Месец: април 2026.

Српска Православна Црква – Епархија ваљевска позива вернике на молитвену прославу празника Светог Владике Николаја Српског у недељу 3. маја, у Манастиру Лелић. Светом Архијерејском Литургијом началствоваће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који ће освештати и новоподигнути Дом Светог Николаја. Дочек Светјејшег Патријарха је тога дана у 8.30 сати, а почетак Литургије у 9 сати. Патријарху ће саслуживати више од 15 Епископа наше Цркве, а најављен је долазак великог броја свештеника, монаха и верника из земље и региона. Дом, који ће освештати српски Патријарх, а који је изграђен за две и по године, састоји се од музеја са заоставштином светитеља, библиотеке и конгресне сале. Молитвено сабрање у Лелићу најављује протојереј Бранко Чолић.

Општина Осечина прославиће своју славу – Светог Николаја Српског у недељу 3. маја, Светом Литургијом која почиње у 8 сати у Храму Вазнесења Господњег, потом литијом кроз варош, али и резањем славског колача и освећењем жита. Светозар Гачић, председник СО Осечина, додаје да ће бити и пригодан културно-уметнички програм, али и да ће општина осим славе, прославити свој дан, установљен у спомен на Бој на Чокешини, једну од највећих битака у Првом српском устанку.

Др Данило Михајловић, доцент на Православном богословсом факултету у Београду, спојио је две наизглед различите дисциплине – теологију и психотерапију, зато што се обе баве питањима човекове душе и психе. „Може се без психотерапије, али то не значи да она не може помоћи човеку у трагању за смислом или у разрешењу унутрашњих конфликата“, истиче професор, који открива да човек није створен да сумња, него да верује, као и да је важно додирнути своје ране и суочити се са њима, а не замаскирати их.

У Недељу мироносица, 26. априла 2026. године, са благословом Епископа ваљевског г. Исихија реализовано је поклоничко путовање у манастире Тумане и Нимник са Службом за поклоничка путовања Епархије ваљевске.

После Свете Литургије и причешћа верника, поклоници су целивали мошти Светих Зосима и Јакова, а потом су монаси читали молитве за здравље и пород. Као и увек, отац Димитрије, игуман светиње, са братством, угостио је групу поклоника, коју је предводио протојереј-ставрофор Ненад Андрић.

У Манастиру Нимник поклоници су присуствовали саборном крштењу и целивали гроб девојчице Николине, мученички пострадале почетком XVIII века. По манастирском послужењу, поклоницима из Ваљева, Лајковца и Обреновца игуман Јелисеј је служио молебан, а затим и беседио. Радост Васкрсења била је свуда присутна.

протојереј-ставрофор Ненад Андрић

Љубав према Господу треба да савлада страх, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у проповеди надахнутој примером жена мироносица на литургијском сабрању, које је предводио у Храму Васкрсења Христовог уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице. Посебну лепоту богослужењу дали су хорови „Емануил“ и „Хаџи Рувим“,  подржани гласовима гостију Хора „Света Петка“ из Пожаревца и Хора „Свети Рафаило Банатски“ из Зрењанина, под управом проф. Вање Урошевић

Друге недеље по Васкрсењу Господњем, коју наша Света Црква посвећује женама мироносицама, одјекују речи „Христос васкрсе“. Речи, несхватљиве савременицима ових врлих жена из чијих су уста одјекнуле пред ученицима Христовим, који на њих нису имали одговор. Ова недеља следује недељи Томиној и свих апостола, који су се скривали након распећа Учитеља јер су били уплашени. Тај страх морамо да разумемо, вероватно би и све нас обузео након страдања Сина Божјег и полагања Његовог тела у гроб, приближио је Владика Исихије стање у душама људи након славног Васкрсења Христовог, револуционарног догађаја који ће променити свет.

• Свако ко је следовао Христу разбежао се у те дане, осим малог броја жена мироносица и Праведног Јосифа из Ариматеје. Апостоли су у том страху остајали. Ово је дан када је Господ васкрсао и светлошћу васкрсења обасјан читав свет. Од светлости која је нематеријална, човеку неиздржива, попадала је Пилатова стража која је чувала гроб да не украду тело Исусово. Та прва светлост васкрсења просветљује све нас уназад и унапред у времену. Ту светлост примамо на Светој Литургији- провео је Владика Исихије сабране кроз јеванђељске записе о држању следбеника Спаситеља након Његовог страдања, истакавши храброст жена мироносица, чију љубав према Господу није спутала никаква овоземаљска сила.
• Оне (жене мироносице) су Га (Христа) волеле љубављу која не гледа на спољне околности и која само хоће да буде испуњена, да ономе кога воли све учини – казао је проповедник.

Провевши сабране кроз тренутке доласка мироносица до гроба Господњег, са намером да Га мирисима помажу, и јављање анђела који им пружа радосну вест о Васкрсењу Христовом, уз благослов да је са апостолима поделе, Владика Исихије је поучио да треба да схватимо да Васкрсење Христово није било могуће видети нашим чулима, те га наша Црква зато никад не приказује.

• Ми данас, иако смо у Цркви и рођени водом и Духом Светим и имамо благодат Божју, коју апостоли још нису имали (до Педесетнице), не можемо тек тако да поверујемо у васкрсење, чак ни Његово, а тек не у васкрсење наше и наших ближњих. Али, наравно, подвигом у Цркви, кроз молитву и слушање надахнутих текстова Светих Отаца, полако схватамо ту истину васкрсења и та светлост нам постаје видљива. Заједно са мироносицама и апостолима, који су из љубави поверовали, на поклич о васкрсењу, који су Свете мироносице узвикнуле, одговарамо „Ваистину васкрсе“ и дарова нам живот вечни вољом беспочетног Оца и садејством животворног Духа- принео је Владика Исихије слово у част великих жена, од којих је потекао радосни поклич, данас тријумфални поздрав милиона хришћана широм планете.

На крају Свете Литургије, Владика Исихије истакао да пример тих жена учи да не треба страх да нам буде препрека да будемо хришћани и живимо по заповестима Божјим.

• Љубав према Господу треба да савлада страх. Нико не може да буде без страха. Страх је природна реакција, али није природно да он овлада нама и да не смемо ништа да учинимо што је по Богу и савести. Немојмо да допустимо да нас страх закује и да не можемо да деламо. Мироносице нису имале физичку снагу, нити икакав изглед да дођу до Његовог тела, али су ишле јер су желеле да учине дело љубави… Имали смо Недељу Томину, сад мироносица и свака недеља до Силаска Светог Духа нас поучава о неком аспекту васкрсења. Свети Владика Николај нас у свом „Прологу“ учи о томе и његове златне речи нас надахњују- закључио је Владика Исихије и обзнанио својој духовној деци да је, трудом игумана Георгија и братства манастира Лелић, завршена изградња Дома Светог Владике Николаја у близини манастира, намењен сабрањима око лика и дела равноапостолног нам завичајца. На празник Светог Владике Николаја, 3. маја 2026. године, освећење дома извршиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Архијерејски заменик Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, протонамесник Филип Јаковљевић, подсетио је на значај Светог Владике Николаја за хришћански живот сваког од нас и позвао сабране да 3. маја ове године дођу у манастир Лелић и, предвођени првојерархом СПЦ, принесу молитве у задужбини Владике Николаја и његових родитеља Катарине и Драгомира. Дочек Патријарха Порфирија је у 8 и 30 часова, а Света Архијерејска Литургија почиње у 9 часова.

Закључно са суботом, 2. мајем, свако јутро се од 7 сати служи Света Литургија у Храму Покрова Пресвете Богородице и у Манастиру Лелић

„Пример жена мироносица и Јосифа из Ариматеје нас учи да немамо разлога да се бојимо, него да се радујемо јер Христос васкрсе“, беседио је протојереј Бранко Чолић, који је и началствовао Светом Литургијом у Недељу мироносица у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање братства храма, појање певнице и молитвено присуство бројних верника.

Јеванђељски одломак Недеље мироносица (Мк 69) представља личност Јосифа из Ариматеје, угледног саветника и члана Синедриона, који уступа своје гробно место да се у њему положи тело Спаситеља. Поред чињенице да је био богат човек, будући да је имао од камена исклесану гробницу карактеристичну за припаднике вишег друштвеног слоја, Јосиф из Ариматеје био је неустрашив пред римским властима о чему сведочи чињеница да је од римског префекта Понтија Пилата затражио тело Христово, упутио је протојереј Бранко Чолић сабране у личност тајног ученика Господа Христа, о коме нас Црква учи заједно са женама мироносицама.

Да имамо пример Јосифа из Ариматеје, који се не плаши да све своје богатство и углед положи за Христа. Да немамо никакве сумње у то да ће Бог да нам да оно што је потребно као жене мироносице. Али, само да ми учинимо оно што треба. Да немамо никаквог страха, јер Свети Дух је са нама, пребива и данас овде – поучио је отац Бранко Чолић, закључивши да радост Васкрсења Христовог треба да сведочимо сваког дана, јер је дошао Победитељ греха, смрти и ђавола, отворио врата раја, дао нам радост, мир и све што нам треба.

Више верника је приступило Светој тајни причешћа у најстаријем градском храму.

У трећу недељу по Васкрсу – Недељу жена мироносица, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, беседио је архијерејски намесник посавски, протонамесник Александар Вучај, тумачећи јеванђелски догађај доласка мироносица на Христов гроб и благовест Васкрсења.
Говорећи о анђелу који дочекује мироносице, отац Александар је подсетио на лик Белог анђела, познат из српске духовне баштине, који указује на празан гроб као сведочанство Васкрсења. Посебну пажњу посветио је помињању апостола Петра, кога анђео издваја међу апостолима, указујући на силу покајања.
„Све оно што је Петар проживео и учинио, његовим покајањем бива преображено и он поново постаје први међу апостолима.“ Отац Александар је нагласио да сам чин Васкрсења остаје тајна која превазилази људско искуство и разум.
Осврнувши се на страх и трепет мироносица, истакао је да је то природно људско стање, али да се оно преображава у радост сусрета са Васкрслим Христом.
На крају беседе, вернима је упућен позив да следују примеру мироносица и да у свом животу сведоче радост Васкрсења. „Да сведочимо да је гроб празан, да живот не може да се смести у гроб, и да тама нема ништа са светлошћу.“

Дан у ком је далеке 1815. подигнут Други српски устанак у Такову под вођством Кнеза Милоша Обреновића, који ће нашој земљи донети најпре аутономију унутар Османског царства, а потом утрети пут успостављању Кнежевине Србије, 23. април, Војска Србије и ове године свечано је обележила као свој празник. У знак сећања на велики историјски догађај и у част данашњих настављача и чувара традиције славних јунака, у Касарни „Војвода Живојин Мишић“ у Ваљеву приређена је пригодна свечаност поводом Дана Војске Србије. Добродошлицу гостима и пријатељима је пожелео командант касарне пуковник Никола Фатић, подсетивши у свом обраћању на значај борбе за ослобађање земље од вишевековне турске окупације, која је те 1815. године отпочела на празник Цвети. „Други српски устанак на неки начин представља темељ стварања самосталне српске државе и српске војске“, казао је он. Пуковник Фатић је прочитао честитке које су упутили министар одбране у Влади Србије Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић. Као и ранијих година, овај празник био је прилика за награђивање војника који су се у протеклој години истакли у разним областима, као и уручивање уговора о служби на неодређено време. Награде су, заједно са командантом касарне,  уручили Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије и Јованка Андрић, директор Холдинг компаније „Крушик“. Свечаност је заокружена документарним филмом о Војсци Србије, који је приказан у кино сали касарне.

Културно-просветна заједница Ваљева, Фото клуб Ваљево и Народни музеј позивају све заинтересоване на отварање постхумне изложбе фотографија Предрага Рашевића Врапца, у петак 24. априла, са почетком у 19 часова у Градској галерији у Ваљеву. Весељко Белушевић, организатор изложбе, каже да је Врабац био мултиталентован човек, који је био геометар, али је био у истраживачима од малих ногу, бавио се аматерски глумом, фотографијом, заљубљеник у природу. Биће изложено више од 50 фотографија, које махом приказују лепоту ваљевске околине, али и Ваљеваца. Наш саговорник позива на отварање изложбе која ће бити актуелна у наредне три недеље у Градској галерији.