Месец: март 2026.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у Пету недељу Васкршњег поста (Глувну), 29. марта, Свету Архијерејску Литургију са почетком у 9 сати у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.

Данас, среду пете недеље Васкршњег поста од 17 часова у Саборном храму Васкрсења Христовог служи се јутрење четвртка- Прво бденије са Покајним каноном Светог Андреја Критског. Овај канон великог светитеља из 7/8. века, архиепископа острва Крита (Грчка) садржи стихове који упућују на пут покајања и спасења. Осим на Првом бденију када се чита у целости, подељен на четири дела чита се и на великом повечерју прва четири дана Часног поста.

Светом Литургијом у Храму Вазнесења Господњег на Убу, у Недељу средопосну, 22. марта, началствовао је протојереј Душан Бабић, који је тумачио јеванђељску причу о младићу кога обузимају и муче демони. Отац тог младића моли Господа да исцели његовог сина, а Господ пре него што учини здравим младића, испитује очеву веру. Отац Душан каже да су пост и молитва најважнији за учвршћивање вере, али и та вера, односно Бог тражи чисто срце, а не пуко испуњавање форме. Беседник је упозорио сабране да не оговарају и не осуђују људе око себе, него да брину једни о другима. Подсетио је и на празник Светих 40 мученика Севастијских – Младенце, на њихов диван подвиг жртвене љубави за Христа. На Светој Литургији појао је Хор Богородице Тројеручице, а молитвено су се сабрали верници.

Са благословом Епископ ваљевског г. Исихија, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, након јутарње службе и часова, молитвено је обележена годишњица НАТО бомбардовања СР Југославије служењем парастоса за све пострадале.

Парастосом је началствовао старешина храма, протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић уз молитвено учешће братства храма и верног народа.

Нека Господ упокоји душе свих невино пострадалих и дарује им Царство Небеско!

crkvauobrenovcu.rs

Ове године, 24. марта, навршило се 27 година откако је отпочела агресија НАТО пакта на тадашњу Савезну Републику Југославију, која је трајала до 10. јуна 1999. године, а у којој је животе изгубило неколико хиљада цивила и припадника Војске Југославије, преко 10 хиљада је рањено, а око 200 хиљада Срба и другог неалбанског становништва је избегло са Косова и Метохије. Такође, у нападима су уништени и оштећени бројне установе, цркве и манастири и стамбени објекти.

Као и ранијих година у ваљевским храмовима принете су молитве за жртве на тлу тадашње Југославије, данас независних држава Србије и Црне Горе. У Саборном храму Васкрсења Христовог парастос је служио протојереј Драган Јаковљевић, старешина Саборног храма и архијерејски намесник први ваљевски, уз саслуживање братства светиње и појање певнице, као и уз молитвено присуство верника, међу којима су били чланови Удружења ветерана Посебних јединица полиције, на челу са председником Сашом Пантелићем.

Молитвено сећање одржано је и у Храму Покрова Пресвете Богородице. Парастосом је началствовао протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник други ваљевски, уз саслуживање братства храма, појање певнице и молитвено присуство верног народа.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у уторак, 24. марта 2026. године, парастос страдалима у НАТО бомбардовању тадашње СР Југославије, од 24. марта до 10. јуна 1999, у Саборном храму Васкрсења Христовог, након јутрења и часова, који почињу у 7 сати. Вечан им спомен и Царство Небеско!

У речима “Верујем, Господе, помози моме неверју” (Мк 9, 17- 31) открива се истина да вера није нешто што се једном стекне и више не мења. Вера је однос, расте и понекад пада али, ако је искрена, увек може да се обнови, поучио је у литургијској беседи протонамесник Душан Алексић о темељном хришћанском осећању на примеру човека тужног и забринутог због болести сина. Његова вера није била савршена, али је имао поверења да Христос може да допуни оно што му недостаје. Управо у томе, нагласио је проповедник, лежи спасење- да човек не затвара себе у своју слабост, него да се отвори пред Богом.

Господ открива да се најдубље ране и најтеже борбе не савладавају лако. Потребни су молитва и пост. То значи да духовни живот није случајан, него свестан подвиг. Човек мора да се труди, одриче и бори са собом. Али, колико год да се трудимо, не спасавамо се својим трудом, него Божјом милошћу- навео је протонамесник Душан Алексић. Објашњавајући милост Господњу и Његово препознавање људског труда на примеру људи који долазе у различито време и примају исту награду (Мт 20, 1- 16), он је истакао да та појава руши нашу логику и учи да је Бог пре свега љубав, те да нико нема право да се узвиси, али ни да очајава.

Онај, који је рано почео, нека се не горди, а онај који касни- не очајава. Врата Божја су увек отворена. Ту пред нас ступа Преподобни Јован Лествичник као живи сведок да се овај пут може прећи. Он није само говорио о духовном животу, он га је живео. Његова “Лествица” није теорија, него искуство како човек, корак по корак, побеђује себе, како се одриче гордости, учи смирењу и стиче љубав. Свака лествица је однос према Богу и ближњем- појаснио је отац Душан Алексић учење о подвигу из познатог практикума хришћанског живота славног Сиријца из 6. века.

Данашњи празник Светих 40 мученика Севастијских- Младенци учи нас управо о заједништву у подвигу и страдању, односно да се човек не спасава сам, него у заједници вере, рекао је беседник, додавши да није случајно што се баш у овом дану благосиљају млади брачни парови, јер брак је заједница спасења.

Као што су мученици остали верни Христу, тако су супружници позвани да буду верни једно другом. Као што је у духовном животу потребна жртва, тако је и у браку потребно одрицање. Као што се вера храни молитвом, тако се и брак чува молитвом. Брак није само људски договор, већ је подвиг љубави, свакодневно праштање, трпљење и разумевање. Он је пут на ком се двоје уче да не живе за себе, него једно за друго. У томе се открива вера која се бори, милост која се дарује, пут који се прелази корак по корак и љубав, која се доказује жртвом- поручио је отац Душан Алексић, закључивши у завршници проповеди да нико од нас није одбачен, да има месту у винограду Господњем и да је важно да не затварамо срце и истрајемо у подвигу љубави и жртве за Господа и своје ближње, што су својим примером посведочили Свети Јован Лествичник, мученици из Севастије и бројни Божји угодници.

Протонамесник Душан Алексић је и предводио литургијско сабрање у Недељу средопосну, уз саслуживање братсва Храма Покрова Пресвете Богородице и појање певнице и Хора “Хаџи Рувим” под управом Милице Степановић Баба- Милкић.

Протојереј Драган Јаковљевић, архијерејски намесник први ваљевски и старешина Саборног храма Васкрсења Христовог, началствовао је Светом Литургијом у Недељу средопосну 22. марта. Саслуживало је више свештенослужитеља, а беседио је протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић о исцељењу болесника, као и о маловерју свих оних који окружују Христа. Отуд и Господње речи: „О, роде неверни, докле ћу вас трпети…“, чије је значење објаснио отац Драгомир, истакавши притом да Христос жели да људе пробуди, освести их, подстакне на молитву, јер Господ све што чини, чини за наше спасење. Отац Драган Јаковљевић је по завршетку Литургије најавио да ће парастос пострадалима у НАТО бомбардовању бити служен у храму, у уторак 24. марта, након јутрења и часова који почињу у 7 сати, а прво бденије од 17 часова, у среду, 25. марта.

Посланство Српске Православне Цркве, коју чине Високопреосвећени Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије са пратњом, узело је 22. марта 2026. године молитвено учешће у светој заупокојеној Литургији служеној пред одром новопрестављеног Католикоса-Патријарха Тбилисија и све Грузије Илије у Саборној цркви Свете Тројице у Тбилисију.

Стотине хиљада верних сабрало се испред знамените Самебе, Саборне цркве Свете Тројице, грађене од 1989. до 2004. године на брду Светог Илије, да са вером у васкрсење и живот вечни испрати свог Патријарха који је Грузијском Црквом столовао скоро пола века.

Светом Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит сенакски и чкороцкуски г. Шио, чувар Патријаршијског трона, са свим архијерејима Грузијске Патријаршије, уз молитвено учешће представника помесних Православних Цркава. Опело блаженоуснулом Патријарху Тбилисија и све Грузије Илији служио је Његова Светост Патријарх цариградски г. Вартоломеј, уз саслужење архијереја Грузијске Патријаршије.

Уследила је величанствена литија у којој је кивот са телом уснулог предстојатеља Грузијске Православне Цркве пренет у Сионску патријаршијску саборну цркву Успења Пресвете Богородице у Тбилисију, где је по жељи блажене успомене патријарха Илије одређено место његове сахране.

Посланство Српске Православне Цркве, које чине: Високопреосвећени Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, члан Светог Архијерејског Синода; Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије; протонамесник Филип Јаковљевић и г. Миљан Никитовић, стигло је јуче у Тбилиси, главни град Грузије, како би присуствовало сахрани Католикоса-Патријарха Тбилисија и све Грузије Илије, који је уснуо у Господу 17. марта 2026. године.

Патријарх Илија је рођен 4. јануара 1933. године у месту Иракли Гудушаури-Шиолашвили у Владикавказу. Родом је из угледне источногрузинске фамилије са породичним везама са бившом грузијском краљевском породицом Багратион. За епископа је хиротонисан 1963. године, а после две године је уздигнут у достојанство митрополита. После смрти патријарха Давида V, 25. децембра 1977. године је изабран за Католикоса-Патријарха Тбилисија и све Грузије.

Његову патријаршку службу одликује свеопшта обнова живота Грузијске Цркве. Подсетимо, 1988. године у овој Цркви је пастирствовало само 180 свештеника, 40 монаха и 15 монахиња, док је верних душа било до три милиона. Постојало је две стотине храмова, једна богословија, три женска и четири мушка манастира. Данас Грузијска Православна Црква има преко две хиљаде дејствујућих храмова и манастира и око три хиљаде свештеника и монаха.

Већ деценијама патријарх Илија је кумовао деци на саборним крштењима у очинској бризи за побољшање тешке постсовјетске демографске ситуације у Грузији. Патријарх Илија је био сигурно најомиљенији човек у грузијском народу, о чему сведочи податак да су породице биле пресрећне што духовно поверавају своју децу њему, па је блажене успомене патријарх Илија имао преко педесет хиљада кумчади.

Наш мир ће доћи, уколико ми учинимо корак, признамо своје сагрешење и у смирењу тражимо опроштај, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у свом обраћању на Пређеосвећеној Литургији, којом је началствовао у Храму Светог архангела Гаврила у Вртиглаву, уз саслуживање више свештенослужитеља. На крају Литургије, Владика Исихије је одслужио помен блажено уснулом Патријарху грузијском Илији другом. Свештенство Архијерејског намесништва колубарског је приступило Светој тајни исповесту коју су, по благослову ваљевског архијереја, извршили архимандрит Михаило и игуман Георгије, старешине манастира Јовања и Лелић. 

Часни пост је време великих искушења како за васељену, тако и за све нас појединачно. Време поста и подвига, када буре ветрова пред близином великог и спасоносног догађаја- Васкрсења Господа Христа, бивају јаче, а оне личне дешавају се на попришту срца и душе сваког од нас, приближио је у литургијској проповеди свештеник Иван Јовановић искушења са којима се суочава сваки хришћанин у овом периоду Велике четрдесетнице, Недељи средопосној, илити на половини подвига уздржања у сусрет Празнику над празницима.

Исповест свештенства прилика је да пастири замоле за опроштај својих грехова преко исповедника, баш као што за своје парохијане моле, када приступају Светој тајни исповести.

• Данас смо попут лађара који траже луку, мирно пристаниште за одмор и окрепљење, јер једино нас Христос стварно може растеретити, одморити и спасити сагрешења. Једино је Он благ и бреме Његово лако. Дошли смо у лечилиште, које је данас у овом светом храму тајна исповести и причешћа. Трудимо се да из њега не изађемо неизлечени- беседио је отац Иван Јовановић.

Подсетивши да је у овом периоду Црква мудро одредила да се сећамо великог аскете и подвижника Светог Јована Лествичника, синајског пустињака, аутора чувене „Лествице“- обрасца и пута хришћанског живота, проповедник је истакао да постоји лествица од земље до неба, чији је један крај увек пред нашим ногама, а други пред престолом Божјим.

• Питање је само: узрастамо ли у врлинама смирења, праштања, послушности и покајања? Идемо ли лествицом ових врлина, а насупрот греху? Црква нам кроз (Јована)Лествичника у овој седмици даје пример да у врлини можемо узрасти до небеских висина. Такође, попут Марије Египћанке, покајањем се можемо подићи из понора пакла па све до врата раја- примерима великих угодника отац Иван Јовановић је поучио о борби хришћана са искушењима овог света, те победи врлина коју су они остварили. Када осуђујемо човека, предајемо себе у власт „кнеза поднебесја“, јер на тај начин устајемо против Бога. Зато, истакао је беседник, борба са страстима почиње смирењем, имајући пред собом Христа Господа, Који је пројавио смирење на крсту за искупљење наших грехова.
• Припремајући се да принесемо Богу покајање и памтећи речи Спаситеља о томе да ће „Отац небески опростити грехе ономе ко опрашта својим ближњима“, ми се трудимо да се међусобно помиримо и опростимо. Ко каже „извини“- најхрабрији је, ко први опрости- најјачи је, а ко први заборави- најсрећнији је. Ако не наиђемо на отворена врата срца са друге стране, не осуђујмо! Ми смо учинили што је до нас, а онај брат и сестра који неће да саучествује у измирењу, он је тако изабрао- поучио је свештеник Иван Јовановић о значају измирења које хришћане треба да повезује, јер без тога нема милости Божје. Ако тога има, закључио је проповедник речима Спаситеља, „све остало ће се додати“.

Обраћајући се свештеницима и верном народу на крају литургијског сабрања, Владика Исихије је рекао да чином целивања руке и епитрахиља исповедника, онај који се исповедио тражи опроштај, али и онај ко је примио исповест такође. Тиме, поучио је Владика Исихије, показујемо да сви заједно састрадавамо са палим човеком, јер он страда у палој људској природи сваког од нас.

• Није коначно страшно да будемо „у паду“. Коначно страшно јесте када за тај пад знамо, али не опредељујемо се против њега. Не чинимо ни оно мало што можемо да се супротставимо. Да не прихватамо то као праву нашу природу, већ да знамо да је то изопачена пала природа, а да смо призвани у савршенство- рекао је Владика Исихије, поткрепивши поуку примером „Лествице“, коју би увек требало да имамо пред очима и да знамо, ма колико недостојни речи у тој божанској књизи, да је она наша и да јој прилазимо својим слабим корацима. Надовезујући се на беседу јереја Ивана Јовановића, Владика Исихије је нагласио да човек најпре треба да се измири са онима са којима је у завади па тек онда да приноси жртву Господу. Али, то не би требало да нас смућује, јер постоје људи који не праштају.

• Да се измирим, значи да ја стекнем мир. Не морамо ни од кога да зависимо. Наш мир ће доћи, уколико ми учинимо корак, признамо своје сагрешење и у смирењу тражимо опроштај. Ако онај од кога тражимо, не да опроштај, ми свакако имамо мир, ако смо искрено тражили- разјаснио је Владика Исихије једну од  недоумица у животу људи који настоје да живе хришћански.

Данашње литургијско сабрање заокружено је поменом блажено уснулом Патријарху грузијском Илији другом, великом пастиру Цркве Божје, који је обележио једну епоху сестринске Грузијске Цркве. Владика Исихије пренеће молитве верног народа Епархије ваљевске браћи и сестрама у Грузији на опелу од Патријарха Илије, које ће бити служено у недељу, 22. марта 2026. године, у саборном храму Свете Тројице у Тбилисију.

Ј. Ј.