Зачало 28. Светог јеванђеља по Матеју описује још једно у низу чуда која је Господ Христос учинио за време свог живота на земљи- изгону злих духова из бесомучника. У то доба, бесомучнима су се сматрали ђавоимани људи кроз које демони пројављују своје зло, рекао је ђакон Александар Панић, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“. У разговору са Господом Христом, демони из бесомучног упућују речи:“Шта хоћеш? Зар си дошао пре времена да нас мучиш?“ То значи да они Њега препознају, јер га ословљавају са „Сине Божји“, а постојали су људи који су Га гледали, а нису га препознали или Га нису смели јавно исповедити, указао је отац Александар Панић. Свети Владика Николај и Преподобни Отац Јустин Ћелијски нас уче да је данас, након толико сведочанстава пројаве љубави Божје, нејасно како људи и даље не исповедају име Божје. Господ нас је створио да осећамо и усадио нам срце као спознајни орган, неке су од поука које је ђакон Александар Панић упутио у овонедељном издању „Сведочења“.

Речи Господа Христа једнако су актуелне данас како су биле у тренуцима у којима су изговорене. Тако ће бити док траје свет и век. „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима“, бележи Свети апостол Матеј у одломку за недељу пред нама (Мт, зачало 38). Било је много људи који су признали Христа,  нису га се одрекли и за Њега су пострадали, јер су били јаки у вери, навео је у тумачењу ове приче протонамесник Бранко Чолић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и главни и одговорни уредник часописа „Покровски благовесник“.  Заиста, указао је отац Бранко Чолић, како време иде, имајући у виду све што се дешава око нас, уследиће једна велика поларизација и јасно ће се морати рећи да ли смо или нисмо Божји. Онај који буде био Божји, трпеће. „Да ли ће бити бруталног гоњења као у првим вековима хришћанства или перфиднијег као што сада већ натиремо, видећемо. Али, несумњиво да свако ко призна да је Христос истинити Бог и истинити Човек, једини пут, истина и живот, да нема другог бога, да нема спасења мимо Цркве, тај ће трпети“, истакао је протонамесник Бранко Чолић, поткрепивши своје излагање јеванђељским учењем и примерима из животног искуства у овом времену.

Господ Христос припрема Своје апостоле, а преко њих и нас данас, да су страдања многа и да не треба да поклекнемо, већ да се боримо да увек будемо уз Господа, једна је од поука јеванђељске приче Недеље глувне (Мк 10, 32- 45), о којој је у емисији „Сведочења“ говорио јереј Стеван Сировљевић, старешина Храма Светог великомученика Пантелејмона у планинском одмаралишту Дивчибаре.

Господње речи, упућене апостолима Јакову и Јовану на молбу да им дозволи да седну са Његове леве и десне стране,  да ће се место у Царству небеском дати „онима којима је припремљено“ односе се пре свега на светитеље и подвижнике. Сви, од апостола до нас данас треба да се трудимо, јер је за све то место припремљено. „Ми само треба да кренемо и да на путу ка Господу ходимо, малим, али стабилним кораком“, истакао је отац Стеван Сировљевић. Љутњу десеторице апостола према Јакову и Јовану, свештеник Сировљевић објаснио је као одраз људске слабости, из које се догоди да се наљутимо на оне које волимо. Љутње се дешавају али, учи нас Господ, морамо то превазилазити и сачувати јединство заједнице. Јеванђељски одломак заокружен је до тада невиђеним парадоксом:“Ко хоће да буде први, нека буде свима слуга…“ Господ је служио апостолима и народу. То су тада, а и данас би били шокантни догађаји, који би се преносили по друштвеним мрежама, указао је дивчибарски парох. Али, управо по узору на Христа треба да живимо и да се на Њега и Свете Божје људе угледамо.