Аутор: Jadranka Janković

Нови циклус серијала „Кад анђели проговоре“ биће посвећен Светом Сави. Њиме ће вероучитељи ваљевских основних и средњих школа принети славословље у част јубилеја- 850 година од рођења највећег Србина свих времена, утемељитеља Цркве и школе у нашој земљи, најавио је јереј Јован Новитовић, секретар Епархијског одбора за веронауку. Његово гостовање било је прилика да поразговарамо о разним темама везаним за верску наставу у Епархији ваљевској, у којој је и ове године највећи одзив међу епархијама Српске Православне Цркве. У основним школама часове веронауке похађаће 92 одсто ученика, а у средњим њих 90 одсто.

Победивши у категорији од 6. до 8. разреда на литерарном конкурсу у организацији Српског одељења Међународног фонда духовног јединства народа и Удружења „Света Србија“, ученица Основне школе „Нада Пурић“ Лена Мандић освојила је десетодневно летовање на острву Крф (Грчка) у оквиру ког су реализоване и радионице, које за циљ имају упознавање деце и младих са калиграфијом, националном историјом, песништвом и свиме што чини духовни и културни идентитет српског народа. О боравку на Крфу, као и шта овакви пројекти значе за младе, у програму Радија Источник, заједно са Леном Мандић, говориле су Светлана Матић, логопед школе, и Лијана Крунић, наставница веронауке, које су учествовале у организацији учешћа ученика на конкурсу и самој припреми радова.

ТЕСЛИЋ, 10. АВГУСТА – Високопреосвећена господа митрополити и епископи зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, осечкопољски и барањски Херувим и ваљевски Исихије данас су освештали обновљени иконостас и фрескопис у храму светог пророка Илије у Теслићу у оквиру обиљежавања 100 година од првог освећења храма.
Овом приликом у храм је донета и ту ће трајно остати икона Светог владике Николаја Охридског, Жичког и Лелићког са честицом његових моштију.

Светој Литургији су присуствовали српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, генерални секретар Владе Републике Српске Далибор Панић, градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић, градоначелник Теслића Милан Миличевић, председник СПС-а Горан Селак и други.

Митрополит Фотије поручио је да је данас велики дан за Теслић и Храм Светог пророка Илије, којем су данас уручене честице моштију и икона Светог Николаја Жичког.
Митрополит Фотије, који је поводом стотину година од освештања храма данас освештао иконостас и фреске, указао је на значај Светог владике Николаја, који је као најученији архијереј тог доба, а прошавши голготе концентрационих логора, проповедао по читавом свету о српском страдању.

“Борио се за одбрану српских ставова и слободе и на свим странама света сведочио Христа Богочовека и православље”, изјавио је Митрополит Фотије и посебно истакао његову борбу за Косово и Метохију.

Владика Фотије је током беседе поручио да Република Српска мора да остане пиједестал, да чува српски народ, који у данашњем изазовном времену треба да воде мудре главе.

Митрополит је истакао да не сме да се одступа од Дејтонског споразума.

Протојереј-ставрофор Чедо Готовац,старјешина храма каже да је Свети владика Николај долазио и на подручје Теслића, организујући и Богомољачки покрет.

Он је захвалио институцијама Републике Српске и града Теслића за подршку, а посебно вјерном народу теслићког краја који је највећим дијелом учествовао у обнови овог храма.

Градоначелник Теслића Милан Миличевић, каже да се ради о великом јубилеју за генерације које данас сведоче стогодишњици од првог освећења Храма Светог пророка Илије.

“Само заједно са нашим црквом можемо ићи напред”, изјавио је Миличевић.

Високопреосвећени Митрополит Фотије уручио је Орден Светог Саве другог степена српском члану Председништва БиХ Жељки Цвијановић за њено активно учешће у животу цркве на подручју Теслића.

Исти ореден уручен је и градоначелнику Теслића Милану Миличевићу, док је Орденом краља Драгутина – преподобног Теоктиста награђен генерални секретар Владе Републике Српске Далибор Панић и хемијска индустрија “Дестилација” Теслић.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да Орден Светог Саве другог степена за њу представља велику част и показује да народ, институције и Црква заједно могу да постигну много.

“Када су наши људи окупљени око својих институција и цркве, то је окупљеност око Републике Српске и њених интереса, што је наш приоритет”, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је задовољна што је признање добила управо у Tеслићу, свом родном граду.

“Задовољна сам што се народ окупио данас овдје да покаже своју посвећеност, преданост и љубав за Републику Српску, што смо могли да чујемо и из бесједа”, рекла је Цвијановићева.

Без обзира каква су времена, црква је била и остала место где се наш народ окупља, налази снагу и чува наду, изјавио је градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић.

Као што је Владика Николај Велимировић, који је и сам походио овај храм, говорио: „Све што ткаш, вежи конце за небо.”, говорећи да само дела везана за вечност остају непролазна и постају наслеђе које остављамо онима који долазе, а ми смо данас, овде, управо то потврдили.

Посебно ми је драго што је први кум овог храма био мој презимењак, Симо Станивуковић, и што имам прилику да и ја, након једног века, будем подршка цркви, њеном очувању и потребама.

Захваљујем се Његовом Високопреосвештенству Митрополиту зворничко-тузланском Фотију, свештенству и верном народу на позиву, добродошлици и заједничкој молитви.

Извор: https://www.eparhijazt.com/

– Када се жели похвалити неки концерт, обично се каже “тражила се карта више”. На празник Светог Пантелејмона, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице, били смо сведоци величанственог духовног и музичког догађаја, рекао је старешина храма, протонамесник Величко Илић, у благодарју Групи “Нектарија” на сјајном концерту “Дарови Свете Ксеније”, који је одушевио мноштво суграђана и оставио печат посебне лепоте на овогодишњим Тешњарским вечерима-

“Со земљи”, “Да Саве није”, “Дарови Свете Ксеније”, “Јустинове Ћелије” и друга “мала житија” Божјим угодницима, која већ тринаест година извиру из пера и нота Дајане Петровић, а свима који њима богате душу на дар се предају уз помоћ сатрудника јој -супруга, свештеника у Бабиној Луци Николе Петровића (гитара), и угледних ваљевских музичара Милорада Јелића (гитара), Саше Стефановића (бас гитара) и Бранка Поповића (удараљке), ове године су одјекнула портом најстарије ваљевске светиње, чинећи део програма којим се Епархија ваљевска представила на Тешњарским вечерима. Иако је традиционални градски фестивал углавном препознатљив по комерцијалним и у медијима форсираним жанровима, број посетилаца и, још важније, дубоко емотивни доживљај поруке коју шаље Група “Нектарија” показали су да “Србима треба вечнога хлеба”, како певају у песми о родоначелнику српске Цркве и школе.

Вишеструко награђивана и на српском говорном подручју призната песникиња Дајана Петровић за песму, у песми и песмом приноси благодарје, стварајући својим јединственим даром и молитвом утемељеним надахнућем. Заједничарећи у богоугодном делу са супругом, свештеником Николом Петровићем, и у Христу браћом музичарима, и самих литургијског живота, својим суграђанима је и овога пута пружила уживање у “гласу који смирује”, како се за њен начин певања често каже. Поред одвећ познатих песама о светитељима и празницима, на концерту у порти Покровске цркве изведене су и песме о Мери Ен Беван, британској медицинској сестри трагичног животног усуда, која је претрпела разна понижења како би прехранила своју децу, и социјалној радници и активисткињи, Пољакињи Ирени Сендлер, која је из варшавског гета спасила две и по хиљаде јеврејске деце, не презавши ни пред разним мучењима од немачких фашиста. Благодарећи Светој Ксенији на даровима датим на укрепљење и молитвеном заступништву, отац Никола Петровић је поделио са сабранима да је музика коју “Нектарија” ствара настала у молитвеном тиховању.

– Дарови Свете Ксеније јесу дати на молитве и ова поезија и музика, које вечерас представљамо, јесте оно што је нама као породици и петочланом саставу, који изводи духовну музику, дато на наше узрастање. Ова музика од почетка није овако изгледала, али временом Бог је дао да данас звучи онако како мислимо да треба. Нека ова музика буде на радост вама који слушате- поручио је отац Никола Петровић бројним Ваљевцима, који су сваку песму испратили дугим аплаузом и по завршетку концерта дошли да честитају извођачима, уз жеље да их музика поново сабере у љубави према Господу и ближњем и лепоти стихова и тонова у част оних чије нам је заступништво пред престолом Божјим насушна потреба.

Ј. Ј.

Од 12. до 15. августа 2025. године, у дану за даном, двориште Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ биће домаћин Изложбе документарних фотографија „Слике града 365/2024“ и промоција књига аутора из Ваљева Драгана Павловића, Мије Стојкановића, Јованке Божић и Стефана Стефановића.
У случају кише, програми ће бити одржани у Музеју завичајних писаца.
Добро дошли!

На празник Светог великомученика Пантелејмона, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије осветио је темељ Храма Силаска Светог Духа на апостоле, чија ће градња отпочети у понедељак 11. августа лета Господњег 2025. Обраћајући се окупљенима у овом свечаном дану, Владика Исихије је позвао на молитву Господу да нас благослови да тежимо љубави, која у виду свезе савршенства влада међу лицима Свете Тројице, те да једни друге волимо Христовом љубављу, делатном и заснованој на молитви, добрим жељама и помагању ближњем. Истакавши да је чин освећења почетак новог живота, новог храма и нове литургијске заједнице, Владика Исихије је истакао да та заједница може да постоји само на Христовој љубави.

– Ако имамо и најдивнији храм, а у себи запустимо “свој храм” Духа Светога, своју душу, онда ниједан храм не може да буде пријатан Богу. Зато, треба и да буде диван и украшен храм, да се негује, да се пази и у славу Бога све више дорађује, али истовремено он треба да буде само одраз наше душе- рекао је Владика Исихије, благосиљајући верни народ овог краја да се у будућој светињи сабира и томе научи своје потомке.

Градња Храма Свете Тројице у селу Трлић дело је љубави према завичају уледних тамнавских привредника Милојице Близањца и Живојина Јовановића, као и свег благочестивог народа овог краја

– У оквиру Тешњарских вечери, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице приказан је документарни филм “Доброчинитељ”, аутора Бошка Милосављевића, о Сими Андрејевићу Игуманову, успешном индустријалцу, који је уживао велики углед у Русији и Цариграду, а чијег су родољубља плод бројна хумана дела у отаџбини. Добродошлицу посетиоцима је пожелео протонамесник Величко Илић, старешина најстаријег градског храма, преневши поздраве преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, са чијим благословом је приређена ова пројекција-

У народу познат као покровитељ просвете и сиромашних, оснивач Призренске богословије, човек који је личним примером сведочио све хришћанске врлине, Сима Андрејевић Игуманов, након више година својеврсног запећка, овековечен је на филмској траци и за поуку и незаборав предат долазећим генерацијама. Професор српског језика и књижевности у Земунској гимназији Бошко Милосављевић, јавновсти познат и по делу “Свети Јаков Тумански”, сакупио је биографске податке и надахнуто, уз аутентичне фотографије, мајсторске цртеже и врсну нарацију угледног драмског уметника Виктора Савића, те глас Ваљевца Ненада Јездића, који је звучно “оживео” Симу Игуманова, подарио документарно остварење, које већ самим називом “Доброчинитељ”, осликава лик и дело једног од највећих добротвора у историји српског народа.

Од рођења у Призрену у освит 19. века и Првог српског устанка 1804. године, у породици успешног трговца Андреје Ђорђевића, Сима Андрејевић одмалена је срастао са истинским вредностима- хуманости и родољубљу, будући да је његов отац зарађени новац улагао у борбу за ослобађање од Турака и разне националне пројекте, а тим путем ишла су и Симина старија браћа: Апостол (потоњи јеромонах Аксентије, игуман манастира Светог Марка у близини “царског града”, по коме ће Сима касније додати презиме Игуманов), Крагуј и Петар. Како је остао рано без родитеља, Сима Андрејевић био је суочен са изазовима велике животне борбе. Школовао се најпре у манастиру у Кориши, којим је управљао његов најстарији брат, а потом, изучивши бурмутски занат, почео да развија сопствени посао, који ће га касније одвести у Одесу и Кијев и донети велико богатство. Веран јеванђељском завету и немањићкој традицији задужбинарства, Сима Игуманов обилато је даривао цркве и манастире у Старој Србији (област данашње Рашке, Косова и Метохије, Вардарске и Егејске Македоније), а 1872. основао Богословско- учитељску школу у Призрену, данас познату као Призренска богословија “Свети Кирило и Методије”, обезбедивши средства за њен рад како би се српски младићи у њој бесплатно школовали. Једно од његових дела је и Игумановљева палата у Београду, подигнута у модернистичком стилу 1938. године према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића. Да чини богоугодна дела нису га омела тадашња политичка превирања, као ни личне трагедије- губитак супруге Султане и кћерке Маге, а потом и сина Манојла, којем је посветио живот, оставши сам са њим. Преминуо је 1882. године у Призрену и, по сопственој жељи, сахрањен у породичној гробници у манастиру Светог Марка Коришког.

У пројекцију филма “Доброчинитељ”, аутор Бошко Милосављевић је Ваљевце увео кратким видеом о Ваљеву, насталом у овдашњем Народном музеју, у коме се чувају артефакти о првим траговима живота у овом крају, као и експонати о Војводи Живојину Мишићу и другим великанима на овом поднебљу вођених ослободилачких ратова. Изразивши задовољство могућношћу да Ваљевцима прикаже своје остварење, Бошко Милосављевић је истакао да Сима Игуманов оличава традицију задужбинарства код Срба, те да оно никада није престало да постоји.

Филм “Доброчинитељ” сниман је на Косову и Метохији, у студијима у Београду и Војводини, под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију, Дома културе “Грачаница” и Српске Православне Цркве, уз благослов Митрополита рашко- призренског г. Теодосија. Лик Симе Игуманова тумачи Ваљевац Слободан Тешић, глумац Југословенског драмског позоришта, а о лику и делу великог хуманисте говоре: историчар Љиљана Раковић, вајар Зоран Кузмановић, књижевник Живојин Ракочевић, др Урош Шешум, проф. Философског факултета у Београду, историчар Дарко Опалић, историчарка уметности др Ивана Женарју – Рајовић и јеромонах Исидор (Јагодић) ректор Богословије “Свети Кирило и Методије” у Призрену.

Док филм “Доброчинитељ” улази у срца људи од града до града у Србији, Бошко Милосављевић ради на новом пројекту- документарцу о Григорију Божовићу (1880- 1945), књижевнику, професору Призренске богословије и једном од вођи српског покрета у Македонији и посланику Народне скупштине у Скопљу, свестраном интелектуалцу, којег је за нашег завичајног светитеља Владику Николаја везивало чврсто пријатељство током служења Лелићког Златоуста у Охридско- битољској епархији.

Ј. Ј.

Свакодневне Литургије ове седмице, закључно са суботом 16. августом 2025. године, служе се у Храму Васкрсења Христовог и манастиру Лелић са почетком у 7 часова.
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће Свету Архијерејску Литургију у Храму Преподобне Мати Ангелине у Туларима, у архијерејском намесништву тамнавском, који је посвећен овој светитељки. Литургија почиње у 9 часова.

Владичанска Литургија, уметнички програм, хуманитарна акција и грамате за истакнуте појединце

– Благодарни смо Светом Пантелејмону, посреднику који нас штити и представља чврсту карику са ове горе, која је окићена крстом пре тридесет година на данашњи дан, када је служена прва служба овде на ледини и када је дошао благослов наше Цркве да се сагради ова светиња, казао је у славословљу заштитнику дивчибарске светиње протојереј-ставрофор Стојадин Павловић на Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање више свештенослужитеља и молитвено учешће парохијана и бројних верника из разних крајева Србије-
Храм Светог Пантелејмона прва је богомоља подигнута у једном планинском одмаралишту 2001. године, чиме је испуњена жеља Светог Владике Николаја, који је далеке 1940., као Епископ жички, заједно са Митрополитом скопским Јосифом походио обронке Маљена у потрази за местом на коме ће нићи дом Божји. У дану посвећеном овом великом ранохришћанском видару и мученику за веру Христову, који је делићем моштију и присутан у њој, ове године, када се обележава јубилеј вредан пажње- три деценије од прве службе Божје на месту на ком ће светиња бити саграђена, више је разлога за благодарје и потребе да се молимо, јер се данашња времена не разликују много од апостолских времена, беседио је прота Стојадин Павловић, први дивчибарски парох, трудом и служењем уграђен у Храм Светог Пантелејмона. Погрешна учења налик оним из времена ране Цркве постоје и данас широм света и верне сабијају у порте и храмове, што опомиње да морамо гледати на јединство српско и православно, на оно што нас може сачувати и са Христом оставити, речи су упозорења проте Стојадина Павловића данашњим хришћанима, који се попут оних од пре два миленијума суочавају са презиром овог света.

– Неопходно је да будемо са Христом на путу Светог Саве, који је трасиран и који нема у свом кружном току и тракама ограничења и нејединства. Не можемо размишљати о јединству и спасењу на други начин. Сви модели јединства, који се повремено у неким мандатима могу понудити и под оквире неких удружења прошли и овог времена имају пролазни карактер. Само је јединство са Христом, јединство у Цркви Христовој, Цркви Светог Саве, у Цркви апостола ваљевског краја- Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина- истакао је прота Стојадин Павловић, подсетивши на значај ћириличног писма у чувању јединства и идентитета нашег народа. Такође, указао је проповедник, не може се бити у јединству са онима који кажу да су покајање и исповест непотребни, као ни са онима који се не причешћују.

– Добро је да сте сабрани овде из васцелог српства и разумете како је Христос једном руком из пакла повео Адама и Еву и да нам увек пружа ту руку. Шта је ваша обавеза, вас привилеговане категорије српског народа и Српске Православне Цркве? Привилеговани сте, јер сте дошли данас овде и свака Литургија вам је заповест древна. Ваша обавеза је да ону руку, за коју вас Христос држи, пружите ономе коме је она преко потребна. Не губите време у неким беспућима, тамо где се корист за душу не добија! Има могућности и те како да се спасе српски род- закључио је прота Стојадин Павловић своје литургијско слово утемељено на поруци Господњој о љубави која треба да нас повезује у заједници на коју смо, као чеда Божја, призвани. Љубави, која се не сме заборавити у времену искушења и покушаја овосветских сила да нас од Господа Христа одвоје.

По Светој Литургији, начињен је литијски опход и преломљен славски колач. Честитајући славу дивчибарском пароху, јереју Стевану Сировљевићу, свечарима, парохијанима и свима које је прослава Светог Пантелејмона довела у ваљевску ваздушну бању, Владика Исихије је навео да храм краси планински врх и призива божанску благодат на овај крај и сабира све оне који следе Господу.

– Данас овај дивни храм, као и лепо време које имамо, указују на лепоту твари, лепоту природе, али исто тако наговештава пуноту лепоте небеског Јерусалима у коме ћемо се сви сабрати и живети, ако Бог да, довека у љубави и радости у Христу Господу- поручио је Владика Исихије, благодарећи свима који доприносе животу заједнице при храму на Дивчибарама.
Архипастирске грамате ове године уручене су Зорану Стајићу и Илији Никићу за помоћ у реконструкцији пода храма, док су за дугогодишњу помоћ даривани Оливера Баровић и Саша Стевић. Посебно признање- комплет сабраних дела Светог Владике Николаја припало је младој Дивчибарки Сари Чолић, ученици генерације Основне школе “Андра Савчић” Ваљево.

Прослава храмовне славе на Дивчибарама ове године употпуњена је акцијом добровољног давања крви у парохијском дому и музичко- сценским наступом драмских уметница Мине Лазаревић и Наташе Радовановић. У навечерје празника, угледни теолог и писац, протојереј др Оливер Суботић, одржао је предавање са темом “Изазови породичног живота у добу вештачке интелигенције”.

Овогодишњи домаћини славе били су Зоран, Љиљана, Јован, Јана и Мина Стајић.

После изванредних монодрама инспирисаних делима Светог Владике Николаја и Његоша – Ловћенског тајновидца, великан српског глумишта Хаџи Петар Божовић, ваљевској публици представио је 07. августа и део богатог књижевног опуса академика Матије Бећковића. Поново је Божовић био гост „Тешњарских вечери“, највеће градске манифестације, и поново су сабрани, овога пута на платоу Саборног Храма Васкрсења Христовог, уживали у његовој интерпретацији, прекидајући га аплаузима и смехом који на тренутке изазива Бећковићева поезија. Међу присутнима је био и Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, док је госта најавио јереј Александар Мандарић, један од пароха Саборног Храма Васкрсења Христовог. Током вечери, приказани су и инсерти из филмова Петра Божовића у част награде „Дрво живота“, која му је уручена на фестивалу „Кустенфорф“ лета Господњег 2022.
Представа инспирисана Бећковићевим поемама „Рече ми један чоек“, „Ћераћемо се још“ и „Кад будем млађи“ показује сву снагу и дубину академикове мисли, поезију која открива специфичан дух, филозофију и менталитет једног народа, његову духовитост, довитљивост, али и тврдоглавост. Још када се томе дода интензивна и снажна интерпретација Петра Божовића, наглашава се истинска снага ових поема. Изабране су баш ове три, јер обрађују добро познате и вечите обрасце понашања људи нашег поднебља. Потреба да се сукобимо једни са другима, па и да осмишљавамо тактику тих расправа, лајтмотив је поеме „Ћераћемо се још“. О језику, памћењу, снази и филозофији речи говори се у делу „Рече ми један чоек“, док је маштање о томе шта ће бити када дође време које не може доћи, нашло места у поеми „Кад будем млађи“.Како је, поздрављајући чувеног глумца, рекао отац Александар Мандарић, ова монодрама је дар Епархије ваљевске и Града Ваљева свима који воле поезију Матије Бећковића, а таквих је, знамо сви, много у Ваљеву.

Марина Марић