Протонамесник Бранко Чолић: Не смемо унизити достојанство човека!

Прича о митару и фарисеју упознаје нас са припадницима два дијаметрално различита слоја у ондашњем јеврејском друштву. Митар, илити цариник, био је један од оних омражених, слуга окупатора, који су прикупљали порез за њих, а неретко би приграбили и за себе, док је фарисеј припадао ученом и цењеном друштвеном слоју, ревносном у држању Мојсијевог закона. Писац јеванђеља (Лк 18, 10-14) казује о њиховом доласку у храм да се помоле Богу, где је такође приметна њихова различитост. Наиме, указао је протонамесник Бранко Чолић, фарисеј у обраћању Богу истиче како држи до закона, даје десетак од свог иметка и благодари Богу што није као неки људи, док цариник  понизно моли Господа да му се смилује грешном. Ако посматрамо ствари из угла данашњег времена, можемо да приметимо да и они који чине зло, као и они који чине добро, воле да се истичу, не би ли се похвалили пред људима, а и заслужили да их Бог прослави. То, указао је отац Бранко Чолић, значи да им није добро у сопственој кожи. Цариник, пак, долази у храм и почиње да плаче и понизно моли за милост Божју. Он одлази оправдан, а фарисеј не. „Ми не можемо пред Богом себе да хвалимо, да говоримо колико смо добри и бољи у односу на друге и треба да знамо да све добро што имамо јесте Божје. Такође, не смемо дозволити да унизимо достојанство човека као што су многи чинили да би дошли до неког положаја и неке ситне користи, јер човек је икона Божја“, истакао је протонамесник Бранко Чолић у свом тумачењу једне од најпознатијих јеванђељских прича.