Упокојио се академик и песник Милован Данојлић

У среду 23. новембра је у Француској после краће болести преминуо српски књижевник и песник, члан САНУ и дугогодишњи председник Српске књижевне задруге Милован Данојлић.
Од 1957. године и објављивања књиге „Урођенички псалми“ Милован Данојлић је у српску књижевност унео јединствен стваралачки ангажман, оглашавајући се, годинама и деценијама, као песник, романсијер, есејиста, путописац, преводилац, хроничар наших прилика и нарави. Увек делујући мимо и књижевних и друштвених шаблона, увек узимајући слободу за врховно начело, лако прелазећи преко свих унутаркњижевних граница, пишући и за децу и за одрасле, Данојлић је постепено израстао у јединствену фигуру српске књижевности, која подједнако води рачуна о очувању онога што смо баштинили од предака као и о потреби да се иде даље, да се долази до истински нових подручја књижевног израза. Као неко ко добро познаје духовни хоризонт модерних времена и ко јасно осећа ништитељске импулсе у самом срцу нашег доба, Милован Данојлић је језик претворио и у извор снаге свог уметничког израза и у вредност која је, посебно у малим културама, на најјачем удару. И његова „Мука са речима“ и његова лирска хроника “ део су настојања да се покаже да у књижевности али и у људском свету све почиње са речима и све се у њима окончава. Са много разлога се може рећи да није било ничег природнијег од доласка Милована Данојлића на чело Српске књижевне задруге, пошто су се у том чину подударила лична стваралачка настојања и циљеви постављени у сам темељ једне врло важне и врло старе установе српског народа. Предводећи годинама Српску књижевну задругу, Милован Данојлић је своја најдубља књижевна уверења и свој добро познати облик јавног деловања довео у ону врсту склада која је, упркос свим тешкоћама, омогућила и њему и Српској књижевној задрузи да очувају оно што им је остављено у наслеђе и да стигну до онога што је њихов циљ. Уписавши се, на врло високом месту, у историју СКЗ, Милован Данојлић се придружио највећим именима српске књижевности и културе.
Милован Данојлић рођен је 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига.
Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.
Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.
Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност).
Од 1984. године живео је и радио у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.
Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године.
Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године.
У родним Ивановцима подигао је цркву.
Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.
Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима.
Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.
Данојлић је укупно објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира, Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари – огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.
Добио је НИН-ову награду за дело „Ослободиоци и издајници“ 1997, као и многе друге.
Извор: Епархија зворничко-тузланска