У четвртак 27. новембра 2025. године, са почетком у 19 часова, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу биће одржана трибина „Реч Божја у нашем животу“. Предавач је Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Доситеј, а организатор Црквена општина Обреновац, уз благослов Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија. На трибину позива јереј Александар Петровић, један од пароха обреновачких и духовник Светосавске омладинске заједнице у том месту.
Сабор Светог архангела Миахила и осталих бестелесних сила – Аранђеловдан, литургијски је прослављен у Храму Вазнесења Господњег на Убу. Свету Литургију је служио протојереј Душан Бабић који је и беседио о присуству анђела у нашим животима. Стално служећи Богу, они су у љубави. Другачији од њих је онај који је хтео из гордости да постане Бог. Отац Душан је истакао да треба да се молимо анђелима Божјим јер су стално у служењу Богу. Њима су посвећени бројне цркве и манастири. „Свима Бог даје могућност за спасење“. подвлачи беседник, који додаје да је Аранђеловдан велики дан, што показују и наши преци, поштујући овај празник и његове вредности.
У Недељу двадесет четврту по Духовима литургијским сабрањем у Храму Вазнесења Господњег на Убу началствовао је протојереј Станиша Ђокић који је и протумачио празнично јевађеље по Луки. Говорио је о васкрсењу Јаирове кћери и исцељењу крвоточиве жене. Христос даје пример како човек вером може мењати себи живот. То што Јаирова кћер има дванаест година и што је жена крвоточила исто толико година, отац Станиша мисли да то није случајност. „Осим љубави, жртве и вере, Господ даје и поуку о васкрсењу“, додаје беседник, закључивши јеванђеље треба да нам буде пример у тежњи да живимо по Христовим заповестима.
Лепоти богослужења допринео је хор Пресвете Богородице Тројеручице под управом госпоће Дуње Капларевић
Светом Литургијом на дан празника, 21. новембра, као и бденијем дан раније, Манастир Ћелије је прославио своју славу – празник Светог архангела Михаила и осталих бестелесних сила. Литургијским сабрањем је началствовао јереј др Душан Ђаковић, свештенослужитељ светиње, уз саслужење више свештенослужитеља, уз појање ћелијских сестара, предвођених игуманијом – мати Гликеријом; а у молитвеном присуству верника, док су бденије служили јереј Александар Филиповић и ђакон Немања Арсеновић. По завршетку Свете Литургије освештани су славски дарови, а отац Душан је истакао да нико није као Архангел Михаил, вођа англеске војске, који се супротставља демонској тами, а чије име се у српском народу прославља и као крсна слава.
Честитајући славу сестринству, јереј др Душан Ђаковић је истакао да је Бог створио ангеле да чувају људе, те да слушамо радосне вести јер се Христос обрадовао безазленима који смиреним умом виде Бога. „Михаил значи нико као он“, подсетио је на вођу ангелске војске, који се супротставља демонској тами, а који се прославља вековима, у српском народу и као једна од највећих крсних слава. „Пали анђели не могу да поднесу милост Божју према палом човеку“, рекао је беседник, додајући да Сатана не разуме како Бог може да воли човека, и не само да га воли, него и да постане као он. Анђели служе човеку и сваки човек има анђела чувара, који чувају овај свет од пропасти, додао је беседник, подвукавши да је свака Света Литургија небо на земљи, да је смиреноумље темељ хришћанске филозофије, чија је супротност демонизам. „Господ се открива безазленима“, нагласио је беседник, закључивши да ћелијске сестре носе анђелски образ.
У недељу двадесет четврту по Духовима, посвећену јеванђељској причи о крвоточивој жени и васкрсењу Јаирове кћери, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, на јеванђељску перикопу, беседио је јереј Александар Петровић, рекавши да се Господу приступа у тишини свог срца, са потпуним поверењем и вером. „Да нас Господ исцели и обожи, поготово ако имамо неку муку, болест или страст“, пожелео је сабраним верницима отац Александар.
Господ Христос је дошао да донесе мир, да нас измири једне са другима и са Богом, да нас приведе Оцу у Духу Светоме, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, тумачећи одломак Посланице Светог апостола Павла (Ефесцима 2, 14- 22) прочитан на Светој Архијерејској Литургији 24. недеље по Духовима, којом је началствовао уз саслуживање више свештенослужитеља и појање певнице у Саборном храму. Молитвена радост данашњег сабрања крунисана је рукоположењем у чин презвитера Александра Панића, дугогодишњег епархијског службеника, наставника веронауке, даровитог фолклорног уметника и освајача међународних награда за кореографске минијатуре.
Објашњавајући појам од Господа дариваног мира, Владика Исихије је навео да је реч о потенцијалу, те да је на нама самима да тај мир прихватимо у свој ум и срце и сами се умиримо у Господу. Коначни мир задобијамо тек у вечности, када прође овај свет.
– Мир Божји није одсуство кретања и активности, већ је то савршена слога у читавој личности у односу са Богом, људима и твари Божјој. То је динамичан мир, како кажу Свети Оци, мир који је стално у покрету, али нема смућења. Када изгубимо тај мир, који имамо од Бога и треба да развијамо у себи, долази смућење, страх и стрепња- упозорио је ваљевски архијереј на опасност по душу човека, која настаје отклањањем мира, благодатног дара Господњег.
У данашњем јеванђељском одломку (Лк 8, 40- 56) описани су усуди Јаира, старешине синагоге, и његове умируће кћери, а са друге стране жене, која је боловала од течења крви дванаест година. Реч је о, напоменуо је проповедник, догађају који се одиграо током земаљског живота Спаситеља, не о причи којом је Он поучавао Своје ученике и савременике. Јаир, један од најугледнијих људи у друштвеној заједници, моли Господа да уђе у његов дом, а насупрот њему стоји жена која свакодневно губи живот, прикрада се Господу и дотиче Његову одећу. Супротности у приступима двоје вапијућих људи тајанствено повезује чињеница да кћер Јаирова са 12 година умире, док из жене крвоточиве исто толико истиче живот, указао је Владика Исихије на симболичну повезаност двоје уневољених, које Господ Христос удостојава Своје милости.
– Господ показује да је дошао за све, и за мушкарце, и за жене; и за оне високог сталежа, и за оне на дну лествице, и за здраве и за болесне. Оба случаја Он решава речима:”Не бој се”. То значи да оне невоље које нас притискају, смућују и отежавају живот производе у нама страх и немоћ. Заиста, човек није у стању да одговори на изазове и страдања која га затичу без обзира на то на ком се положају налазио. Човек страда и губи живот. Али, Господ јесте наша сила и Тај Који нам даје исцељење и у овом животу, уколико је то потребно за нас и наше ближње, али и јасно обећање живота вечног у вечном здрављу, живљењу и миру Божјем- објаснио је Владика Исихије дар Божји, који човек остварује по својој слободи, љубљењу Бога свим срцем, умом и снагом.
Уколико се догоди да изгубимо мир, напоменуо је Владика Исихије, треба да се враћамо Господу с покајањем. Да у себи понављамо да је Бог с нама и да станемо пред Њега у молитви као Јаир или крвоточива жена. Да му вапимо свим срцем и мир Божји ће се уселити у нас, а ми ћемо се тако приближити Њему. То се, закључио је Владика Исихије, остварује на Светој Литургији, на којој предајемо себе Господу и сједињујемо се са Њим и једни са другима у Светој тајни причешћа.
На крају Свете Литургије прочитана је Архипастирска грамата, којом се свечано објављује владичанска одлука о рукоположењу оца Александра Панића у чин свештеника. Владика Исихије је честитао новом пароху Ваљевске епархије, пожелевши да му служење буде на радост и духовно узрастање, и благословио верни народ у Храму Васкрсења Христовог.
Свети Нектарије је био кротак, гладан и жедан правде и прогнан правде ради, али је наследио Царство Божје, беседио је у част славног чудотворца протојереј Драган Јаковљевић, архијерејски намесник први ваљевски и старешина Храма Васкрсења Христовог
Светитељ новог времена из братског грчког народа, по чудесним исцељењима близак и поштован у васцелом православљу, Свети Нектарије Егински, и ове године у великој молитвеној свечаности окупио бројни верни народ у храму који му је посвећен у Ваљеву. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице, предвођене протојерејем Бранком Чолићем. Јеванђељска перикопа о блаженствима (Мт 5), односно благословима које Господ Христос даје Својим ученицима и свим потоњим следбеницима у чувеној Беседи на гори, показује да Господ није учио само говорећи, већ је Својим животом и делом сведочио о Царству Божјем, приближио је у празничној проповеди отац Драган Јаковљевић један од најупечатљивијих тренутака из земаљског живота Спаситеља, који дефинише блаженство као особину својствену само Богу- неизрециву љубав и живот испуњен благодаћу. Речи “блажени сиромашни духом”, подсећају да смо ми људи створени по лику Божјем.
– Ми смо икона Божја и зато имамо могућност да својим трудом, милошћу и љубављу Божјом, а и својим подвигом, се назовемо блаженима и наследимо Царство Божје. Сиромашни духом јесу они који у свом животу, сагледавши себе и целокупан свет, схвате и виде да све што имамо, добијамо и живимо у ствари не припада нама, већ је дар, израз милости и љубави Божје. То је почетак нашег спасења- објаснио је проповедник речи Господње које уводе људски род у, од Творца обећано, непролазно царство.
– Људи, који су сиромашни духом, су и кротки. Они се труде да не повређују друге. Они се моле за друге, живе по заповестима, испуњавају блаженства и могу се назвати синовима Божјим. Таквих примера је много у овом свету, знаних и сакривених од очију људских, само Богу познатих- казао је отац Драган Јаковљевић. Један од таквих Божјих угодника јесте и данас прослављани Свети Нектарије Егински, чијим се моштима народ свакодневно поклања у храму на ушћу Градца у Колубару. Немојмо заборавити, скренуо је пажњу прота Јаковљевић, да је Свети Нектарије био један од нас и да је Свето јеванђеље непрекидно носио у срцу од својих младалачких дана, затим као монах и као изгнаник од своје сабраће.
– Када погледамо житије Светог Нектарија Егинског, видимо колико је био сиромашан духом. Видимо колико је био кротак, гладан и жедан правде и прогнан правде ради, али је наследио Царство Божје. Бог га је прославио још за време овоземаљског живота, показавши кроз његове молитве многа исцељења. Многи народ је ишао за њим, а он је ишао за Господом. Сва чуда која се данас дешавају на Егини, али и у храму у Ваљеву поред његових чесних моштију, јесу чуда милости и љубави Божје, коју Господ кроз своје изабранике шаље у овај свет- рекао је прота Драган Јаковљевић, нагласивши да су сва чуда ту да воде највећем чуду- нашем покајању јер, када се деси исцељење неком од наше браће, оно је ту да нас поведе правим путем, путем покајања и повратка Господу, који води вечном блаженству у Царству небеском.
Преломивши славски колач, Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је упутио поучно слово о процесу обожења човека, видљивом на примерима светитеља, који су живели по Светом јеванђељу. У житијима светих, формализованим описима тог процеса, видимо приказе обожених и преображених личности, без натуралистичких детаља.
– Црква је премудра и открива светитеље по икономији, по домостроју нашег спасења, да би нам они били утврђења и путеводитељи ка спасењу. Да бисмо знали чврсто да имамо њихове молитве пред Господом, јер једно од својстава светитеља јесте да су они молитвеници пред Господом. Наша молитва је пре свега упућена Господу. Молимо се светима као што молимо своје старије пријатеље и родитеље да се моле за нас, с тим што смо још и утврђени кроз нашу Цркву да они јесу у присуству Божјем- рекао је Владика Исихије о улози светих Божјих људи у животу сваког хришћанина.
– Нека свако од нас има по једног светитеља који му је драг срцу и коме може да се обрати као син или кћер, као неко ко има потпуно поверење у њега. Они су, такође, људске личности и воле кад им се обраћамо с поверењем и воле да се моле за нас. Ми, који смо се овде данас сабрали, очигледно имамо Светог Нектарија као свог молитвеника. Тако и треба да буде, али не морамо да се ограничавамо. Свако може да изабере светитеља који му је близак срцу. Може да их има и више и да остварује најузвишенију заједницу са светима- закључио је Владика Исихије пастирски савет својој духовној деци у дану у коме је верни народ Ваљева и разних крајева Србије прославио празник Светог Нектарија у Ваљеву, док је група овдашњих поклоника молитвено заједничарила са њима на острву Егина, где славни чудотворац својим моштима пребива.
На празник Сабора светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних, у петак, 8/21. новембра 2025. године, прослављена је слава Светоархангелског манастира у Ковиљу. На светој архијерејској Литургији је началствовао Високопреосвећени Митрополит тимочки господин Иларион, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита бачког господина др Иринеја и Преосвећене господе епископâ ваљевског Исихија и мохачког Дамаскина. Саслуживали су и архимандрит Василије, игуман манастира Клисине у Епархији бихаћко-петровачкој, као и свештенослужитељи из Архиепископије београдско-карловачке, Епархије тимочке, Епархије сремске, Епархије ваљевске и Епархије прашке из Православне Цркве Чешких земаља и Словачке.
Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Високопреосвећени владика Иларион је, између осталог, рекао: „За време док смо у храму, посебно на богослужењима и на светој Литургији, ми заборављамо свесно и намерно сва она бремена и искушења и проблеме са којима се сусрећемо у овоме свету. А свесно, по својим људским могућностима, иако малим, пригрљујемо оно што нам је дато кроз свето Јеванђеље, кроз божанско Откровење, а то је свето Јеванђеље и наука Христова, коју слушамо и за коју се, по милости Божјој и Његовом помоћу, и заступништвом светих, на првом месту Пресвете Богородице и свих небеских сила које данас посебно прослављамо. Ми се трудимо да то свето Јеванђеље управо у својим животима оваплотимо и да, по данашњем Јеванђељу, се сврстамо не међу оне многе разумне или разборите и мудре од овога света него најпре желимо да се сврстамо у оне безазлене којима је откривено Царство небеско у тајни Светога Писма, у тајни Оваплоћења Сина Божјег, у тајни Његовог страдања, али и у тајни Васкрсења Христова. За све то ми, по љубави и милости Божјој, нисмо сами у овоме свету. Имамо и оне наше духовне оце, и духовне старце, и учитеље, и многи имају вероучитеље већ четврт века уназад, али ми, изнад и испред свих, можда најчешће, имамо за помагаче невидљиве небеске силе, невидљиве за наше телесне очи, које су свагда присутне са нама и између нас, као и у овоме тренутку, тако и свагда и свуда, још од свете Тајне крштења. Иако су многи примером својим и животом подвижника сведочили да живот у самоћи није живот у усамљености и да је то управо простор сусрета са Богом, и самоочишћења кроз покајање и врлину, кроз врлину послушности, ми и у заједници, када смо једни са другима, ми смо по милости и љубави Божјој и у заједници са Њим и са светим анђелима.ˮ
После заамвоне молитве, Митрополит тимочки г. Иларион је благословио славске дарове. После свете Литургије, сабранима се обратио Митрополит бачки г. Иринеј који је братству честитао манастирску славу, а свима сабранима пожелео благословен празник. Он је у обраћању истакао да у данашњем времену, када разне невидљиве силе таме и злобе покушавају да науде Цркви Божјој, многи заборављају да су Господ и сви Његови свети архангели јачи од сваке демонске и зле силе, видљиве или невидљиве.
На светој Литургији су појали чланови манастирског братства и чланови хора Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскинˮ при Црквеној општини новосадској. Светој Литургији су присуствовали пуковник Евгениј Пољаков, војни изасланик амбасаде Руске Федерације, г. Никола Бањац, саветник председника Владе Републике Србије, монахиње манастира Васкрсења Христова у Каћу и многобројни верни народ.
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у суботу 22. новембра, на празник Светог Нектарија Егинског Чудотворца, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику у Ваљеву.
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у недељу 23. новембра (ХХIV по Духовима) Свету Архијерејску Литургију у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.
Света Литургија у суботу и у недељу почиње у 9 сати.