Годишњица мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији

Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се други погром који су косовски Албанци починили после агресије НАТО-а на Србију, односно СРЈ током јуна 1999. године. Тада је изгнано приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца и то у присуству међународних војних снага. Током „Кристалне ноћи“ над Србима, као и над њиховом имовином, светињама, храмовима и споменицима, марта 2004. године, са Косова и Метохије протерано је још 4.012 Срба, од којих се већина никада није вратила у своје домове. За та три мартовска дана убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности. Повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су штитили Србе, њихову имовину и храмове. Колико је познато, током погрома је порушено је 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима је и древна црква Богородице Љевишке. Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, укупан број уништених црквених зграда био је близу стотину. Уништене су небројене фреске, иконе, црквене реликвије зато што је посебна мета шиптарских екстремиста било духовно наслеђе и храмови српског народа.
Подсећамо и на редослед догађаја који су довели до терора над српским народом у јужној покрајини:
У уторак 16. марта 2004. у касним ноћним сатима медији у Приштини јавили су да су тројица дечака, косметских Албанаца, старости 8, 11 и 12 година, смртно страдали утопивши се у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока. Како су они тада јавили, дечаци су бежали пред српским нападачима.

Сутрадан, 17. марта, око поднева, више хиљада косовских Албанаца прешавши мост на Ибру пут северног дела Косовске Митровице, напало је тамошње Србе. Започела је пуцњава. У граду су били видни Албанци са аутоматским оружјем. Припадници међународних снага безбедности употребили су сузавац и шок бомбе.

У раним поподневним сатима појављују се информације да су у току напади на Србе у низу места широм Косова и Метохије, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици…

Више хиљада Албанаца напало је Србе у Чаглавици, јужном предграђу Приштине, негде после 13.00 часова. Снајпером је у том месту рањено десет особа српске националности. Српске куће су паљене.

У поподневним сатима јављено је да је седам особа погинуло, четири Албанца и троје Срба, а више од 200 је рањено у Косовској Митровици. Потврђено је да су Срби убијени снајперским оружјем из јужног дела града. Повређено је и 11 француских припадника КФОР а. Током поподнева припадници КФОР-а и УМНИК-а, евакуисали су Србе из Чаглавице и других села у том појасу.

Током вечери уследили су напади на цркве и манастире. Запаљена је, осим бројних српских домова широм Косова и Метохије, и Богородица Љевишка у Призрену, као и Богословија и Саборна црква Светог Ђорђа у том граду. Уништени су Манастир светих Архангела и Црква светог Спаса. Обе српске цркве у Косову Пољу су такође запаљене.

У Липљану су убијене четири особе српске националности. Куће Срба су масовно паљене. И у том граду припадници КФОР-а настојали су да евакуишу Србе.

У касним вечерњим сатима портпарол УМНИК-а Дерек Чепел демантовао је оптужбе да су албански дечаци у Ибру у селу Чабра страдали бежећи од Срба, што је био изговор за погром над Србима. Како је рекао – насиље на Косову било је унапред планирано.

Погроми су настављени и сутрадан 18. марта. У раним поподневним сатима објављено је да је главнокомандујући Јужног крила НАТО-а, адмирал Грегори Џонсон, преузео команду над КФОР-ом и одобрио размештање додатних снага.

Ибрахим Ругова, у то време на позицији председника тзв. Косова, позвао је тада међународну заједницу да хитно донесе одлука о независности Косова.

Напади, паљевине и пљачке наставили су се у Урошевцу, Племетини, Угљарима, Косовској Митровици. Јављено је да у месту Облић, северозападно од Приштине, више нема Срба.

У вечерњим сатима запаљена је црква Светог Саве у Косовској Митровици. Запаљена је црква Светог Николе у Приштини. Албански екстремисти бацили су бомбе на станице полицијске службе у Липљану и Обилићу.

Монахиње манастира Девич евакуисане су од стране припадника КФОР-а, пошто је најмање 1.000 наоружаних Албанаца окружило манастир који је опљачкан и запаљен.

Око 22.00 сата заповедник Јужног крила НАТО-а Грегори Џонсон изјавио је у Приштини да насиље које последњих дана не престаје на Косову указује на постојање организованог обрасца. Сутрадан, Џонсон је оценио да је масовно насиље које траје на Косову – етничко чишћење.

Исте вечери, 19. марта, представник УНМИК-а Дерек Чепел саопштио је да је у сукобу на Космету погинуло 28, а повређено више од 600 особа.

Два дана потом, у понедељак 22. марта, у вечерњим сатима Дерек Чепел је објавио да су ухапшене 163 особе због подметања пожара, пљачке, убистава и других кривична дела током, како је рекао „међуетничких“ сукоба на Косову. Речено је такође да се претпоставља да је око 51.000 особа учествовала у 33 појединачна догађаја. Поновљено је да је 28 лица из обе заједнице погинуло, а 870 је повређено. Како је рекао, нападачи су спалили или дигли у ваздух 30 српских цркава, оштетили 11 цркава и манастира и уништили 286 кућа. У нередима су уништена и 72 возила УН.

Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа је осуђено. Погром албанских екстремиста над Србима 17, 18. и 19 марта 2004. на Косову и Метохији осудили су тада Савет безбедности УН, као и Европска унија.

Извор: РТВ / Радио „Слово љубве“

Фото: Православие.ру