Које догађаје прослављамо за време Господњих празника, шта су крсне славе, којим су обичајима праћени и у чему се све огледа њихова симболика, биле су теме традиционалне духовне радионице, коју је у оквиру Дечје недеље, 10. октобра 2024. године, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице приредила Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“. Да би се празнични дух што верније дочарао, протојереј- ставрофор Милинко Јовић, духовник братства ПНХЗ, одржао је кратко предавање о празницима, а потом су малишани приступили мешењу колача, украшавању јаја, прављењу славског жита и свему што чини те лепе обичајне тренутке у православним домовима. Нису изостали ни цртежи са темом „Празничне разгледнице“, као и спортске активности у најлепшем градском дворишту.
У радионици је учествовало 120 ученика из основних школа „Андра Савчић“ и „Нада Пурић“ са својим вероучитељима и наставницима. Помоћ при реализацији радионице проти Милинку Јовићу су пружили ђакони Душко Перић и Немања Арсеновић, свештенослужитељи при Храму Покрова Пресвете Богородице.
Ј. Ј.
Аутор: Jadranka Janković
Циклус „Православље и млади“ угостио драмског уметника Небојшу Дугалића
Господ Христос у нама побеђује све што не можемо ми
– Тешко је сетити се догађаја који је са таквом пажњом примљен међу Ваљевцима као што је то трибина „Хришћанство у савременом свету“ и монодрама „Речи о Свечовеку“, које је у Музичкој школи произнео угледни драмски уметник Небојша Дугалић на позив Црквене општине при Храму Васкрсења Христовог, а са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија-
Своје казивање скромно је назвао „дељењем искуства“. Не предавањем, јер намера му није да се чини мудријим, већ само да принесе дело љубави Богу и ближњем. И као не много људи данас, Небојша Дугалић у томе је успео. Дубоко проживљеног верског искуства, као хришћанин 21. века, мишљења је да су данашња времена једнако тешка и за верујуће и неверујуће. Убрзана су и затрована којечиме, те човек нема времена да постави суштински важна питања о животу и да ли нас чека нешто боље и веће од овог што сад живимо. „Како“, запитао је Небојша Дугалић, „да сагледамо другог, ако не сагледамо себе?“ Одговор на то питање треба потражити у чињеници да је човек створен за Царство Божје, за загрљај Христов и да овај свет воли љубављу Божјом. Човек је, истакао је Дугалић, биће коме је Бог указао несагледиво већу част и поверење- да приноси Господу Христу, Који је пострадао за све нас. За хришћане је време увек било тешко, посебно у прва три века, када су била страшна гоњења, и хришћанство је преживело захваљујући људима који су остали хришћани. То говори да не можемо тражити изговор у времену за питања која себи треба да поставимо. Наша неснађеност произлази из шизофреног односа према вери, јер славимо славу, повремено одемо на Литургију и учинимо понеко милосрдно дело, а онда живимо ван тога, стварајући расцеп у себи.
– Имамо недовољну свест о томе да је сваки наш удах- разговор са Богом. Сваки покрет, додир је прилика да нешто принесемо Богу. Иста рука може да удари или да помилује. Исте очи могу да гледају са благошћу и љубављу, али и са презиром и злобом. Од нас зависи којим ћемо додиром додиривати и којим погледом гледати. Господ Христос, као један од три лица Свете Тројице, нас је толико заволео да узима наше тело и прима све грехе човечанства, а нама је тешко само своју греховност да носимо! Кад не би било Христа, не бисмо знали шта са својим греховима. Али, има Га и Он је Тај Који у нама може да победи све што не можемо ми- део је сјајног излагања Небојше Дугалића.
Када је реч о побеђивању сопствене немоћи, то се, мишљења је истакнути драмски уметник, постиже тако што је човек Божјој свемоћи поверава. Само тако се може заволети свет љубављу Христовом, која је себе потврдила на крсту. Волети љубављу Христовом значи бити будан за Бога и другог, те отворен свим чулима, свестан да је Господ увек и свуда присутан, закључио је Небојша Дугалић.
У другом делу вечери, Небојша Дугалић је извео монодраму „Речи о Свечовеку“ према тексту Светог Владике Николаја, одушевши бројне Ваљевце својим глумачким умећем, које га већ три деценије чини једним од највећих на „даскама“ и филмском платну у Србији.
Ј. Ј.
Небојша Дугалић одушевио штићенике Казнено- поправног завода
Сваки наш грех пред Господом може постати искупљен
„То што ја сада седим овде, а ви ту је мање битно пред Богом. Битно је да ли смо свесни да смо способни и да желимо да се вратимо свом избору“, казао је, поред осталог, Небојша Дугалић у свом излагању пред штићеницима КПЗ Ваљево, којег је посетио на позив духовника установе протонамесника Дејана Трипковића.
Најважније је да разумемо да нас Бог у сваком тренутку нечему поучава и допушта искушења, падове или грехове, било да нам дарује неке духовне дарове или радости. А радује нас, навео је Дугалић, када је неко према нама добар, спреман да се жртвује, да нас одбрани, јер то говори да смо ми одговорни да градимо своју радост пред Господом кроз ближњег тако да ближњи не буде препрека или претња.
– Исти смо, згрешили смо сви. Хајде да урадимо нешто што још увек можемо, а увек можемо, јер Господ чека стрпљиво код свачијег срца. Само да пожелимо да Му се вратимо… Онда нам отвара неслућене радости и сваки наш грех пред Њим постаје искупљен. Даје вам растерећење од сопственог греха и постајемо способни да у сваком бићу видимо пре свега брата ког је Господ дао да му учиним нешто добро, ако могу, или бар да му не учиним ништа зло- поучио је истакнути позоришни и филмски стваралац.
Господ стрпљиво чека покајање од свих нас и зато је важно да према свом брату имамо стрпљења како Бог има према нама. Сви смо ми, истакао је Небојша Дугалић, уплашена и стихијска бића- бића која се не сналазе. Нема човека који никад није осетио бес, зато што смо рањиви.
У разговору са штићеницима КПЗ Ваљево, Дугалић је похвалио њихове ликовне радове, настале на недавно одржаној ликовној колонији. „То је дар Божји, способност да се на креативан начин изразите и покажете унутрашњост ваше душе“, рекао је он уз искрене честитке ауторима радова. Ти радови ће бити уграђени у Храм Светог Димитрија, који се гради унутар комплекса КПЗ. На тај начин штићеници постају ктитори цркве и Бог то рачуна као непроцењив принос, охрабрио је Небојша Дугалић младиће који се траже на путу покајања и преумљења, поткрепивши излагање примером покајаног разбојника којег Христос уводи у Царство небеско. Свако од нас има прилику да заслужи вечни живот у загрљају Христа Бога, вечне љубави, поручио је Небојша Дугалић, одушевивши штићенике ваљевске затворске установе.
Ј. Ј.
Хиротонија Епископа диоклијског Пајсија, викара Митрополита црногорско-приморског
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао је 22. септембра 2024. године у храму Светог Саве на Врачару светом Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Пајсија у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског.
На почетку свечаног чина хиротоније, изабраног и нареченог епископа Пајсија су кроз царске двери извели изабрани Епископ костајнички архимандрит Серафим и игуман хиландарски Методије на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом, док је у руци држао својеручно написано Изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени епископ Пајсије је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије диоклијске“. Затим је изабрани и наречени епископ Пајсије посведочио веру коју исповеда прочитавши Никео-цариградски Символ вере и Исповедање вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.
Уследила је света Литургија током које је, по освештаној богослужбеној пракси, обављен свечани чин хиротоније. Изабрани епископ Пајсије је, вођен двојицом архијереја, три пута обишао Часну Трпезу, коју је целивао док га је Патријарх благосиљао Часним Крстом. Архијереји су затим привели изабраног епископа Пајсија пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Пошто је прочитао молитве хиротоније, патријарх Порфирије је новохиротонисаног епископа Пајсија обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије је, затим, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама. Опширније https://spc.rs/hirotonija-episkopa-dioklijskog-pajsija-vikara-mitropolita-crnogorsko-primorskog/#
Наречење архимандрита Пајсија за Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 21. септембра 2024. године, на Малу Госпојину, у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Пајсија за Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског.
Светејшем Патријарху су саслуживали високопреосвећна господа митрополити: тверски и кашински Амвросије, ловчански Гаврило, крфски Нектарије, тетовско-гостиварски Јосиф, црногорско-приморски Јоаникије, банатски Никанор, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније, као и преосвећена господа епископи пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски Нектарије, мохачки Дамаскин, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, липљански Доситеј, топлички Петар, јенопољски Никон, моравички Тихон и умировљени канадски Георгије.
Пред присутним сабрањем Свете Цркве, високодостојни архимандрит Пајсије је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који га је на редовном заседању одржаном од 14. до 18. маја 2024. године изабрао за Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског. Опширније https://spc.rs/narecenje-arhimandrita-pajsija-za-episkopa-dioklijskog-vikara-mitropolita-crnogorsko-primorskog/
Прослављена храмовна слава у Звечкој
Богородица је узор, она је пример, она је светиљка, она је благослов, свету и
свакоме човеку. Она је жена над женама, мајка над мајкама.
На празник Рођења Пресвете Богородице, Храм у Звечкој посвећем овом празнику је прославио своју славу. Литургијским сабрањем је началствовао архијерејски намесник посавски, протонамесник Александар Вучај, уз саслужење протојереја-ставрофора Љубомира Миловановића, јеромонаха Андреја, јереја Дејaна Рикановића и ђакона Стефана Брековића.
У празничној беседи отац Александар је подсетио на значај личности Пресвете Богородице у нашој Цркви. Она је апсолутном својом слободом прихватила вољу Божију, била осењена Духом Светим и родила Господа Бога и Спаситеља
нашег Исуса Христа.
Старешина храма, протонамесник Дејан Чотрић, је на крају Литургије поздравио све окупљене и заблагодарио Пресветој Богорoдици на њеном молитвеном заступништву за овај крај Обреновца.
У Музичкој школи одржани 21. Госпојински сусрети црквених хорова
Јереј Драган Станојевић: Црквени хор је заједница срца
Са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, Музичка школа „Живорад Грбић“ била је домаћин традиционалних Госпојинских сусрета црквених хорова, чију организацију потписују Црквени хор „Хаџи Рувим“ и Црквена општина при Храму Покрова Пресвете Богородице
„Госпојински сусрети црквених хорова постали су важан догађај у животу заједнице, окупљајући нас у заједништву у љубави према Богу и наслеђу које чувамо и негујемо“, казао је у поздравном слову духовник Црквеног хора „Хаџи Рувим“ јереј Драган Станојевић. Као посебну радост ове 2024. године, он је навео 31 годину трајања „Хаџи Рувима“, оличеног у служењу Цркви и народу кроз песму, којом хор украшава богослужења у Храму Пресвете Богородице и низ градских манифестација.
Госпојински сусрети црквених хорова од оснивања су прилика да „Хаџи Рувим“ угости хорове из Србије и са њима песмом заокружи прослављање крсне славе празника Рођења Пресвете Богородице.
– Песма је дар од Бога, начин да изразимо радост и захвалност, али и дубоке молитве из нашег срца. Кроз њу осећамо Божју милост, благослов који нас повезује и ојачава. Црквени хор није само скуп гласова, већ заједница срца која су уједињена молитвом и вером. Током свих ових година смо били сведоци тога како Божја благодат силази на нас кроз сваки испеван тон- део је хвале оца Драгана Станојевића принете хорском певању.
Након тродеценијског стварања, важно је осећати благодарје свим људима који су својим талентима себе уградили у хор и Госпојинске сусрете хорова, у којима се присећамо своје вере, традиције и обичаја. Ово је време, истакао је духовник „Хаџи Рувима“, да наш пут ка Богу учврстимо међусобном љубављу и молитвом и градимо мостове братства са свима који долазе у госте, закључио је јереј Драган Станојевић и благословио учеснике сусрете и све поклонике хорске музике, који су дошли да уживају у сабрању око духовне музике.
Ове године, Црквени хор „Хаџи Рувим“ угостио је сјајне београдске хорове „Светог Георгија“ (Нови Београд) и „Светог Димитрија“ (стара Бежанија), као и Дечји црквени хор „Емануил“ из Ваљева. Певале су се „Богородице Дјево“, „Херувимска“, „Тјело Христово“ и друге познате духовне композиције у аранжманима савремених аутора.
Манифестација је крунисана даривањем чланова „Хаџи Рувима“ који су ове године прославили јубилеје вредне пажње. За тридесет година стварања у хору (певачког и диригентског) награда је припала Милици Степановић Баба- Милкић, за двадесет Златку Нинићу, док је прву деценију певања обележила Ана Зарић. Такође, даривани су и диригенти гостујућих хорова: Ана Ивановић (Хор „Свети Георгије“), мр Тијана Ковачевић и мр Дарко Јовановић (Хор „Свети Димитрије“) и Вања Урошевић, која руководи Дечјим хором „Емануил“ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.
Одржани „Госпојински дани на Повлену“
Награда „Бели“ новинару Слободану Стојићевићу
Дугогодишњи новинар и уредник у листу „Политика“ и публициста Слободан Стојићевић трећи је лауреат награде „Бели“, коју у знак сећања на књижевника Радована Белог Марковића додељује Удружење „Бели Повлен“. Награда је Стојићевићу уручена на Манифестацији „Госпојински дани на Повлену“, одржаној на Кнежевом пољу. Том приликом, откривен је и споменик у дрвету Преподобном Оцу Јустину Ћелијском, рад вајара Милутина Ранковића. Гости манифестације били су премијер Србије Милош Вучевић и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије
Радост прослављања јубилеја Преподобног Оца Јустина- 130 година од рођења, 45 од престављења Господу и 10 година од преноса његових моштију, на празник Рођења Мајке Божје умножена је откривањем споменика на планинском бисеру ваљевског краја. Споменик, којим се ћелијски богомудрац придружио великанима писане речи Радовану Белом Марковићу и Петру Пајићу, открили су премијер Србије Милош Вучевић, академик Матија Бећковић, председник Удружења „Бели Повлен“, и Епископ ваљевски г. Исихије. Обраћајући се учесницима свечаности премијер Вучевић је рекао да је Отац Јустин био наша савест и да је његов највећи благослов био да нас опомиње да не заборавимо на Бога, те да нас не би отровао егоцентризам, свакодневне сујете и таштине. Можемо га замислити, додао је премијер, „како се шета повленским стазама и моли за нас грешне, за спас и препород, за разум и опрост, за мудрост и смирење свих нас.“
– Нама се Ава Јустин нашао и Повлен овим поручује да га није заборавио. Нека овај плато буде место наших сусрета самих са собом, место на којем можемо да се радујемо, али и да плачемо, место на којем ћемо рећи и хвала и опрости, место где ћемо моћи да се загледамо у његове свете очи и да тражимо и пронађемо наш пут и као народ, и као држава- закључио је премијер Србије Милош Вучевић.
Опширније https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2024/09/21/odrzani-gospojinski-dani-na-povlenu/
Владичанска Литургија на Малу Госпојину у Покровској цркви
Ако поделимо дарове са ближњим, добићемо их још!
План нашег спасења се покреће празником Рођења Пресвете Богородице, рекао је архимандрит Серафим, изабрани Епископ костајнички и викар Митрополита новограчаничког и средњозападноамеричког г. Лонгина, у проповеди на Светој Архијерејској Литургији, којом је у Храму Покрова Пресвете Богородице началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање свештенства из Ваљева и појање Црквеног хора „Хаџи Рувим“ са диригентом Милицом Степановић Баба- Милкић, који управо данашњи празник прославља као своју крсну славу
По благослову Епсикопа Исихија, архимандрит Серафим је произнео празнично слово у коме је верном народу објаснио тајну Рођења Богомајке, проистеклог из усрдне молитве Праведних Јоакима и Ане, бездетних Назарећана, вођених искреном жељом да нешто учине за Господа. Будући времешни, молили су се да добију дете па да кроз њега ту жељу остваре. Бог им даје дете кроз које почиње наше спасење, јер кћер њихова Марија прихвата благослове Божје, подсетио је архимандрит Серафим на важне тренутке новозаветне историје, темеље спасења људског рода. Пример родитеља Пресвете Дјеве Марије, који су највећи дар посветили Богу на службу, поучан је за све људе у свим временима јер, истакао је проповедник, не можемо да тражимо од Господа дарове, а да будемо само потрошачи Божје благодати. Исто важи и за Пресвету Богородицу и њено прихватање воље Господње да буде мајка Спаситеља света. На нама је, скренуо је пажњу отац Серафим да размислимо какве нам је дарове дао Господ и да ли смо их дали ближњем у име Његово.
Опширније https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2024/09/21/vladicanska-liturgija-na-malu-gospojinu-u-pokrovskoj-crkvi/
Свакодневне Литургије у Покровској цркви и манастиру Лелић
Свакодневне Литургије ове седмице, закључно са суботом 28. октобром 2024. године, служе се у Храму Покрова Пресвете Богородице и манастиру Лелић са почетком у 7 часова. Изузетак је празник Воздвиженија Часног Крста, 27. септембар, када ће Литургије у свим храмовима почети у 9, а у манастиру Лелић у 8 и 30 часова.