Месец: јул 2025.

Трудом и братском љубављу Високопреосвећеног Митрополита тамасоског г. Исаије из Кипарске Православне Цркве и Епископа ваљевског г. Исихија, манастири Ћелије и Лелић су 22. јула били места заједништва православних народа Кипра и Србије, сведочанства да смо једна Црква у Христу Господу. Благодарећи госту из Никозије, крај кивота Светог Владике Николаја, Епископ Исихије је истакао да је важно да се у времену смутње сви држимо јединог чврстог ослонца, камена вере- Господа Христа.

– Важно је да посећујемо једни друге и да се поклањамо светињама у целом православљу. Ми овде имамо благослов да имамо два велика стуба православља из данашњих дана (Светог Владику Николаја и Преподобног Оца Јустина) и њих сматрамо за светионике православља за целу Цркву. Желим вам благослов наших светитеља да се утврдите у вери, да исправљате своје животе у покајању и да заједно сви прослављамо Бога у нашем православљу- рекао је Владика Исихије, уз молитве завичајним светитељима да благослове кипарски верни народ. Митрополит Исаија је узвратио благодарјем домаћину за добродошлицу и вредан дар- честице моштију Преподобног Оца Јустина, чије је поштовање у овој острвској земљи изузетно распрострањен, те ће његово пребивање тамо донети велику радост и духовно окрепљење вернима. На благослов православној браћи и сестрама у Ваљевској епархији, Митрополит Исаија поклонио је реплику Свете иконе Богородице Кикотисе, чији се оригинал чува у манастиру Кикос на Кипру, а према предању рад је Светог апостола Луке. Даривање је заокружио старешина манастира Лелић, игуман Георгије, репликом иконе Светог Владике Николаја, која се налази на његовом кивоту у лелићкој светињи.

Митрополит Исаија са групом поклоника са Кипра ових дана се налази на поклоничком путовању по српским светињама. Подсећања ради, Епархију ваљевску први пут је посетио у августу 2018. године. Тада се, такође, поклонио манастирима Ћелије и Лелић, а у Храму Светог Нектарија Егинског дочек му је приредио блаженопочивши Епископ Милутин, чијег је трудољубља дело светиња на ушћу Градца у Колубару, посвећена великом Божјем угоднику, изданку братског грчког народа.

Ј. Ј.

Свако од нас улази у Цркву са обичном људском природом, а у Цркви прима благодат Духа Светога, Којег је Господ Христос послао. Њиме се облагодаћујемо и остварујемо своју боголикост, рекао је у проповеди Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Литургији, коју је служио на празник Светог великомученика Прокопија у Храму Светог Димитрија у Марковој Цркви, којег овдашње братство прославља као небеског заштитника, уз саслуживање свештенослужитеља из Епархије ваљевске и појање чланова хора при Храму Светог архангела Гаврила у Шопићу (Епархија шумадијска).

Говорећи о благодати Духа Светог, Владика Исихије је навео да су свест о њој нарочито имали светитељи, који су у њој узрастали, о чему нам је драгоцено сведочанство оставио Преподобни Ава Јустин својим капиталним делом „Житија Светих“. Свако од нас може да има светитеље који су му ближи срцу и нарави и зато је, објаснио је проповедник, Господ и дао мноштво различитих личности међу светима, од којих су неки наша крсна слава, на празнике неких смо се родили, а сви заједно са нама учествују у Светој Литургији. Једна од првих категорија светитеља јесу мученици, којима припада и данас слављени Свети великомученик Прокопије, младић племенитог порекла, један од војсковођа које је Господ прославио.

• Безброј је војсковођа и ратника који су постали свети, зато што је рат поприште на коме се бори за свој род и на коме се чувају наши ближњи. Ако у такву ситуацију улазимо као хришћани, ми ћемо да будемо часни, да имамо част, чојство и јунаштво. Сви смо призвани да у свакој ситуацији будемо хришћани. Сваки позив који је частан, може да изнедри светитеље. Господ призива у светост читаву Цркву- поучио је Владика Исихије о обавези живљења по јеванђељу у свим друштвеним околностима, коју су на најбољи начин испунили од Бога прослављени угодници.

Појашњавајући речи Господње из данашње перикопе (Мт 10- 37) „ко љуби оца или матер већма од мене, није мене достојан“, Владика Исихије је истакао да је њихов смисао у томе да ниједна људска љубав не може да превазиђе љубав према Богу, јер ако било кога више волимо од Бога, према Њему немамо праву љубав. Природно је да човек воли своје сроднике и потомство, то је од Бога дано, али та љубав треба да буде у узрастању.

• Што се више молимо за неког, што више чинимо добро у славу Божју, та љубав узраста. Ако је она без укључивања Бога, то је онда само људска заједница, која траје и временом слаби, на крају постаје супротност ономе што је била на почетку. Само ако имамо истинску љубав према Богу и ако Њега поставимо на прво место, тек онда љубав људска може да добије своју пуноћу. Господ на крају показује шта је та љубав- то је крст. Свети мученици су узели тај крст, живели су животе у љубави према Богу и ближњима, а Господ им је дао да претрпе најстрашнија страдања- приближио је ваљевски архијереј поруку Спаситеља, чије дословно значење изазива збуњеност међу људима.

У завршници беседе, Владика Исихије је провео сабране кроз житије Светог великомученика Прокопија, светитеља с почетка 4. века, истакавши да свако од нас треба у свом животу да „узме свој крст“, да изграђује себе и оне око њега, пре свега трудом покајања, смиреноумља, трпљења и свих јеванђељских врлина, као и борбе против греховних навика.

По одслуженој Литургији, Епископ Исихије је преломио славски колач са свечарима, братством „Свети великомученик Прокопије“ при храму у Марковој Цркви. У пастирској поуци, он је указао да су светитељи узори народу у смутним временима. Премда, сва времена „ван Цркве“ су смутна, а само је она на „тврдом камену“ саграђена- Господу Христу, Који је исти јуче, данас и у све векове.

• Трудимо се сви да живимо часно, морално, са бригом и љубављу према ближњима! Али, само у Цркви и на начин црквени, у конкретној љубави једних према другима и према Богу, имамо сигурност и та љубав може да узраста- закључио је Владика Исихије и благословио свечаре и све учеснике данашњег сабрања у древној светињи, која је и споменик културе од великог значаја.

Овогодишњи домаћин славе је био Обрен Ђаковић, а колач за наредну годину је преузео Зоран Привић.

Од Светих Отаца знамо да раслабљено стање долази због греха или по допуштењу Божјем да би се човек духовно исцелио, а са њим и други људи, јер Господ нас је створио као личности које морају да живе у заједници упућене једне на друге, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању у Храму Вазнесења Христовог у Мионици, које је предводио уз саслуживање епархијских свештенослужитеља.

Из данашње перикопе о одузетом човеку (Мт 9, 1- 8) уочавамо да је нечији грех повод да искажемо према том човеку милосрђе, приђемо му, поделимо са њим његово страдање, а тиме је и исцељење дар свима који су се молили за болесног, поучио је Епископ Исихије о животу у Цркви -заједници љубави према ближњима и Богу. Када постанемо чланови Цркве, имамо задатак да се стицањем савршенства бавимо читавог живота. Томе нам сведочи исцељење одузетог човека, које је заправо његов улазак у заједницу благодаћу Божјом. Ми смо, скренуо је пажњу Владика Исихије, толико опхрвани грехом, иако смо у Цркви, да и нама требају поновно исцељење, молитве и помоћ ближњих.

– Живећи у Светој тајни покајања и исповести, примајући тело и крв и остварујући заједницу са Богом и ближњима, ми ипак по раслабљености се колебамо. Господ нам не даје ништа за свагда, већ нам даје могућност и силу, а свако од нас мора да улаже напор. Ми морамо да будемо ти који ћемо својим покајањем, али и пажњом према брату и сестри који страдају да вршимо дело Христово- објаснио је Владика Исихије призив који је на свима нама, у Христа поверовавшим, да чинимо дела исцељења, која су описана у јеванђељима као дела у којима је улога ближњих била од пресудног значаја.

У више одломака приметне су осуде фарисеја и књижевника, услед њиховог непрепознавања Господа Христа као Месије. Наиме, према старозаветном учењу, само Господ може да опрости грехе, те су речи Христове:”Опраштају ти се греси” за њих значиле хуљење. Нама, указао је ваљевски архипастир, те речи не звуче тако, будући да верујемо да и сами можемо опростити и желети добро, премда покајањем починиоца греха и благодаћу Божјом тај грех може да се очисти.

– Када се молимо- молимо се у Цркви, у благодати, да Господ опрости другима. Зато нас Господ учи да је то важно, јер ми непраштањем затварамо у себи могућност да нама Бог опрости. У Молитви Оче наш, Господ је научио Своје ученике и све нас заповести да приносимо наше опрости другима- истакао је Владика Исихије, додавши да само онај ко је исповедио грех може покајањем доћи до очишћења од греха и исцељења унутрашње раслабљености.

– Имамо благодат наше Цркве, имамо Свете Литургије на којима се сабирамо заједно да служимо Богу.  Да заједно и за себе узносимо молитве и за оне који су међу нама слаби, као и оне који не знају за Цркву. Ту имамо слику Цркве као народа Божјег, који живи по речи Божјој и причешћује се. Никад не смемо да заборавимо колико је то бескрајни дар. Није тај дар само за нас. Треба да га развијамо служећи другима и показујући пример хришћанског живота на тај начин да и другима то постане привлачно- закључио је Владика Исихије, узмоливши Господа да нам увек да снаге да раслабљеност побеђујемо и, угледајући се на светитеље, служимо свим умом и срцем и заједничаримо са Тројичним Богом.

Сумирајући данашње пастирско слово, он је истакао да је најважније да се молимо једни за друге и помажемо се.

– Делатна љубав освећује срца и нама, и онима којима помажемо. Господ јесте исцелио и то нама није чудно, јер Он је Богочовек. Уподобљујући се Њему, и сами стичемо моћ да исцељујемо. Наравно, не на овај начин, али деловањем благодати Божје и животом у Христу, ми заиста људима помажемо. Иако им не вратимо потпуну снагу, свакако им омогућавамо да се и сами помоле Богу и промене покајањем- поручио је Владика Исихије, благосиљајући верни народ у мионичком храму.

Ове недеље, свако јутро Света Литургија се служи у Саборном Храму Васкрсења Христовог и у Манастиру Лелић од 7 сати.

Протојереј Ненад Марковић началствовао је Светом Литургијом у Недељу 6. по Духовима, 20. јула, у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Саслуживало је више свештенослужитеља, у молитвеном присуству великог броја верника, којима је јеванђељску причу о исцељењу одузетог тумачио ђакон Радован Радивојевић. „Човек који се истински покаје, своју прошлост носи као знак божје милости“, рекао је ђакон Радован, додајући да је Христос дошао у целости да излечи човека. Када се срце скруши, и тело васкрсава, о чему је говорио и Свети ава Доротеј. „Када осетимо да смо узети, сетимо се пута истине и живота у Христу“, закључио је ђакон Радивојевић.

О борби човековој у свету, оличеној у исцељењу одузетога, беседио је 20. јула на Светој Литургији протонамесник Славко Обрадовић у Храму Покрова Пресвете Богородице, у Недељу 6. по Духовима. Опраштањем грехова одузетом, Господ нам показује да смо део вечног живота. „Прави смо хришћани када живимо по Божјим заповестима“, подвукао је отац Славко, нагласивши да сваки човек треба себе да стави на место Христово, односно да запита себе „шта би Христос учинио на мом месту“. У наставку беседе отац Славко је говорио о покајању, разлици између греха и грешника, истинитој вери и борби против зла.

Беседник је и началствовао Светом Литургијом, уз саслужење браће свештенослужитеља, појање певнице и у молитвеном присуству великог броја верника.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у недељу, 6. по Духовима, 20. јула, Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Мионици.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у понедељак, 21. јула, на празник Светог великомученика Прокопија, Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Димитрија у Марковој Цркви.

Света Литургија у недељу и у понедељак почиње у 9 сати.

• Генерал Дража Михаиловић је постао наш мит, а Равна гора историјски симбол борбе за слободу и демократски идеал, беседио је протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић у част вође првог антифашистичког покрета поробљене Европе на дан његовог стрељања 1946. године на до данас непознатом месту у Београду-

Празник Светог цара Николаја Романова, 17. јули, чији се историјски усуд – страдање од руке бољшевика, подудара са генералом Дражом Михаиловићем, командантом Југословенске војске у отаџбини, вишеструко одликованим ратним стратегом, који је пролећа 1941. са својим Равногорским покретом отпочео борбу против фашизма, и ове године молитвено је окупио поштоваоце његовог лика и дела у Храму Светог великомученика Георгија на чувеној висоравни сувоборских обронака.

Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Саша Тимотић, архијерејски намесник колубарски, уз саслуживање старешине равногорске светиње, протојереја-ставрофора Драгомира Јовановића, и свештенослужитеља из Митрополије дабробосанске и Западноамеричке и Ваљевске епархије.

У литургијској проповеди, прота Драгомир Јовановић је указао на историјске улоге у ослободилачким  ратовима јунака потеклих у ваљевском крају, попут славног Војводе Живојина Мишића и сина му Александра, те раме уз раме с њима генерала Драже Михаиловића, војника и витеза, духовно утемељеног у традицији српског народа, који се према својим војницима опходио као према синовима и браћи, борећи се за оно најсветије од предака аманетом предато- крст часни и слободу златну. Упркос полувековном трајању супротстављене идеологије (комунизма), „Чича Дража“ није заборављен. У сећању је свих Срба, који су сачували своју веру, историју, традицију и културу, истакао је проповедник.

• Велики људи никада не умиру, док их памте они који живе после њих. Тако је наша отаџбина колико на земљи, толико и на небу, јер отаџбина су и гробови наших отаца. То су љуте борбе, муке свакојаке, песме и победе, порази и страхови, крици и јауци, молитве и жртве, тамјан и восак, уздисај покајника, страдалништво жртвеника и борба праведника… И као вечити смисао нашег живота, задржимо заувек у себи дух народног генија, који је кроз косовску традицију родио ону малу иделану Србију! Будимо убеђени да ће тај исти геније кроз равногорску традицију створити моћну и сложну Краљевину Србију- поручио је прота Драгомир Јовановић, узмоливши Господа да се у Србији догоди народно помирење и врати част свима који су неправедно страдали.

Након Свете литургије, крај споменика је одслужен парастос генералу Драгољубу Михаиловићу и његовим саборцима, који су маја 1941. године са овог места неустрашиво кренули у борбу за слободу Србије, уписавши се у светску историју као први који су пружили отпор фашистичким силама на „старом континенту“.

Ј. Ј.

Једина црква посвећена Светом великомученику Прокопију у Епархији ваљевској, налази се у близини Уба, у тамнавском намесништву. Парох убски и свештенослужитељ светиње, протојереј Зоран Марковић, најављује литургијско сабрање од 9 часова на дан празника, 21. јула. Подсећа да је црква у изградњи, да се тренутно фрескопише, те да се у њој саборно верници окупљају 15-20 пута годишње. Додаје да је Свети Прокопије заштитник рудара, покровитељ младенаца, овенчан мученичким венцем, пострадао у време злогласног цара Диоклецијана.

Православна народна хришћанска заједница у Оглађеновцу, у подгорском намесништву, прославиће своју славу – Светог великомученика Прокопија, вечерњом службом у недељу 20. јула од 18 часова и Светом Литургијом, на дан празника, 21. јула, са почетком у 9 сати. Јереј Марко Тодоровић, парох оглађеновачки, који је наследио проту Гроздана Гајића, каже да је на њему велика одговорност да настави стазама које је утемељио његов претходник, али и да унапреди оно што је потребно. Велику помоћ има од парохијана, посебно од чланова братства, од којих је активно 15-20 људи.