Са Богом и Хипократом: Лекари у Великом рату

Током ратних 1914. и 1915. године Ваљево је било град-болница јер су готово све институције биле претворене у амбуланте, стационаре, домове здравља и болнице. Тих година се у граду који је једва имао 8 000 становника лечило и до 30 000, што рањених, што оболелих од разних заразних болести, од којих је најсмртоноснији био пегави тифус. Уз надљудске напоре у нехуманим условима лечили су их савезнички и домаћи лекари чија имена и жртву не смемо да заборавимо. О њима, уочи парастоса који ће се служити у недељу 27. фебруара у болничкој цркви, говоре историчар др Владимир Кривошејев из Народног музеја и др Давор Живковић, специјализант гинекологије у Општој болници Ваљево.