Месец: март 2024.

Ако сваки дан треба да славимо Васкрс, питамо протонамесника Александра Вучаја, архијерејског намесника посавског и пароха обреновачког, зашто постимо. „Потребно је заслужити тај дан“, одговара наш саговорник, истичући да правила јесу ради човека, а не човек ради правила. Зато свако од нас треба да се запита шта му значи Васкрс, подвлачи отац Александар, кога о Великом посту питамо све оно што бисмо питали наше парохијске свештенике.

Без дана Господњег не можемо живети. Он је друго име хришћана, наша основа и идентитет. Сабрањем браће, недеља постаје света као што хлеб, вино, јеванђеље и све друго постаје свето када се освети на Литургији. Сабрани народ Божји је предуслов освећивања, јер нас је у јединству у љубави сабрао Тројични Бог љубави. Хришћани смо и сабирајмо се у недељу, јер из ње све извире и у њу све увире. Недеља је дан будућности и наш улазак у будућност- поручио је отац Златко Матић.

Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

На празник Светог мученика Агапија, 28. марта 2024. године, када се навршава 35 година од земаљске кончине Епископа шабачко- ваљевског Јована Велимировића, Њихова Преосвештенства Епископи шабачки Јеротеј и ваљевски Исихије служиће помен великом архијереју у манастиру Лелић.

Владика Јован Велимировић, братанац Светог Владике Николаја, на челу Шабачко- ваљевске епархије се налазио од 1960. до 1989. године. Једна је од  најистакнутијих личности у савременој историји Српске Цркве. Осим владичанске службе, изузетан допринос мисији Цркве дао је и као професор најпре Богословије у Битољу, а потом у Београду, чији је био и ректор. По узору на славном стрица, био је врстан проповедник и трудољубиви прегалац винограда Господњег у родном крају.

Прва недеља Часног поста довела је мноштво верника у Храм Покрова Пресвете Богородице да прославе празник велике победе праве вере над јереси иконоборства у 8. и 9. веку. Светом Литургијом је началствовао протојереј- ставрофор Драган Алексић, уз саслуживање братства храма и појање певнице. У литургијској проповеди протојереј Владимир Андрић је подсетио на значај Светог причешћа, те да човек треба да му приступи са великом вером, претходно обавивши контролу над својим мислима, речима и делима.

На крају Свете Литургије прочитан је Синодик православља. Као и ранијих година, у чистој недељи стотине верника примило је Свету тајну причешћа у најстаријем градском храму.

Детаљније на интернет страници Храма Покрова Пресвете Богородице.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. марта 2024. године на Тргу топличких јунака у Прокупљу помен пострадалима у НАТО агресији. У наставку доносимо беседу Његове Светости Патријарха:

Уважени господине Председниче Републике Србије, уважени господине Председниче Републике Српске, Ваше Преосвештенство, Преузвишени Надбискупе, уважени господине Муфтијо, сви по чину и реду, браћо и сестре, драги Топличани,

У овај, за српски Светосавски народ, заветни дан и час сабрали смо се да молитвом Богу, који је Љубав, и који пребива у  љубави, посведочимо своју неодступну опредељеност да будемо на страни љубави а не мржње, мира а не рата, правде а не тираније, истине а не лажи, невиних а не злочинаца. Истини за вољу, и једна  и друга димензија људског испољавања пре равно 25 година претворила је ову груду земље у светску позорницу на којој се по ко зна који пут у историји потврдила древна истина: Како је човек велик само кад је човек и како је бездушан кад се определи за античовештво!

Срећан сам као човек, радостан као православни Србин, благословен као свештеник јер никакав ултиматум није поколебао мој народ да одустане од љубави, Бога и ближњег. И ако је цена таквог опредељења врло скупа, она је истовремено и залог опстанка и трајања не само на географским мапама него и у вечности, у Царству ка којем нас је усмерио Свети Сава, а којем се приволео честити кнез и бесмртни витез Лазар.

Зар и мала Милица Ракић, и Топличанин Бобан Недељковић, и осталих једанаест војника пострадалих у касарни у Куршумлији, и сви који су страдали у НАТО бомбардовању нису стајали на истој Авељевој страни, на страни невине жртве, а њихови ликвидатори на каиновској братоубилачкој страни човекомржње!? Невина крв која је тад пала широм земље коју нам је Бог дао постала је залог наше наде и семе спаса.

Зато тужни две и по деценије и докле год нас буде, због свих који су тада насилно отети од нас, али вером у Христа васкрслог из мртвих и јединог Господа љубави, исповедамо да нас ништа неће моћи одвојити од љубави Његове (Рим 8, 39), љубави њихове, земље коју смо столећима сопственом крвљу плаћали, нашег опредељења да никад не дамо данак мржњи према другом човеку, макар то били и они који су сами себе сврстали у ред непријатеља.

Определити се за Христа значи стати уз сваког невиног страдалника, ко год он био и којем год народу, вери и језику припадао. Зато нас боле ране сваког Авеља, сваке невине жртве без обзира које је вере, које је боје коже и којем народу припада. Није суштина оваквог става да ми хоћемо да будемо жртве, него да нећемо да будемо кукавице, не зато што смо као појединци и колектив незрели, или као што би неки могли рећи: инате се, држе се незреле тврдоглавости и безумне храбрости и спремности да буду провокатори. Не. Управо је супротно.

Наш оријентир и мерило су свети мученици који су остали доследни себи и вредносном систему који нема алтернативу, а то је најјачи могући израз човекове зрелости и боголикости. Зато и поред чињенице да смо изгубили најмилије и да је туга скрхала наша срца, наше поверење у Бога, наша жива вера чини да главни осећај који нас обузима није неутешна жалост и ненадокнадиви губитак, него најдубље сазнање и уверење да смо имали, имамо и имаћемо најдостојније међу нама који, низашта нису хтели и неће да замене своју голготску жртву за егзекуторске привилегије. Тиме смо сви ми као и свако ко се, нарочито у ове дане Великог поста, срцем унесе у тајну крста Христовог, али и васкрсења Његовог, на трајном добитку. Зато резимирајући повод вечерашњег молитвеног сећања памтимо прошлост, живимо садашњост која нам је дата и одлучно гледамо и идемо у будућност имајући за водиљу наду, јер по речи Светог Писма: нада не постиђује (Рим 5, 5).

Драги Топличани, радујем се што сам вечерас са вама. Народ овог краја, на челу са вашом духовном звездом водиљом и првим домаћином Прокупља, Светим великомучеником Прокопијем, чији део моштију овде вековима почива, рађа људе неустрашиве вере, вере која не уступа пред силама лажи и зла овог света по цену живота. Како некад Прокопије, тако и Топличани од постанка до данас. Само такав став је могао да изнедри Гвоздени пук, да извојује слободу, да преживи бомбардовање и да иде даље, да иде даље са поруком мира и љубави према свима, са уверењем да је добро јаче од зла, са молитвом која разоружава свако убојито оружје човекомржње и насиља.

Неизмерно је важно што смо се вечерас сабрали баш овде пред Светим великомучеником Прокопијем да извршимо смотру свеукупних сила нашег бића, да видимо јесмо ли кадри да му следујемо у исповедању вере, а то значи: љубави, мира, толеранције, праштања и спремности на жртву. Пред њим је као кад је сунце у зениту очевидно да су жртве 78-дневног бомбардовања његови следбеници и Христова мала браћа и сестре.

Молимо се да сви разумеју да смо сви једни другима потребни, да су сви људи браћа и да су сви наша браћа, чак и они који нас прогоне и клевећу, којима смо нажалост и до данас мета. Ми никога нећемо прогонити и клеветати, али истину и због њих и због нас објављиваћемо и сведочићемо. Сећање на наше страдање, молитвено сећање на невине жртве НАТО бомбардовања није злопамћење и уз Божју помоћ неће се претворити у осветољубивост. Сећање на наше страдање, као и наша молитва за невине жртве јесте сведочење истине, правде, љубави и мира, настојање да се пројави пуноћа живота у сваком добру и у свакој врлини.

Зато се заједно помолимо Богу молитвом мог великог претходника патријарха Павла: Господе Исусе Христе, Боже наш, прими ово наше усрдно мољење и опрости нам сагрешења наша. Опомени се непријатеља наших који нас мрзе и угњетавају и немој им дати по делима њиховим, него их уразуми по великој Твојој милости како би и они увидели да зло добра донети не може. Цркву Твоју свету и верне Твоје избави од сваког зла свемоћном руком Твојом. Помози, Господе, Ти који си ради спасења свију пошао на крст и смрт претрпео, да и међу нама и у целом свету мржња уступи место љубави, немир – миру, жалост – радости, да тих и миран живот проведемо као људи Твоји, браћа и сестре међу собом и једно међу собом. Амин.

Извор и фото: СПЦ.РС

Прве недеље Васкршњег поста Света црква прославља победу православља, торжество православља, а то је победа истините вере над многим јересима које богонадахнути Свети Оци на разним помесним и седам Васељенских сабора победили и у полемици са јеретицима формулисали праву веру, дали догмате који означавају истину о Богу, човеку, Цркви и свету. Та истина је наша водиља и та истина јесте Сам Христос, поучио је Епископ Исихије у литургијској проповеди о значају данашњег празника за два миленијума дугу историју Цркве и духовни живот православних верника.

Као и ранијих године, прве недеље Часног поста, велики број верника је примио Свету тајну причешћа. Након Свете Архијерејске Литургије прочитан је Синодик православља- документ који садржи саборно исповедање православне вере и анатему свих јереси.

Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

Недеља Православља у Храму Светих Козме и Дамјана у кругу Здравственог центра била је, као и многи други празници у овој светињи, испуњена великом радошћу коју су донели најмлађи, и овог пута молитвено сабрани у великом броју. Светом Литургијом је началствовао протонамесник Слободан Алексић, парох при Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање болничког духовника јереја Драгана Станојевића и ипођакона др Небојше Пакевића. Богослужење су појањем украсили певница при Храму Светих Козме и Дамјана и ученици Основне школе „Нада Пурић“ предвођени својом вероучитељицом Лијаном Крунић.

У празничној проповеди, отац Слободан Алексић поучио је верне да је Недеља православља дан сећања на све свете који су истрајали на хришћанском путу сатканом од многобројних искушења.

На Светој Литургији бројни малишани су примили Свету тајну причешћа, а потом су свештеници Слободан Алексић и Драган Станојевић обишли одељења болнице и причестили све који у њој бораве на лечењу.

Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

У последњих неколико седмица, полазници веронауке из Основне школе „Сава Керковић“ у Љигу представили су своје креације на више изложби које су обогатиле школски простор. Петаци су се похвалили постером „10 Божијих заповести“, док су ученици четвртог разреда обрадили тему „Диван је Бог у светима Својим“. Трећи разред је исказао своје уметничке способности кроз цртеже необичних цркава у оквиру изложбе ‘“Цркве из маште“. Најмлађи међу њима, ученици другог разреда, развеселили су наставнике и другаре презентацијом „Цркве и свети сасуди од пластелина“. Овакав стваралачки рад увод је у великопосну радост и ишчекивање празника Васкрсења Христовог.“

Немања Јанковић, вероучитељ

Колегијум вероучитеља Архијерејског намесништва посавског одржао је састанак у Недељу православља, 24. марта 2024. године.

Након Свете Литургије и причешћа вероучитељи су у атмосфери љубави разговарали о актуелним дешавањима и проблемима са којима се суочавају. Било је речи о реализацији путовања и екскурзија за ученике, учешћу вероучитеља у богослужењима и црквеном животу уопште, али и другим темама које унапређују, како рад самих вероучитеља, тако и верску наставу у целини.

Састанку је присуствовао и старешина Храма Силаска Светог Духа на апостоле протојереј–ставрофор Љубомир Миловановић, са којим су вероучитељи разговарали о организацији васкршњих радионица.

ђакон Милан Нинковић

У среду прве Недеље поста у храму Вазнесења Господњег у Мионици служена је Света Литургија Пређеосвећених дарова, Свету Литургију служили су јереј Александар Васиљевић и настојатељ манастира Рибница, јеромонах, Арсеније( Јовановић).

На Светој Литургији причестили су се најмлађи Мионичани, деца из вртића Невен и ученици првог разреда ОШ „Милан Ракић“.

У петак прве недеље поста Литургију Пређеосвећених дарова служили су протојереј-ставрофор Саша Тимотић, архијерејски намесник колубарски, и настојатељ манастира Рибница, јеромонах, Арсеније (Јовановић).

На Светој Литургији причестили су се ученици ОШ „Милан Ракић“ и ученици средње школе у Мионици, као и велики број парохијана при Храму у Мионици.

На Теодорову суботу Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Живота Новитовић и ђакон Марко Тодоровић, а у Недељу прву поста литургијско сабрање предводили су јереј Александар Васиљевић и ђакон Марко Тодоровић, када се велики број парохијана причестио и узнео молитве Господу.

Извор: ЦО Мионица