Ђакон Јован Новитовић о драми по Рођењу Богомладенца Христа

„Властољубље је као један крвожедни демон, који својом мржњом и завишћу ослепљује човеку све очи душе и човек тада чини разне злочине, мислећи да је то природно и нормално“- речи су Преподобног оца Јустина Ћелијског којима би се могла описати мржња цара Ирода према Богомладенцу Христу. Заслепљен том мржњом, он не види божанске знаке и чудеса, којима човек не може ништа, он тада у Витлејему убија малу децу са циљем да, заједно са њима, убије и Господа Исуса Христа, објаснио је ђакон Јован Новитовић овај свирепи чин злогласног императора, тумачећи зачало 4 Светог јеванђеља по Матеју. То се догодило према пророштву и Господ је знао да ће се догодити. Због тога не треба да клонемо духом, јер чудни су путеви Господњи, истакао је ђакон Новитовић.

Протонамесник Драган Јаковљевић: На сједињење са Господом смо сви позвани

Домаћин вечере описане у Светом јеванђељу по Луки (зачало 76) представља Господа Бога, а припремљена гозба је Царство небеско. На гозбу је првенствено позван изабрани народ – јеврејски. У другом смислу под „великом вечером“ можемо подразумевати Свету тајну Евхаристије на коју, баш као и на вечеру о којој пише Свети апостол Лука, се многи изговарају да не могу доћи, рекао  је протонамесник Драган Јаковљевић символику приче коју Господ Христос говори Својим ученицима. Слуга који позива званице представља пророке Божје, који су позивали јеврејски народ да опстане на путу вере у једног Бога. У светлу данашњег тренутка, објаснио је отац Драган Јаковљевић, под појмом „изабрани“ можемо разумети крштене људе. Они су увек позвани да приђу и дођу на Свету Литургију – на вечеру. На сједињење са Господом у Светој тајни причешћа позвани су сви крштени, али многи се изговарају, не долазе у цркву или се, пак, ретко причесте. Разлози томе су крајње прозаични, баш као у овој јеванђељској причи. Међутим, истакао је протонамесник Јаковљевић, када станемо пред лице Христово, нећемо имати оправдања за то.

Јереј Далибор Чкојић о блаженствима, Светом Николи и Детињцима

Блаженства, која Господ Христос даје у Беседи на гори, својеврсна су упутства за земаљски живот људима који желе да творе вољу Божју и по одласку са овог света уђу у Царство небеско. Када се каже „блажени су сиромашни“, не мисли се на материјално сиромаштво, већ на сиромаштво у духу и оно представља основни тон хармоније блаженстава. „Сиромашни духом јесу оне личности које увиђају недовољност свог ума да сам продре у основне животне тајне и истине“, рекао је јереј Далибор Чкојић у свом тумачењу Светог јеванђеља по Луки (6, 17- 23), које говори управо о блаженствима. Поред појашњења поука овог јеванђељског одломка, отац Далибор Чкојић подсетио је слушаоце емисије „Сведочења“ на лик и дело Светог Николаја Мирликијског, којег ћемо прославити у недељи пред нама, као и на прву припремну недељу пред Божић звану Детињци, познату по лепим обичајима.

Протојереј – ставрофор Тома Павловић: На причи о милостивом Самарјанину је заснована европска култура

У причи о милостивом Самарјанину (Лк 10, 25- 37) дат нам је метафорички приказ Господа Христа. Он је милостиви Самарјанин који показује свету да Своју науку шири међу свим народима, а не само међу Јудејцима и Галилејцима, јер је дошао да све људе спасе од греха. Два динара која Самарјанин даје гостионичару, уз молбу да се побрине за рањеног човека, симболика су двеју природа Господа Христа – божанске и човечанске, рекао је протојереј – ставрофор Тома Павловић приликом тумачења овог одломка у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. На причи о милостивом Самарјанину заснована је европска култура. Из ње се све друге приче изливају. „Нажалост, у савременом добу управо у Европи се пропагирају неке друге вредности, док се хришћанство третира као превазиђена идеја. Нема нове идеје и нема ничег бољег од тога да сви прочитају ову причу и нека виде шта ће фалити европском грађанину, ако је не буде прочитао „, закључио је прота Тома Павловић.

Ђакон Мија Бојиновић: Свако заслужује помоћ Божју кад покаже искрену веру

Друштвени положај жене у време земаљског живота Господа Христа био је знатно другачији него данас. Она је била везана за кућу и кућне послове, није имала могућност да учествује чак ни у свим молитвама, камоли у јавном животу. Имајући то у виду, можемо да замислимо само колико је било тешко крвоточивој жени, која је као таква сматрана нечистом и бивала одбачена. „Она је све наде положила у Господа Христа, дотакла Га се и добила исцељење. Њен пример нам говори да свако заслужује помоћ Његову, када покаже искрену веру“, рекао је ђакон Мија Бојиновић, тумачећи Свето јеванђеље по Луки (8, 40 – 56) које говори о исцељењу жене која се са том болешћу борила. Такође, у овом одломку описано је и васкрсење дванаестогодишње кћери старешине синагоге Јаира. „Он је такође имао веру, Господ зато и долази у његов дом као што је долазио у домове свих којима је помоћ била потребна, без обзира на то да ли су за стандарде свог времена били чисти или нечисти“, указао је ђакон Мија Бојиновић.

Јереј Александар Филиповић: Против демона се боримо именом Христовим

У појму Легион, којим се представља запоседнути човек Господу Христу (Лк 8, 26- 39) сабрани су сви греси, нечистоте и страсти који се у демонима налазе. Може се закључити да се у том човеку налазио велики број демона. Они моле Господа Христа да их изгони у крдо свиња. „Из тога можемо закључити колика је мржња демона према човеку када, свесни да више не могу да бораве у човеку, желе да учине последњу пакост људима и оку у крдо свиња, које се њиховим уласком утапа. Дакле, пропашћу свиња, демони желе да нашкоде човеку. Једини начин којим ми можемо да се боримо против демона, јесте име Христово“, рекао је свештеник Александар Филиповић, тумачећи јеванђељски одломак о изгону злих духова из човека. Будући да свиња важи за нечисту животињу, с тим у вези, указао је свештеник Филиповић, људи који престану да се старају о чистоти своје душе, свог срца и свог језика постају плодно тле да се у њих усели нечистота, објекти у које се настањују дух лењости, чамоти и отуђења, а демони се управо томе радују. Једини лек за то јесте вапај Господу да из њих истера те нечисте духове, врати достојанство и обновили боголикост, како би поносно и радосно провели остатак живота са надом у васкрсење и живот вечни, рекао је отац Александар Филиповић.

Ђакон Драган Станојевић: Слушајући следбенике Христове, испуњавамо вољу Божју

„Ко вас слуша – мене слуша, а ко се вас одриче- мене се одриче“- ове речи Господа Христа можемо данас разумети у светлу разумевања црквене хијерархије. Наиме, имамо патријарха, епископа, свештеника… следбенике Христове, које би требало да пратимо и слушамо. На тај начин испуњавамо вољу Божју, а самим тим и вољу Бога Оца, Који је послао Христа, рекао је ђакон Драган Станојевић, тумачећи одломак из јеванђеља по Светом Луки (зачало 51), у коме Господ Христос Својим ученицима даје благослов да шире реч Божју. Прича нам говори и о седамдесеторици, ширем кругу Христових ученика, којима се покоравају демони и који датом им силом Божјом могу да исцељују људе. Такође, указао је отац Драган Станојевић, Господ Христос даје власт Својим ученицима да побеђују демонске силе, али и могућност да осете радост у срцу која ће их одвести у Царство небеско, што је много већа награда.

Ђакон Славко Обрадовић: Увек можемо да се трудимо и напредујемо у духовном животу

У јеванђељској причи о сејачу и семену (Лк 8, 5-15) Господ Христос приказује типологију људи када је реч о прихватању речи Божје, живљењу по њој и преношењу. Тако, имамо „оне крај пута“ – људе који каткад дођу у цркву, чују реч Божју, али њихова срца су затворена за Бога. Даље, „они на камену“ су људи чије је срце додирнуто речју Божјом и испуњено осећањем радости, али у њој не виде пут ка Царству Божјем и у искушењима отпадају. „Они у трњу“ јесу људи које овоземаљске бриге и задовољства оптерећују и не остављају простора да по речи Божјој живе. Последњи у низу су „они на доброј земљи који род доносе у трпљењу“. То су добре душе у којима реч Божја обитава и не гаси се, објаснио је ђакон Славко Обрадовић. „Те душе су спремне да приме реч Божју и то у разним искушењима и трпљењима овог живота“. Наравно, истакао је отац Славко Обрадовић, ова подела није стриктна и није трајна. Увек можемо да се трудимо и уз помоћ благодати Божје да напредујемо у свом духовном животу. Такође, постоји и други смер: човек који је добар, ако мало попусти у подвигу, пада ниже.

Ђакон Александар Панић: У лик наинске удовице стаје несрећа нашег избора

Господ се сажаљује на удовицу из града Наина и то увек чини када нас види раслабљене и тужне. Нема горе несреће од оне која је задесила жену о чијем усуду и сусрету са Господом пише Свети апостол Лука (7, 11- 16). Она је изгубила најпре супруга, а потом и сина јединца. Имала је све и остала без ичега као што је и човеку на почетку било даровано све, али је остао без ичега бирајући пролазно уместо вечног, објаснио је ђакон Александар Панић трагичност живота жене из града Наина. „Код ње се, као и код многих од нас, показује срамота од смрти, јер је смрт последица греха. Зато се Господ сажали на нас и дође да нас избави. Дође Он нама, јер ми нисмо у могућности да дођемо до Њега“, рекао је отац Александар Панић. Јеванђелист јој не помиње име, јер у њен лик стаје наша људска несрећа – несрећа нашег избора. Господ Христос васкрсава младића и показује да Он влада животом и смрћу. Узима га и Својим рукама даје мајци.“На тај начин видимо да је то Његов дар као што је био и када га је родила. Живот је дар Божји, дар из љубави, а љубав никада неће нестати“, једна је од сјајних поука које је у емисији „Сведочења“ упутио ђакон Александар Панић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.

Протонамесник Бранко Чолић:Трудимо се да гледамо кроз Христове очи!

Људи неретко чине лоше, а очекују да им се врати добрим. Стога, Господ Христос упућује једну надасве здраворазумску поруку:“Како хоћете да вама чине људи, тако чините и ви њима“. На њу се надовезује порука која превазилази људску логику и означава револуцију у дотадашњем вредносном систему људи, која гласи:“Љубите непријатеље своје!“Та револуција диже човека на виши ниво, на виши степен морала и љубави, рекао је протонамесник Бранко Чолић, тумачећи јеванђељски одломак (Лк 6, 31 – 36) у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. „Ако хоћемо да будемо истински хришћани, себе постављамо на друго место. Имамо пример Господа Христа. Он је савршени Бог и савршени човек. Трудимо се да гледамо кроз Његове очи!“, нагласио је отац Бранко Чолић.