Ђакон Александар Панић:Благодаримо Богу за помоћ коју добијамо!

У сва три синоптичка јеванђеља (Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки) у одломку о изгону злих духова видимо да су управо они Господа Христа одмах препознали, те почели да Га моле да их не мучи. Неки људи, пак, Га нису препознали или, ако јесу, нису смели да Га исповеде. Демони га препознају као Сина Бога Свевишњега, исповедајући истовремено и Бога Оца. Како Говори Свети Владика Николај:“Нису то они објавили као радосну вест попут апостола. Али, ако су они, који су отпали и заташкавају Божје име, при сусрету са Њим морали да Га исповеде, које је оправдање нама људима ако то не чинимо?“Ми данас Бога спомињемо углавном само у невољама, тражећи помоћ коју увек несебично добијамо, али скоро увек заборављамо да заблагодаримо за то што смо добили, указао је ђакон Александар Панић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, тумаћећи зачало 38 Јеванђеља по Луки у емисији „Сведочења“. Поред низа поука проистеклих из ове јеванђељске приче, ђакон Александар Панић појаснио је слушаоцима и друштвене прилике у времену у ком се описани догађај збио, као и неке географске појмове који се у њему помињу.

Ђакон Александар Петровић: Господ нас позива на јединство у љубави

У часу примања Свете тајне крштења се „у Христа облачимо“ и све Његово постаје наше, укључујући и непријатељство света. Добијамо благодатне дарове, веру у вечни живот, Христос је у нашим срцима, а ми у Цркви живимо Светим тајнама и Бог се тако и нама пројављује, али као што свет није трпео истину о Христу, тако и ми можемо осетити неразумевање света, једна је од сјајних поука које је у емисији „Сведочења“ слушаоцима пружио ђакон Александар Петровић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и вероучитељ у Предшколској установи „Милица Ножица“ у Ваљеву. “ Тумачећи одломак из Светог јеванђеља по Јовану, зачало 52, отац Александар Петровић је истакао да овај свет одувек живи у раздељености. „Човечанство је иконично Светој Тројици – више личности, једна природа, а све у јединству љубави. Човечанство данас није у јединству, али Господ нас позива на то и упозорава да ћемо наићи на непријатељство код неких људи. “

Протонамесник Филип Јаковљевић о сејачу и семену, уз сећање на поуке Владике Милутина

Семе је реч Божја, а сејач је Господ. За разлику од свих пророка који су проносили реч Божју и најављивали Његов долазак, Христос долази да каже Своју реч, а како нам јеванђеље каже:“Ко има уши да чује, нека чује“. Ђаво нас на различите начине обмањује. Врло често веома суптилно, да то и не приметимо и зато се реч Божја не прими у свакој души, рекао је поред осталог протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, тумачећи Свето јеванђеље по Луки, зачало 35 у емисији „Сведочења“. У прилог томе говори нам и недавни догађај, коме су бројни Ваљевци присуствовали. Он се збио у Храму Васкрсења Христовог средином марта, када је блаженопочивши Владика Милутин својом беседом охрабрио верни народ у тренутку свеопштег страха од новог вируса. Убрзо затим бројне демонске слуге напале су његове речи преко медија. Речи, које су као то добро семе тада биле потребне…

Протонамесник Невен Лукић: Васкрсење сина наинске удовице је најава свеопштег васкрсења

Господ Христос саосећа са болом удове мајке, која се припрема да сахрани сина. У том часу он чини једно од бројних чуда током Свог живота на земљи и васкрсава младића. И то васкрсење најава је васкрсења које ће доћи, јер је човек створен по лику и подобију Божјем и створен је за бесмртност, рекао је протонамесник Невен Лукић, тумачећи Свето јеванђеље по Луки, зачало 30, у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. Тема ове приче јесте васкрсење сина удовице у граду Наину и то је још једно сведочанство дато народу, којег, како писац каже, „страх обузе и слављаше Бога“.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Љубав према непријатељу је велики циљ и треба га достизати малим корацима

Порука о вољењу непријатеља, коју Господ Христос доноси на земљу, својеврсна је револуција у поимању међуљудских односа присутном у тадашњем свету. Суштина ове поруке јесте у позиву Господњем да будемо слични њему, упућеном свим људима у свим временима. Јер, створени смо слични Богу, по образу и подобију Његовом, а Господ Христос и Бог Отац јесу савршени. Колико год да нам се чини тешким да то остваримо, не смемо да заборавимо да је то наш пут, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи Свето јеванђеље по Луки, зачало 26 (6, 31 – 36) у емисији „Сведочења“. Љубав је дар од Бога, дата као кредит који се може лако потрошити. Зато је треба умножавати, подсетио је отац Дарко Ђурђевић на речи Митрополита загребачко – љубљанског Г. Порфирија. Љубав према непријатељу је велики циљ и треба га достизати малим корацима. То је циљ коме тежимо. Лако је о томе говорити, али није лако постићи, посебно код људи који су доживели велике неправде и страдања. Важно је да знамо да нас Бог воли и та љубав је једнака према свима, праведницима и грешницима. Спасење је двосмеран пут, који подразумева сарадњу човека са Богом, рекао је отац Дарко Ђурђевић.

Протонамесник Слободан Алексић: У послушности је почетак наше врлине

Иако су током целог дана безуспешно ловили рибу, апостол Симон (потоњи Свети Петар) на предлог Господа Христа баца мрежу у вечерњим сатима и дешава се богат улов. Будући искусан рибар, знао је да је шанса да се то догоди много мања, тим пре што током дана улова није било, он тиме показује послушност Спаситељу. Тај његов поступак нас учи да је управо у послушности почетак наше врлине и нашег спасења. Господ показује да је оно што је људима немогуће, Богу је могуће и мреже се од улова цепају, рекао је, поред осталог у емисији „Сведочења“, тумачећи Свето јеванђеље по Луки (5, 1-11) протонамесник Слободан Алексић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и главни и одговорни уредник Радија Источник.

Ђакон Јован Новитовић: Жена Хананејка је пример истрајности у вери

Иако припадница незнабожачког народа, жена Хананејка, чији је сусрет са Господом Христом описан у Светом јеванђељу по Матеју (зач.62, 15, 21 – 28), истрајна је у својој вери да управо Он може исцелити њену ђавоиману кћер. Као таква, пример је свима, од ученика Господњих до нас савремених хришћана, рекао је ђакон Јован Новитовић, тумачећи ову јеванђељску причу у емисији „Сведочења“. Поред тумачења стихова Светог јеванђеља, ђакон Новитовић објаснио је старозаветне историјске околности, особености племена и њихове међусобне односе.

Протонамесник Бранко Чолић: Царство Божје је царство за свакога

Свето јеванђеље по Јовану, зачало 60, обрађује последње сате земаљског живота и крсну смрт Господа Христа. Догађаје, који су променили историју, јер и дословно тумачени говоре много тога о људској природи, која се на разне начине открива у додиру са живим Богом. „Господ Христос не говори о неким супериорним народима, који ће владати над другима, већ тотално супротно томе – да је сваки човек дете Божје, да је сваки народ – народ Божји и да је Царство Божје – царство за сваког“, рекао је поред осталог  протонамесник Бранко Чолић. Тумачећи овај јеванђељски одломак, отац Бранко Чолић расветлио је друштвене прилике тог времена, јеврејско неразумевање Христове мисије, као и у новије време актуелну причу о Лонгиновом копљу.

Ђакон Момчило Димитријевић: Бог се воли у истини и као истина

Две највеће заповести о љубљењу Бога и ближњег на којима, како Господ Христос каже, „виси сав закон и пророци“ обрађене су у Светом јеванђељу по Матеју, зачалу 92 (22, 36-46). Из ових заповести видимо да Бога треба да љубимо непрестано, као и да је сваки човек дужан да воли свог ближњег, односно сваког човека. У нашем животу постоји једна снага која њиме управља. Та снага исказана је речју која се често изговара, али ретко ко је до краја схвата и у њену дубину прониче, а то је реч љубав. Љубав према Богу, дата у првој заповести, не остварује се у потпуности без љубави према ближњем. Бог се воли у истини и као истина, истакао је ђакон Момчило Димитријевић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог и секретар Црквеног суда Епархије ваљевске, тумачећи јеванђељски одломак о двема заповестима у емисији „Сведочења“.

Протонамесник Невен Лукић: Кад чинимо грех, живимо одвојени од Бога

Свето јеванђеље по Матеју зачало 89, илити прича о свадби царевог сина, говори нам о Царству небеском које цар – Господ наш припрема за људе, у причи назване званицама. Слуге које шаље да званице позову су старозаветни пророци. На „свадбу“ су сви позвани. Да ли се неко изговорио за недолазак због нечег малог или великог, небитно је. Грех је грех, јер кад га чинимо, живимо одвојено од Бога, истакао је протонамесник Невен Лукић у емисији „Сведочења“, тумачећи ову слојевиту причу пуну снажних поука.