Протонамесник Бранко Чолић: Нико човеку не може помоћи, него сам Господ Христос

„Када би се десило да све јеванђељске приче буду изгубљене, а остану приче о блудном сину и милостивом Самарјанину, илити приче о покајању и милосрђу, била би сачувана сва суштина Христове науке, подсетио је на речи блаженопочившег Патријарха Павла протонамесник Бранко Чолић у емисији „Сведочења“ посвећеној управо причи о милостивом Самарјанину, Јеванђељу по Луки зачало 53. Ова прича је велика поука за све нас који желимо да будемо хришћани, истакао је отац Бранко Чолић. Човек из ове приче може бити било ко од нас, разбојници који га нападају су демони. Ране су нанесене гресима које свако од нас учини током живота. Свештеник представља Мојсијев закон, а левит пророке. Господ Христос овом причом говори да ни Мојсијев закон, ни пророци, нису у стању да човека спасу од демона и од греха. Спасава га Самарјанин, који је заправо Господ Христос, јер човеку нико не може помоћи, до Он сам, објаснио је отац Бранко Чолић.

Јереј Далибор Чкојић: Патријарх Иринеј нас је учио да је Косово и Метохија део нас

Блаженопочивши Патријарх српски Г. Иринеј био је веома скроман, непосредан и срдачан човек, пун љубави и мира, како му и само име каже, преведено са грчког језика. „И данас се сећам првог сусрета са њим, плаве „128“, којом се возио по Нишкој епархији. Пришао је нама ђацима као да је са нама одрастао, као да је наш друг. Тек касније смо сазнали да је он владика, тачније закључили смо то на основу поштовања са којим га је дочекао наш ректор“, сећања су на први сусрет са тада Епископом нишким, потоњим Патријархом српским Г. Иринејем, секретара Епархијског одбора за веронауку јереја Далибора Чкојића. Било је то 2001. године, када је отпочео своје школовање у Богословији „Светих Кирила и Методија“ у Нишу. Као брижни духовни отац, Патријарх Иринеј поучавао је младе богослове како да остану и учврсте се на Христовом путу по изласку из школе и сусретима са свим што живот носи. „Запала му је тешка улога – бити Патријарх СПЦ након Патријарха Павла. Али, када бисмо гледали ко му је по начину живљења и скромности најближи то је био он“, истакао је отац Далибор Чкојић за Радио Источник, делећи сећања на почившег првојерарха СПЦ. Такође, Патријарх Иринеј, попут недавно упокојене браће Владике Милутина и Митрополита Амфилохија, био је јако везан за Косово и Метохију и на разне начине помагао призренске богослове и српски народ на Космету. Као ученик богословије, отац Далибор Чкојић учествовао је у неким од тих акција, а откако руководи Одбором за веронауку неколико хуманитарних акција и сам организовао. „Семе љубави према том делу наше земље је усађено у нас у време ђачких дана да смо осећали као да смо на Косову и Метохији одрасли, да је то део нашег бића“, рекао је отац Далибор Чкојић у специјалној емисији Радија Источник у част блаженопочившег Патријарха Иринеја.

Ђакон Стеван Сировљевић: Душом смо везани за Господа

Жена која болује од течења крви дванаест година приступа Христу са вером и поверењем, након што је много времена и новца потрошила узалуд на лекаре. Христос је осетио и знао ко Га се дотакао, али поставља питања:“Ко ме се дотаче?“ како би окупљеном народу показао силу избављења. Жена је задрхтала осетивши силу Божју након патњи и одбачености у друштву, будући да је у том времену болест била својеврсна срамота и јако тежак крст. Христос је избавља самим дотицањем Његовог скута, рекао је, тумачећи Свето јеванђеље по Луки зачало 39, ђакон Стеван Сировљевић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и секретар Епархије ваљевске. Поред приче о крвоточивој жени, овај јеванђељски одломак говори и о оживљавању кћерке старешине синагоге Јаира, које Господ чини у присуству породице и Својих ученика апостола Петра, Јована и Јакова. То је велико чудо о коме ће се тек касније причати. Ми својим умом не можемо познати деловање Божје у овом свету, али смо душом везани за Господа, истакао је ђакон Стеван Сировљевић.

Ђакон Александар Панић:Благодаримо Богу за помоћ коју добијамо!

У сва три синоптичка јеванђеља (Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки) у одломку о изгону злих духова видимо да су управо они Господа Христа одмах препознали, те почели да Га моле да их не мучи. Неки људи, пак, Га нису препознали или, ако јесу, нису смели да Га исповеде. Демони га препознају као Сина Бога Свевишњега, исповедајући истовремено и Бога Оца. Како Говори Свети Владика Николај:“Нису то они објавили као радосну вест попут апостола. Али, ако су они, који су отпали и заташкавају Божје име, при сусрету са Њим морали да Га исповеде, које је оправдање нама људима ако то не чинимо?“Ми данас Бога спомињемо углавном само у невољама, тражећи помоћ коју увек несебично добијамо, али скоро увек заборављамо да заблагодаримо за то што смо добили, указао је ђакон Александар Панић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, тумаћећи зачало 38 Јеванђеља по Луки у емисији „Сведочења“. Поред низа поука проистеклих из ове јеванђељске приче, ђакон Александар Панић појаснио је слушаоцима и друштвене прилике у времену у ком се описани догађај збио, као и неке географске појмове који се у њему помињу.

Ђакон Александар Петровић: Господ нас позива на јединство у љубави

У часу примања Свете тајне крштења се „у Христа облачимо“ и све Његово постаје наше, укључујући и непријатељство света. Добијамо благодатне дарове, веру у вечни живот, Христос је у нашим срцима, а ми у Цркви живимо Светим тајнама и Бог се тако и нама пројављује, али као што свет није трпео истину о Христу, тако и ми можемо осетити неразумевање света, једна је од сјајних поука које је у емисији „Сведочења“ слушаоцима пружио ђакон Александар Петровић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и вероучитељ у Предшколској установи „Милица Ножица“ у Ваљеву. “ Тумачећи одломак из Светог јеванђеља по Јовану, зачало 52, отац Александар Петровић је истакао да овај свет одувек живи у раздељености. „Човечанство је иконично Светој Тројици – више личности, једна природа, а све у јединству љубави. Човечанство данас није у јединству, али Господ нас позива на то и упозорава да ћемо наићи на непријатељство код неких људи. “

Протонамесник Филип Јаковљевић о сејачу и семену, уз сећање на поуке Владике Милутина

Семе је реч Божја, а сејач је Господ. За разлику од свих пророка који су проносили реч Божју и најављивали Његов долазак, Христос долази да каже Своју реч, а како нам јеванђеље каже:“Ко има уши да чује, нека чује“. Ђаво нас на различите начине обмањује. Врло често веома суптилно, да то и не приметимо и зато се реч Божја не прими у свакој души, рекао је поред осталог протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, тумачећи Свето јеванђеље по Луки, зачало 35 у емисији „Сведочења“. У прилог томе говори нам и недавни догађај, коме су бројни Ваљевци присуствовали. Он се збио у Храму Васкрсења Христовог средином марта, када је блаженопочивши Владика Милутин својом беседом охрабрио верни народ у тренутку свеопштег страха од новог вируса. Убрзо затим бројне демонске слуге напале су његове речи преко медија. Речи, које су као то добро семе тада биле потребне…

Протонамесник Невен Лукић: Васкрсење сина наинске удовице је најава свеопштег васкрсења

Господ Христос саосећа са болом удове мајке, која се припрема да сахрани сина. У том часу он чини једно од бројних чуда током Свог живота на земљи и васкрсава младића. И то васкрсење најава је васкрсења које ће доћи, јер је човек створен по лику и подобију Божјем и створен је за бесмртност, рекао је протонамесник Невен Лукић, тумачећи Свето јеванђеље по Луки, зачало 30, у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. Тема ове приче јесте васкрсење сина удовице у граду Наину и то је још једно сведочанство дато народу, којег, како писац каже, „страх обузе и слављаше Бога“.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Љубав према непријатељу је велики циљ и треба га достизати малим корацима

Порука о вољењу непријатеља, коју Господ Христос доноси на земљу, својеврсна је револуција у поимању међуљудских односа присутном у тадашњем свету. Суштина ове поруке јесте у позиву Господњем да будемо слични њему, упућеном свим људима у свим временима. Јер, створени смо слични Богу, по образу и подобију Његовом, а Господ Христос и Бог Отац јесу савршени. Колико год да нам се чини тешким да то остваримо, не смемо да заборавимо да је то наш пут, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, тумачећи Свето јеванђеље по Луки, зачало 26 (6, 31 – 36) у емисији „Сведочења“. Љубав је дар од Бога, дата као кредит који се може лако потрошити. Зато је треба умножавати, подсетио је отац Дарко Ђурђевић на речи Митрополита загребачко – љубљанског Г. Порфирија. Љубав према непријатељу је велики циљ и треба га достизати малим корацима. То је циљ коме тежимо. Лако је о томе говорити, али није лако постићи, посебно код људи који су доживели велике неправде и страдања. Важно је да знамо да нас Бог воли и та љубав је једнака према свима, праведницима и грешницима. Спасење је двосмеран пут, који подразумева сарадњу човека са Богом, рекао је отац Дарко Ђурђевић.

Протонамесник Слободан Алексић: У послушности је почетак наше врлине

Иако су током целог дана безуспешно ловили рибу, апостол Симон (потоњи Свети Петар) на предлог Господа Христа баца мрежу у вечерњим сатима и дешава се богат улов. Будући искусан рибар, знао је да је шанса да се то догоди много мања, тим пре што током дана улова није било, он тиме показује послушност Спаситељу. Тај његов поступак нас учи да је управо у послушности почетак наше врлине и нашег спасења. Господ показује да је оно што је људима немогуће, Богу је могуће и мреже се од улова цепају, рекао је, поред осталог у емисији „Сведочења“, тумачећи Свето јеванђеље по Луки (5, 1-11) протонамесник Слободан Алексић, свештенослужитељ при Храму Покрова Пресвете Богородице и главни и одговорни уредник Радија Источник.

Ђакон Јован Новитовић: Жена Хананејка је пример истрајности у вери

Иако припадница незнабожачког народа, жена Хананејка, чији је сусрет са Господом Христом описан у Светом јеванђељу по Матеју (зач.62, 15, 21 – 28), истрајна је у својој вери да управо Он може исцелити њену ђавоиману кћер. Као таква, пример је свима, од ученика Господњих до нас савремених хришћана, рекао је ђакон Јован Новитовић, тумачећи ову јеванђељску причу у емисији „Сведочења“. Поред тумачења стихова Светог јеванђеља, ђакон Новитовић објаснио је старозаветне историјске околности, особености племена и њихове међусобне односе.