Дејан Трипковић: Неке ствари се дешавају по допуштењу Божјем

Прича о исцељењу слепог коју нам доноси зачало 34 Светог јеванђеља по Јовану веома је слојевита и проткана мноштвом поука за људе у свим временима. Отвара је питање кривице („ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп…“) Сви носимо првородни грех, а и у чињењу својих предака можемо пронаћи објашњење за неке сопствене усуде. Али, када постане зрела личност, човек не може тражити оправдања у својој породици и окружењу, већ се мора сам суочити са својим животом, са Богом и питањима живота и смрти. Дакле, у Хришћанству нема места причи о томе да је неко сагрешио и да ми због тога испаштамо, већ смо одговорни за своје поступке, рекао је свештеник Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено – поправног завода Ваљево, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Такође, неке ствари се у животу не дешавају нашом или нечијом кривицом, већ по допуштењу Божјем, да Господ пројави своја дела. Томе нас учи и ова прича – човек прогледа телесно, а потом и духовно, истакао је, поред осталог, отац Дејан Трипковић.