Јереј Дејан Трипковић о смрти у „Сведочењима“: То је привремени растанак

Код старозаветних народа највећи проблем била је смрт. Нерешив највећим тадашњим умовима. До победе над „највећим људским непријатељем“ није нико дошао. У данашњем времену страх од смрти видимо у пандемијским условима, јер човек има свест о томе да је живот највећа вредност. Смрт је владала и влада људима који у Бога не верују. Хришћанство нас учи да се не завршава све у тренутку раздвајања душе и тела. То је привремени растанак до Другог доласка Господа Христа. то је људском уму тешко да схвати, јер наша вера је надразумна, рекао је свештеник Дејан Трипковић у емисији „Сведочења“, чија је тема ове седмице било Свето јеванђеље по Матеју, зачало 8.

Протонамесник Дарко Ђурђевић у „Сведочењима“ Господ Христос је испуњење Старог завета

Стари и Нови завет јесте савез Бога и људи и чин обрезања био је символички израз склапања тог савеза. То су Јевреји чинили са мушком децом од патријарха Авраама до Господа Христа, чије обрезање обележавамо 14/1. јануара. У Новом завету, тај обред се укида, више није услов изабраности, јер су сви народи изабрани. Христос је стари закон испунио и превазишао Га, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, тумачећи Свето јеванђеље по Луки зачало 6 и 8, које говори о раном животу Господа Христа.
Остајање Господа Христа у храму мимо знања родитеља, Његово слушање, Његово питање и дивљење које је изазвало Његово тумачење старозаветних списа поручује да је Он сам испуњење Старог завета, указао је, поред осталог, протонамесник Дарко Ђурђевић у емисији „Сведочења“ на Радију Источник.

Сведочења: Ђакон Мија Бојиновић о Родослову Господа Христа и о празнику Оци

Гост новог издања емисије „Сведочења – Тумачење јеванђеља“ био је ђакон Мија Бојиновић, свештенослужитељ у Храму Светог Георгија у Новом Ваљеву и вероучитељ у ОШ „Десанка Максимовић“ у Ваљеву, који је тумачио јеванђељску причу о родослову Господа нашег Исуса Христа (Јеванђеље по Матеју, зачало 1, 1-25). Ђакон је говорио о историјском тренутку у којем се збива рођење Спаситеља, затим о околностима зачећа у утроби Деве Марије, па о символици имена Исус, као и о томе шта Његово рођење представља за људе. С обзиром да у недељу Црква слави Оце, ђакон је промишљао о улози и значају очева наших.

Протонамесник Филип Јаковљевић: Не може се волети без Бога!

Христове речи су непролазне и слојевите. Имају своје значење и смисао и применљиве су у сваком времену. Својим васкрсењем Христос је отворио врата Царства небеског и вечног живота свима. Пред Христом не постоје никакве поделе, осим на оне који творе вољу Оца или је не творе. Ту поделу не чини Господ, већ ми који се својим понашањем сврставамо у једну од група. О томе нам говори Свето јеванђеље по Луки, зачало 76, која нам казује о вечери љубави, гозби радости, коју припрема Господ. Слуге су у оно време били пророци који су позивали народ на покајање, а данас су то сви проповедници речи Божје, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. Изговори званица (њива, волови, брак…) указују на преокупираност човека овоземаљским стварима, услед које нема времена за душу. То су обмане, јер не може се волети без Бога. Ако пројављујемо љубав, она не може бити то, ако за темељ нема божанску љубав, истакао је отац Филип Јаковљевић.

Протонамесник Невен Лукић о исцељењу губаваца

Да нам по вери човековој бива исцељење чак и када је о најтежој болести реч, говоре нам житија бројних светитеља, чијим су се молитвама исцељења дешавала. Једно од најранијих чуда те врсте описано је у Светом јеванђељу по Луки, зачало 85, које говори о исцељењу десет губавих људи, које чини Господ Христос на њихову молбу. Само један од њих, иако Самарјанин, благодари и сведочи Његову славу, јер је у њему највише вере и љубави, а то је оно што нам је за спасење најважније. Ову и још неколико важних поука, утемељених на овом јеванђељском одломку, слушаоцима Радија Источник упутио је протонамесник Невен Лукић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и вероучитељ у Ваљевској гимназији, гостујући у емсији „Сведочења“

Јереј Александар Филиповић: Христос нам доноси исцељење и спасење

Згрчена жена, о којој говори зачало 71 Светог јеванђеља по Луки, једна је од многих које је Христос исцелио из љубави током своје земаљске мисије, јер Он је дошао болеснима да донесе исцељење и спасење. Старешина синагоге Га прекорева, јер је у оно време у суботу било забрањено радити. Али, речи прекора проистичу и из љубоморе, коју су првосвештеници осећали према Христу. Такође, срца су им била охладнела да празновање суботе стављају изнад оздрављења жене, која је боловала осамнаест година. Будући да су обећаног месију схватали као некога ко ће их ослободити од ропства Римској империји, јевреји нису доживели Христа као некога ко им нуди живот вечни, спасење и учествовање у љубави Божјој, рекао је свештеник Александар Филиповић, свештенослужитељ при Храму Светог Нектарија Егинског, приликом гостовања у емисији „Сведочења“.

Изложба „Деца и цвеће“ – принос љубави деци Косова и Метохије

Деца у српским енклавама на Косову и Метохији годинама уназад живе у тешким, неретко логорашким условима. Условима изолације, које смо у извесном смислу ми овде упознали у време епидемије вируса корона. Ипак, пуна су радости и љубави према свом завичају и свим намерницима које путеви доведу у свету српску земљу. Као уздарје тој чистој и бескрајно великој љубави, али и у знак подршке и дивљења жртви тих „малих великих“ људи, Одбор за веронауку Епархије ваљевске и Удружење за неговање традиције и културе ваљевског краја креирали су изложбу „Деца и цвеће“, коју је подржао Град Ваљево. О идеји и садржају изложбе, као и поруци коју она носи данас и коју ће носити у данима који долазе, у програму Радија Источник говорили су секретар Епархијског одбора за веронауку, јереј Далибор Чкојић, и председник Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја Маринко Лугоња.

Ђакон Драган Станојевић: Душа се храни кроз лепу реч и добра дела

Није лоше тежити умножавању богатства, уколико га користимо да чинимо добра дела. Међутим, богаташ из Светог јеванђеља по Луки, зачало 66, даје нам слику потрошачког друштва у каквом и ми данас живимо. Нема име, јер се сви са њим можемо поистоветити, уколико прихватимо тај начин живљења. „Богаташ из ове приче поистовећује душу са материјалним и, колико из приче можемо да видимо, код њега не постоји брига за душу у суштинском смислу. Душа се храни кроз лепу реч и добра дела, а не материјалним стварима“, истакао је у емисији „Сведочења“ ђакон Драган Станојевић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и наставник веронауке у ОШ „Владика Николај Велимировић“.

Протонамесник Бранко Чолић: Нико човеку не може помоћи, него сам Господ Христос

„Када би се десило да све јеванђељске приче буду изгубљене, а остану приче о блудном сину и милостивом Самарјанину, илити приче о покајању и милосрђу, била би сачувана сва суштина Христове науке, подсетио је на речи блаженопочившег Патријарха Павла протонамесник Бранко Чолић у емисији „Сведочења“ посвећеној управо причи о милостивом Самарјанину, Јеванђељу по Луки зачало 53. Ова прича је велика поука за све нас који желимо да будемо хришћани, истакао је отац Бранко Чолић. Човек из ове приче може бити било ко од нас, разбојници који га нападају су демони. Ране су нанесене гресима које свако од нас учини током живота. Свештеник представља Мојсијев закон, а левит пророке. Господ Христос овом причом говори да ни Мојсијев закон, ни пророци, нису у стању да човека спасу од демона и од греха. Спасава га Самарјанин, који је заправо Господ Христос, јер човеку нико не може помоћи, до Он сам, објаснио је отац Бранко Чолић.

Јереј Далибор Чкојић: Патријарх Иринеј нас је учио да је Косово и Метохија део нас

Блаженопочивши Патријарх српски Г. Иринеј био је веома скроман, непосредан и срдачан човек, пун љубави и мира, како му и само име каже, преведено са грчког језика. „И данас се сећам првог сусрета са њим, плаве „128“, којом се возио по Нишкој епархији. Пришао је нама ђацима као да је са нама одрастао, као да је наш друг. Тек касније смо сазнали да је он владика, тачније закључили смо то на основу поштовања са којим га је дочекао наш ректор“, сећања су на први сусрет са тада Епископом нишким, потоњим Патријархом српским Г. Иринејем, секретара Епархијског одбора за веронауку јереја Далибора Чкојића. Било је то 2001. године, када је отпочео своје школовање у Богословији „Светих Кирила и Методија“ у Нишу. Као брижни духовни отац, Патријарх Иринеј поучавао је младе богослове како да остану и учврсте се на Христовом путу по изласку из школе и сусретима са свим што живот носи. „Запала му је тешка улога – бити Патријарх СПЦ након Патријарха Павла. Али, када бисмо гледали ко му је по начину живљења и скромности најближи то је био он“, истакао је отац Далибор Чкојић за Радио Источник, делећи сећања на почившег првојерарха СПЦ. Такође, Патријарх Иринеј, попут недавно упокојене браће Владике Милутина и Митрополита Амфилохија, био је јако везан за Косово и Метохију и на разне начине помагао призренске богослове и српски народ на Космету. Као ученик богословије, отац Далибор Чкојић учествовао је у неким од тих акција, а откако руководи Одбором за веронауку неколико хуманитарних акција и сам организовао. „Семе љубави према том делу наше земље је усађено у нас у време ђачких дана да смо осећали као да смо на Косову и Метохији одрасли, да је то део нашег бића“, рекао је отац Далибор Чкојић у специјалној емисији Радија Источник у част блаженопочившег Патријарха Иринеја.