Ђакон Владимир Ракић о богаташу и убогом Лазару

У причи о богаташу и убогом Лазару (Лк 16, 19-31) писац не спомиње име богаташа, што се може објаснити да су имена немилосрдних људи недостојна Божјег спомена. Насупрот томе, имена праведника написана су на небу у књизи живота. Сиромах Лазар је поменут по имену, јер је на њему била посебна сила Божја. У својој духовној борби извојевао је блиставу победу, никога није осуђивао, није завидео, нити роптао, већ је у дуготрпљењу подносио све своје невоље, рекао је ђакон Владимир Ракић, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Будући везан за овоземаљска блага, богаташ је изгубио вечни живот, док Лазар заслужује блаженство у Царству небеском, те је узор нама у нашем хришћанском животу.

Протонамесник Невен Лукић: Ако нешто искрено и са љубављу тражимо, Господ ће нам дати

Јевреји су Хананејце сматрали народом који није знао за правог Бога, сматрали су их недостојним свог присуства, а штавише законом није била дозвољена никаква, чак ни трговинска сарадња, са њима.  Приликом сусрета са женом Хананејком, описаном у Светом јеванђељу по Матеју (15, 21- 28), Господ Христос на неки начин показује однос јевреја према људима из Ханана („није добро узети хлеб од деце и бацити псима“), али уз жељу да подстакне њену веру и својим апостолима и сарадницима покаже колико је важна вера. Жена је носила велику бол због ђавоимане кћери, али пројављује невероватну смиреност и Господ је одмах награђује. „Господ је хтео да подстакне ту веру, ради свих нас који ћемо живети после. Она је пример како треба сви да се опходимо према Господу. Ако нешто искрено и са љубављу тражимо, Господ ће нам и дати“, рекао је протонамесник Невен Лукић, старешина Храма Преноса моштију Светог Оца Николаја у Рабровици, у свом тумачењу јеванђељске приче о жени Хананејки. „Та жена је била незнабожац, чула је за Месију и обратила Му се као неком ко јој може помоћи. Дакле, показала је веру какву нису имали припадници изабраног народа и добила је исцељење. То можемо да видимо и у нашим светињама- да исцељења добијају иноверни управо зато што светитељима приступају са јаком вером“, истакао је отац Невен Лукић.

Јереј Далибор Чкојић: Људски живот није ружан због одсуства једнакости, већ због одсуства љубави

Свето јеванђеље по Матеју, зачало 105, у сликама нам говори о талантима, илити даровима које Господ даје људима, чије умножавање је, с једне стране, благодарје Творцу, а с друге чињење добара које нас води загрљају Божјем у Царству небеском. Не добијају сви људи исти број таланата, јер Бог је створио неједнакост још од стварања анђела, који имају своју хијерархију. Исто важи и за створени материјални свет. Али, ту неједнакост код хришћана не би требало гледати као нешто лоше, радовати јој се, а не бунити против ње.  Бог ју је створио, а Бог је љубав, а и људски живот није ружан због одсуства једнакости, него због одсуства љубави, рекао је јереј Далибор Чкојић, секретар Епархијског одбора за веронауку, у свом тумачењу јеванђељске приче о талантима. Бог је створио неједнакост, дајући је нама да ми кроз љубав покажемо да је она заправо блаженство људима, једна је од поука које је отац Далибор Чкојић упутио у емисији „Сведочења“.

Протонамесник Саша Максимовић: Ако се огрешимо о неког, лек је покајање

Народу Божјем било је потребно исцељење од греха, будући да је грех био присутан у њему још од сагрешења прародитеља. Исцељење је дошло кроз Господа Христа, кроз Његову добровољну жртву на крсту, рекао је протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник други ваљевски, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак (Јн 3, 13- 17) у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. Ако нас змија наведе на грех и ако се о другога огрешимо, лек за то је покајање, односно, истиче протонамесник Максимовић, да се суочимо са нашим братом о кога смо се огрешили. Опроштај греха није могућ само ако га пред свештеником исповедимо и затражимо опроштај од Бога, већ је неопходно да се суочимо са оним о кога смо се огрешили и добијемо и од њега опроштај.

Ђакон Александар Панић: Господ има стрпљења према гресима људским

Прича о злим виноградарима (Мт 21, 33- 43), коју Господ Христос казује Својим ученицима, сликовит је приказ овоземаљског света и Бога који је у њему домаћин. Господ назива Израиљ (изабрани народ) виноградом Својим, плот око винограда представља закон који је изабрани народ делио од околних многобожачких народа. Пивница означава обећање Спаситеља, којим је народ гасио жеђ у тешкоћама овог живота, а кула стари жртвени храм- праобраз Цркве Христове. Речи „и отиде Бог“ значи да Бог одлази након што је дао све, устројио и увео у поредак, дао све дарове које људи могу да искористе за спасење, објаснио је ђакон Александар Панић у свом тумачењу јеванђељског одломка о злим виноградарима. Свети Владика Николај напомиње да реч „отиде“ можемо разумети и као Божје стрпљење према гресима људским, отиде да би нам дао прилику да се покајемо указао је ђакон Панић.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Сећање је постојање

Свето јеванђеље по Матеју о стицању Царства небеског (Мт 19, 16- 30) даје нам основна упутства уоквирена кроз Божје заповести учило је и људе ондашњег времена, али и кроз векове до данас шта би требало да чинимо ради задобијања Царства небеског. Младић, са којим Господ разговара, тражи и „нешто више“, будући да је од учитеља тог доба штошта слушао. „Људи се и данас труде да оставе траг о свом постојању, плашећи се најстрашније ствари на свету, а то је смрт, а више од тога заборав. Људска култура почива и расте на основу човекове потребе да остави печат у овом свету. И у хришћанском свету, заборав је највећа претња. Зато је суштински важна молитва разбојника на крсту који Господа моли да га помене у Царству, јер је сећање заправо постојање“, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, у једној од низа поука које је подарио слушаоцима Радија Источник, тумачећи овај јеванђељски одломак.

Јереј Дејан Трипковић: До праштања се стиже покајањем

Кроз причу о цару и слугама, коју бележи Свети јеванђелист Матеј (Мт 18, 23-35), Господ Христос нас поучава праштању, неопходном за наше спасење, али и квалитетан живот на земљи. „Да би се дошло до праштања, мора да почне од покајања. Човек мора пожелети да мења себе, да се покаје… Кад човек стекне свест о својој несавршености и својим страстима и греховима, избаци зло из себе, лакше ће опростити другом човеку“, рекао је свештеник Дејан Трипковић у свом тумачењу ове јеванђељске приче којом, како је оценио, почиње „азбука спасења“.

Целокупно учење Господа Христа своди се на праштање и измирење човека са Богом, собом и са другим човеком, истакао је отац Дејан Трипковић.

Јереј Величко Илић: Важно је да живимо по истинама вере

Шаљући Своје ученике међу људе да шире реч Божју, Господ Христос им даје власт да лече сваку болест и сваку немоћ. Апостоли су ту власт користили и радовали се. Међутим, Господ им је увек скретао пажњу да се не радују „зато што им се духови покоравају“, већ зато што су им имена написана на небесима. У јеванђељском одломку о исцељењу месечара (Мт 17, 14- 23) видимо да ђаво није послушао апостоле и нису могли помоћи дечаку због сопственог маловерства, маловерства његовог оца и апсолутног неверства фарисеја и књижевника, који су посматрали догађај. Господ изгони демоне из младића, а претходно прекорева апостоле за маловерје. „Две су болести људског рода: безверје и разврат, јер човек је биће умно и телесно. Већина људи би желела да осети неку благодат, а да не уложи нимало труда да би је задобила“, указао је јереј Величко Илић у свом тумачењу јеванђељског одломка за недељу пред нама. За наше спасење важно је да осећамо припадност и живимо по истинама вере. Када човек сва своја надања усмери ка Човекољупцу Исусу Христу, никада се неће осећати усамљено и разочарано“, истакао је свештеник Илић.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Усмеримо сву пажњу ка Господу!

Христов ход по води, описан у Светом јеванђељу по Матеју, зачалу 59, показује да Он има власт над природом. Једино је Он изнад природе као њен створитељ, власник и владар. Зато се и збивају догађаји стишавања буре и ходања по мору- да би нам предочили да Господ може то да чини кад пожели и сматра да је потребно, објаснио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Поступак апостола Петра, који креће према Господу, симболично приказује радост сусретања. Господ ходи ка нама, али и ми треба да кренемо ка Њему, не би ли прекратили пут до сусрета. Баш онако како чинимо када с неким драгим треба да се нађемо па му кренемо у сусрет и нађемо се на пола пута, указао је отац Дарко Ђурђевић. Овај драматичан догађај одиграва се на лађи. Слика лађе је слика Цркве. „Ми данас имамо лађу у којој стојимо, имамо буре и имамо Христа, Који је ту да нас избави од искушења… Данас је најважније да обратимо пажњу на то да Свети апостол Петар, када је кренуо ка Христу, је ходио по води. Видевши јак ветар, уплашио се и почео да тоне, јер је своје мисли усмерио ка околностима које га окружују. Када ми у свом животу више пажње посветимо тешкоћама и проблемима, него Господу, такође ћемо почети да тонемо. Ниједан људски напредак, откриће или подвиг не би били могући, када би протагонисти више обраћали пажњу на тешкоће, него на циљ и на Господа“, истакао је протонамесник Дарко Ђурђевић, закључивши да наша пажња треба сваког тренутка да буде усмерена ка Христу.

Протојереј- ставрофор Милинко Јовић о изгону злих духова

И старозаветни и новозаветни људи су призвани да следе Господа. Многи, међу њима и ученици Христови, каткад су показивали маловерје. Због тога је Господ Христос долазио у земље незнабожачке и разним чудима настојао да порази маловерје. О томе говори и  Свето јеванђеље по Матеју зачало 28 о изгону злих духова из људи у крдо свиња.  „Демони добро знају да ће, кад Господ други пут дође, сатана бити свезан и бачен у бездан, тамо где ће бити плач и шкргут зуба. И ту ће завршити сви који њима буду служили. Док се то не догоди, они покушавају да створе што више зла на земљи“, објаснио је протојереј – ставрофор Милинко Јовић, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“.