Месец: октобар 2024.

Празници Светих Петра Цетињског и Апостола и јеванђелисте Луке молитвено су прослављени у Храму Светог Георгија у Новом насељу. Светом Литургијом је началствовао протојереј Горан Анђелић, старешина светиње, саслуживао му је ђакон Милош Јаковљевић, појала је певница, а сабраним верницима је о Светом Луки беседио јереј Мија Бојиновић, истакавши да је наш крај посебно благословен, јер се у петничкој цркви налази рука свеца „која је писала јеванђеље, која је насликала прве иконе и које је додиривала највеће светиње“. Беседник је упозорио на штетност прослављања тзв. Ноћи вештица, дана у којем „хришћани“ славе сатану. На крају Литургије празнике је молитвено сабраним верницима честитао и отац Горан Анђелић.

У среду, 30. октобра 2024. године, у Основној школи „Свети Сава“, у Попучкама одржано је полуфинално такмичење квиза „Православна слагалица“ за основне школе. У оквиру Архијерејског намесништва другог ваљевског знање су одмерили ученици ОШ „Свети Сава“  из Попучака, предвођени вероучитељем јерејем Марком Тодоровићем, ОШ „Стеван Филиповић“ из Диваца на челу са вероучитељем ђаконом Душком Перићем, ученици ОШ „Милош Марковић“ из Доњих Лесковица и ОШ „Здравко Јовановић“ из Поћуте, предвођени вероучитељем Драганом Петровићем. Ученици су показали висок ниво знања, о чему сведочи неизвесност у бодовима до пред сам крај квиза, када су се за мало испред ученика из Диваца, истакли ученици из Поћуте, који су победили у овом полуфиналу и тако себи обезбедили место у финалном такмичењу.

Све учеснике такмичења  пригодним поклонима обрадовала је Канцеларија за веронауку Епархије ваљевске.

ђакон Душко Перић, вероучитељ

У понедељак 28. октобра 2024. године у Осечини је са благословом Епископа ваљевског г. Исихија одржано такмичење ученика из верске наставе Архијерејског намесништва подгорског. У просторијама Образовно-васпитног центра „Браћа Недић“ знање из веронауке поред домаћина показали су и ученици: ОШ „Војвода Мишић“ из Пецке, ОШ „Милован Глишић“ из Ваљевске Каменице и ОШ „Илија Бирчанин“ из Ваљевских Става. У реализацији квиза „Православне слагалице“ учествовали су јереј Јован Новитовић, секретар Епархијског одбора за веронауку и јереј Драган Станојевић, аутор игара. Питања су била врло креативна, а после неколико тестова у финале су се пласирали ученици из Пецке и Ваљевских Става. У неизвесној завршници победу је однела епипа ОШ „Војвода Мишић“ из Пецке вероучитеља ђакона Слободана Андрића, у саставу Александра Секулић, Анастасија Малешевић и Матеја Марковић. Традиционално добри домаћини ОВЦ „Браћа Недић“, предвођени директорком Маријом Николић и помоћником директора Браниславом Тодорићем, угостили су архијерејског намесника подгорског јереја Борка Јаковљевића, све такмичаре и наставнике верске наставе и пожелели да се такмичење одржава дуги низ година како би се деца научила правим вредностима. Сви ученици пригодно су награђени.

ђакон Слободан Андрић, вероучитељ

Дана 28. октобра 2024. године, након јутарње молитве, у сали црквеног дома при храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, одржан је још један братски састанак Архијерејског намесништва посавског.

Помоливши се Богу и поздравивши сву браћу свештенике и монахе, Архијерејски намесник посавски, протонамесник Александар Вучај, говорио је о неколико важних тема које се тичу живота и рада Цркве у нашој Епархији ваљевској.

Будући да се налазимо у години избора нових црквених тела и одбора, намесник је упознао све старешине храмова са благословом и препорукама Епископа ваљевског г. Исихија око избора нових чланова, као и рокова доставе саме документације.

У другом делу састанка биле су теме о техничко-текућим питањима о животу и раду у намесништву посавском.

Инфо служба crkvauobrenovcu.rs

Богомољачко братство при Храму Светог Оца Николаја у Рабровици на челу са духовником протојерејем Зораном Симићем, и ове године, молитвеном свечаношћу је обележило своју крсну славу – Преподобну Мати Параскеву. Светом Литургијом је началствовао протојереј Драган Јаковљевић, архијерејски намесник први ваљевски, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља, док су домаћини славе били Слободан Милошевић, Слободан Марковић и Радован Кустурић.

„У сусрету са Христом ми сагледавамо себе онакве какви треба да будемо, како треба да живимо, како заслужујемо или не заслужујемо оно што смо по дару добили“, истакао је протојереј Драган Јаковљевић.

Провевши сабране кроз житије Свете Петке, која је цео свој живот посветила Христу Господу, он је истакао да ми имамо дар да се на Светој Литургији сјединимо са Господом Христом у Светој тајни причешћа.

На крају Свете Литургије, свештеници су преломили славски колач са члановима братства, њиховим духовником протом Зораном Симићем и старешином Храма Светог Оца Николаја протонамесником Невеном Лукићем, који су заблагодарили свима на доласку и дељењу молитвене радости прослављања небеске заштитнице братства при једној од најстаријих светиња Ваљевске епархије.

У Основној школи „Десанка Максимовић“ 29. октобра 2024. године одржано је полуфинално такмичење квиза „Православна слагалица“ за ученике основних школа у Архијерејском намесништву првом ваљевском.

Знање су одмериле екипе седам ваљевских основних школа предвођене вероучитељима: Сандром Јовановић, ђаконом Милошем Јаковљевићем, Данијелом Шибалић, Лијаном Крунић, ђаконом Радованом Радивојевићем, Бранком Алексићем и Маријаном Додовић. Вероучитељи су показали добру припрему, а ученици добро знање.

У завршну игру асоцијација су ушле екипе ОШ „Нада Пурић“ и ОШ „Десанка Максимовић“. Након одлучујуће игре, победу је однела  екипа ОШ „Десанка Максимовић“, предвођена наставницом Маријаном Додовић. Екипу су чинили ученици: Марија Стефановић, Огњен Тасић и Никола Мијаиловић. Школа се пласирала у финале квиза које ће бити одржано крајем године. Све учеснике такмичења Канцеларија за верску наставу Епархије ваљевске је пригодно наградила. Школа домаћин и организатори су лепо угостили ђаке и наставнике, а цело такмичење је протекло у пријатној атмосфери.

Иако нам Свети Владика Николај поручује да од деце треба направити добре људе а не добре такмичаре, ми кроз континуитет овог квиза показујемо да можемо бити и добри такмичари и добри људи у исто време, јер кроз ово такмичење подстичемо дружење, заједништво, радозналост, богатство духа и интелекта, продубљујући знање из православног катихизиса.

Маријана Додовић, вероучитељ

Храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у Лопатњу, у подгорском намесништву, прославиће славу Светом Литургијом која на дан празника почиње у 8, или у 9 сати ако Владика ваљевски Исихије буде служио, као и вечерњим богослужењем које почиње у 18 часова у среду 30. октобра. Протонамесник Милан Маџаревић, старешина и парох светиње, која је центар окупљања и сабирања мештана, позива верујући народ на богослужења.

• Ако икоме ишта значи ово што ја радим, да га подстиче да машта о нечему што и сам жели да оствари, да му улепша дан, ја ћу наставити овим да се бавим, једна је од надахњујућих порука које је на трибини у Вишем јавном тужилаштву упутио Јовица Спајић, један од најбољих ултра тркача на свету-

О теми „Вера и спорт“ у циклусу „Православље и млади“ говорили су током ових седамнаест година бројни прослављени српски спортисти попут Дејана Бодироге, Дејана Томашевића, Влада Дивца и других, који су са публиком која прати овај реномирани циклус поделили своја искуства са такмичења и освајања најсјајнијих одличја, као и искуства спознаја сопствене личности у односу са Богом по Чијој вољи и промислу се збивају све земаљске победе и порази. Јовица Спајић, ултрамаратонац и припадник Специјалне антитерористичке јединице МУП- а Србије, расветлио је ову тему из угла бављења спортом који изнова тестира и помера границе људске издржљивости, истовремено отварајући човеку спознаје о вољи и милости Творца, те подсећајући на љубав према ближњима као највредније у животу. Јовица Спајић, како сам каже „отац трогодишњег Вука па све остало“, ове године у фебруару тријумфовао је на најтежој и најхладнијој ултрамаратонској трци „Yucon arctic ultra“ у Канади, дугој 300 миља (483 км) и на температурама које достижу и до минус 50 степени. Другопласирани такмичар из Америке заостао је за њим невероватних 27 сати. Јовица Спајић је ове 2024. трку завршио здрав и победио. Али, пре седам година сурови временски услови у „земљи јаворовог листа“ донели су му промрзлине и неке тешке тренутке који су га приближили Богу и учинили јаким какав је данас.

• Имао сам жељу да своју земљу представим што боље. Уочи одласка су се појавили проблеми око добијања визе, набавке опреме… Али, све сам прихватио без роптања. Молио сам се сили Господњој и она ме је водила. Физичка спремност јесте важна, али није довољна ако немате истинску веру. Неће ме сломити никакво искушење, јер ја трчим за Србију, своју породицу и пријатеље, као и своју јединицу која верује у мене. Вера је у нама самима и то је највећи покретач. Осећао сам силу и гурао напред… Био сам емотивно стабилан, отишао у Канаду и препустио се, уверен да се све дешава не онда кад ми то желимо, већ када је то за нас добро- поделио је Јовица Спајић са бројним, углавном младим Ваљевцима, своје несвакидашње искуство са чувене ултра трке из Канаде, са које се вратио као победник и учинио поносним породицу и пријатеље, али и све становнике Србије коју целим бићем воли и чије име проноси светом. Баш као што то чини најбољи тенисер у историји Новак Ђоковић, који му је међу првима честитао прво место на “Yucon arctic ultra” маратону.

Постизао је Јовица Спајић одличне резултате (победе и високе пласмане) на једнако чувеној „Iditarod” трци чији је домаћин такође хладна Аљаска, затим насупрoт њима „Sahara race” у Мароку, где су температурне вредности више десетина у плусу, „Jungle Marathon“ у бразилској Амазонији, на тркама у климатски блиским европским земљама… Како сам каже, доживљавао је успехе, али и падове да би спознао суштину, а то су вера, породица и пријатељи. Поштује колеге који „трче за спонзоре и брендове“, али себе сматра благословеним кад по завршетку трке прича о својој Србији.

• Привилегован сам што сам рођен у земљи са таквом традицијом и историјом, земљи таквих великана. Кад испричате странцима о томе, правите трагове за други долазак, јер после мене ће се сигурно појавити „други Јовица“. Господ вам даје неки дар и на вама је да га остварите за добро свих- поручио је српски шампион и један од најбољих ултрамаратонаца на свету.

У разговору са бројним посетиоцима трибине, Јовица Спајић је дао савете о исхрани и припреми за трке и поделио своја сећања на дане одрастања у околини Прибоја који су га, верује, обликовали и данас убире плодове тога. Боравак у природи је вишеструко користан и родитељи би требало што чешће да воде децу у село, закључио је Јовица Спајић, шампион најтежих трка издржљивости на свету, али много више од тога смеран и смирен хришћанин, патриота, породичан човек и пријатељ.

Ј. Ј.

„Зато, љубљени моји, бежите од идолопоклонства… А ја нећу да сте заједничари са демонима… Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску, не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од Њега? Све ми је слободно, али све не користи, све ми је дозвољено, али све не изграђује.“  (1. Кор. 10, 14-23)

   Време и савремена цивилизација у којој живимо, интернетом, друштвеним мрежама, медијима и брзом комуникацијом, учинила је планету „глобалним селом.“ Глобализам и постмодерни свет постали су арена и пијаца без граница, за мултинационалне компаније и корпорације разних профила, које су у бесомучној трци за профитом креирала потрошачка друштва оличена у симболици шопинг мола. Болест потрошачке булимије, помрачила je сваки вид друштвеног живота, оличеног у догађајима празника. У пакетима поклона за којим савремени човек хрли, запаковани су и најразличитији културолошки обрасци, обичаји, симболи и садржаји зли, мрачни и подмукли. Трули и горки плодови, постављени су на трпези демонској и идолопоклоничкој која је заоденута плаштом некорисне и човекоубиствене слободе, којом се хране паклене чељусти среброљубља и зла.

У стихији неопаганизма, потрошачког лудила и инстант забаве, која нам долази из западног света, које нерасудно и слепо прихватамо, пуштајући их да нам се латентно, највише кроз медије, подвуку у животе, ми допуштамо да нам задиру у темеље нашег православног идентитета и културе. Тако смо „безазлено и дечије,“ дозволили да нам животе помрачи тама паганског и незнабожачког мрака, узимајући учешћа у „ноћи вештица,“ и тиме, свесно или несвесно придали значај ритуалима и обичајима потпуно страним нашем животу и вери. Несхватљиво и пренаглашено акцентовање обичаја евро-америчке цивилизације, који, ако су уопште вредни помена, треба да буду само пуки податак из историје и културе на часовима енглеског језика, постали су практиковање накарадних маскенбала, који својом симболиком величају трпезу демонску, лаж, бесмисао и незасити материјализам увијен у бљештави омот слаткиша.

У тој и таквој, језивој Саломиној игри смрти, ђаво лукаво приказује себе и своје демоне као привлачне, занимљиве, раздрагане и забавне. Кроз игру, младим и незаштићеним душама предлаже, а у томе имају учешће и подршку родитеља, да се преоблаче, преобликују у ружно, ђаволско, зло и насилничко, подстичући их да потискују и руже свој људски и божански лик и да у тој накарадности уживају. У оригиналном, мрачном обреду, деца иду у домове и породице, обредно им претећи да ће им учинити зло, неку „враголију“ или смицалицу, да би  људи обредно „дали ђаволу данак,“ да би се избавили (енгл. Trick or Treat). Ова демонска лакрдија и „трговина,“ перфидно покушава да нам отупи, разблажи, а коначно и укине одбојност, опрез и противљење злом и демонском, настројења која су природна и која смо стекли и која развијамо у нашем традиционалном друштву, управо узрастајући у својој вери и Цркви. Оне су наш истинити идентитет.

„Ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота,“ (Јн. 8,12), говори наш Господ Исус Христос. Живот Цркве и сваки празник и њој, у Духу Светом, јесте догађај живота и светлости. Наша вера, предана од Господа апостолима и светитељима Цркве јесте у својој бити светлост Васкрсења и вечног живота. Окретање лица од ове светлости јесте урањање у таму и бесмисао, у смртну злоупотребу слободе која не користи и не изграђује. По речима апостола Павла, изграђујмо себе и друге, нарочито своју децу и младе, у чаши и трпези Господњој, у Цркви и Литургији, у слатком Православљу. Не седајмо и клонимо се трпеза демонских и таме „ноћи вештица,“ већ радујмо се са свима Светима, са целом нашом Црквом, сјају лица Божијег – Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Они су нераскидив део нашег свеукупног хришћанског идентитета, литургијског искуства Цркве, залог светосавља који смо добили као крштен и просвећен народ.

Протонамесник Александар Вучај