Јереј Александар Филиповић: Не треба да тражимо узрок болести, већ да прихватимо помоћ Божју

Бити од рођења слеп несумњиво један је од најгорих усуда које човек може носити кроз живот. Свето јеванђеље по Јовану о исцељењу младића који је од рођења ускраћен за телесни вид (9, 1-38) отвара питање о сагрешењу, његовом личном или родитеља, за које је слепило дошло као казна. Господ Христос дарује вид младићу и објашњава Својим ученицима да је младић заправо сасуд кроз којег ће Он показати због чега је дошао, те да је младић створен такав како би се на њему јавила дела Божја. Такође, овај догађај има и духовни смисао. „Нови завет није само књига, енциклопедија неких историјских догађаја, већ књига која има за циљ да у сваком тренутку покаже однос човека према Богу и Бога према човеку, љубави Божје према човеку“, рекао је јереј Александар Филиповић, тумачећи овај јеванђељски одломак. Стога, човек који је од рођења био слеп није туговао, нити тражио ишта од Господа. Иако није видео Божју творевину, његове духовне очи су биле отворене да препознају Господа. Када га Спаситељ исцељује, шаље га да се умије. Ту се, истакао је отац Александар Филиповић, показује спремност на послушање, што је изванредан пример поверења у Господа. Овај јеванђељски одломак је поука нама данас да је важно читати Свето писмо и сагледавати га кроз тумачења Светих отаца, будући да и данас често слушамо да је одређена болест плата за грех. „Не треба да тражимо узрок болести, већ да прихватимо својим срцем помоћ Божју и дочекамо да нам Он подари исцељење“, поручио је отац Александар Филиповић.