Аутор: Jadranka Janković

Истицање припреме часа на сајту Завода за унапређење образовања и васпитања јесте признање које даје афирмацију раду, аутору који га је осмислио и реализовао и предмету уопште, каже јереј Александар Панић. Пројекат Савета Европе и Европске уније „Квалитетно образовање за све“ спроводи се у сарадњи са Министарством просвете Републике Србије и ЗУОВ. Сви наставници основних и средњих школа могу да пошаљу своје радове, а циљ овог такмичења јесте да они буду подстакнути да реализују инспиративне припреме за час које интегришу учење вредностима, вештинама, ставовима и критичком размишљању, а које су део компетенција за демократску културу. Наравно, колико је појединац важан за заједницу и заједница за појединца не може објаснити ништа боље од веронауке, мишљења је отац Александар Панић. Припрема часа веронауке „Новозаветне заповести;Слобода и љубав у хришћанском етосу“, осмишљена као двочас за ученике осмог разреда, показала је универзалну поруку Цркве да је Христос увек млад и увек савремен, како је учио и Свети Владика Николај. Ученици су сјајно прихватили идеју и двочас је реализован кроз дијалог. Припрема оца Александра Панића, у то време вероучитеља у ОШ „Владика Николај Велимировић“, данас пароха у Цветановцу, објављена је 24. фебруара 2026. године на сајту ЗУОВ- а као пример добре праксе и то је једини случај од настанка овог такмичења да је час веонауке на овај начин похваљен.То је, како каже отац Александар Панић, веома важно како њему лично, тако вероучитељском позиву и настави веронауке, која од повратка у школе у Ваљевској епархији бележи рекордан одзив ученика.

У среду 11. марта 2026. године, са почетком у 19 часова, у свечаној сали Ваљевске гимназије биће одржана трибина „Гордост – капија раја“ у циклусу „Православље и млади“. Гост предавач је јереј др Сава Милин, професор Православног богословског факултета у Београду, а организатор трибине, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, јесте Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.
Протонамесник Дејан Трипковић, уредник трибина, каже да са о. Савом Милиним почиње Великопосни циклус предавања које организује Епархија ваљевска, а да је ова тема веома важна, као и период Великог поста, у којем преиспитујемо себе и своје поступке.

У посту узрастамо у Господу

– Ако постимо, мање причамо, мање се шалимо и смејемо, више се молимо и више чинимо добра дела, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању које је предводио у Храму Вазнесења Христовог у Дрену, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. Након Свете Литургије, свештенство Архијерејског намесништва посавског је приступило Светој тајни исповести-
Ми, који служимо Господу у светом олтару и роду свом, треба најпре сами себе да очистимо и то повереном народу пренесемо, да у овим данима поста извршимо смотру душе наше, једна је од поука које је у беседи произнео бранковински парох протојереј-ставрофор Душан Патијаревић, браћи свештеницима Архијерејског намесништва посавског које су Владичанска Литургија и Света тајна исповести сабрале у Храму Вазнесења Христовог у селу Дрен.
Уз подсећање на прву Божју заповест о вољењу Бога целим бићем, запис мудрости у причама Соломоновим о давању срца Господу, те поуку Светог Владике Николаја „да се о Богу мисли пре свега“, отац Душан Патијаревић је истакао да Бог о нама мисли више него о анђелима на небу и да ми морамо испитивати шта Он од нас тражи.
– Господ од нас тражи да будемо људи, да волимо једни друге, да се молимо једни за друге, да чашћу и ми друге већим чинимо… Шта човеку вреди ако за њега кажу да је паметан, а без душе? Бог од њега неће тражити памет, него срце. Шта човеку користи ако кажу да је богат, а срца и душе нема? Залуд је да цео свет задобијемо, а души својој наудимо- подсетио је прота Патијаревић на добро познату јеванђељску поуку. Говорећи о пролазности телесне лепоте и снаге, односно свега материјалног, проповедник је казао да су блажени они који се током живота на земљи „не заљубише ни у какву смртну лепоту, већ у Господа свога“. Дани поста прилика су да се веза са Творцем нарочито ојача и сећа имена духовних великана, који су оставили везе са светом и јачали везе са живим Богом, потврдно одговоривши на позив Господа да Му дају своје срце.
– Да и ми данас, охрабрени од духовника после Свете тајне исповести, радосно корачамо кроз све дане Четрдесетнице и вазда у животу свом да прослављамо Творца и Спаситеља свог. Амин- закључио је протојереј-ставрофор Душан Патијаревић.
У обраћању на крају богослужења Владика Исихије је благословио сабране да буду добри хришћани и да живе у радости, што представља највредније особине повезане са љубављу Божјом.
– Сви смо ушли у Велики пост и свима желим да благодат поста увек буде са вама, да вас прочишћује, освећује и да вам буде на корист, јер пост је природни начин живота. У једном периоду Црква одваја десетину године да је посветимо Богу. Ако постимо, мање причамо, мање се шалимо и смејемо, више се молимо и више чинимо добра дела. Све оно што треба- више чинимо, а све што не треба- уздржавамо се да чинимо. Тако узрастамо у Господу и напајамо се те силе, која ће кроз читаву годину да нас носи до следећег поста. Ако Бог да, након сваког поста смо за неку мању меру снажнији и чвршћи у подвигу, спремнији на уздржање и мање подложни гресима- поручио је Владика Исихије.
Свету тајну исповести, по благослову Владике Исихија, извршили су архимандрит Михаило, старешина манастира Јовања, и игуман Георгије, старешина манастира Лелић .
Сабрање је заокружено братским састанком.

Ј. Ј.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија, група поклоника, предвођена духовником – протонамесником Славком Обрадовићем, посетила је поједине светиње Републике Српске и Црне Горе, са ноћењем у Манастиру Острог, од 27. фебруара до 1. марта.
Осим Острога и поклоњења моштима Светом Василију, путници су посетили Манастир Тврдош, Мркоњиће, родно село острошког чудотворца, где су целивали мошти његове мајке, Свете Ане (Анастасије), затим град Требиње, али и манастире Куманицу и Милешеву.
Током ове, 2026. године биће више полазака за Острог. Више информација на бр. телефона 0648088367.

Марина Марић

Настављајући добру сарадњу са Установом за децу и младе „Сремчица“, Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ поново је обезбедила и отпремила помоћ за њене штићенике. Предвођени духовником, протојерејем- ставрофором Милинком Јовићем, чланови братства уручили су око 3 хиљаде комада одевних предмета и обуће, 50 килограма јабука и веће количине слаткиша станарима „Сремчице“, док су наставнике и све који се о њима брину даривали иконама. Дружење је завршено договором о поновној посети штићеника „Сремчице“ ваљевском крају, њеним природним лепотама и светињама, где ће им домаћин бити ПНХЗ „Воздвиженије Часног Крста“.

У цркви се клањамо пред иконом не поштујући комад дрвета, већ лик који је изображен на икони- Самог Господа, Богородицу и све свете, беседио је Владика Исихије у част празника у коме наша Света Црква слави победу правоверног учења о поштовању светих икона над носиоцима иконоборачке јереси у 9. веку, на литургијском сабрању које је предводио у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и хорова “Хаџи Рувим” и “Емануил” са диригентима Милицом Степановић Баба- Милкић и Вањом Урошевић

Данашњи празник слави спомен на победу и утврђивање наше вере. Сви догмати, створени у првом миленијум хришћанства, запечаћени су оправдавањем икона и њиховим побожним поштовањем. Нама данас то изгледа природно и уобичајено, да не можемо ни да замислимо да је око тога вођена најљућа битка у којој су учествовали и цареви, а Црква је била подељена, казао је Владика Исихије у празничној проповеди о догађају у ондашњој Византији чији су царица Теодора и син јој цар Михаило 843. године, заједно са народом, посведочили иконопоштовање као исправно након вишегодишњег раздора у коме је мноштво народа Божјег страдало на разне начине.

– Икона је лик, образ. Главна и прва икона јесте лик Господа Исуса Христа. Он је Сам сведочио да је икона благословена тако што је оставио чувени обрис Свог лица у Плаштаници. Нерукотворена икона је доказ да чак иако је човек не створи да она представља Његов Лик и да је достојна сваког поштовања и клањања. Свети Василије Велики говори давно пре иконоборства да се ми, гледајући на икону, “клањамо њеном прволику тј. носиоцу образа”. У цркви се клањамо пред иконом не поштујући комад дрвета, већ лик који је изображен на икони- Самог Господа, Богородицу и све свете, које је Црква пројавила као оне који су наши заступници пред Господом- објаснио је Владика Исихије смисао поштовања икона, нераскидиво везаног за духовни живот хришћана кроз векове.
Подсетивши да смо и ми носиоци образа Божјег, са задатошћу поштовања сваког човека. Ми смо, указао је проповедник, недовршене иконе, а само су светитељи довршени и прослављени пред Богом. Да сликамо лик Господа Христа не само да је дозвољено, него је то дубоко сведочанство нашег православљања зато што сведочи да је Бог заиста постао човек, поучио је Владика Исихије о стварању реликвија, којима се на материјалан начин преноси поштовање оваплоћеног Сина Божјег, Пресвете Богородице и Његових угодника.

– Важно је да ми данас прослављамо своје иконе и да их поштујемо као образе Господа Христа, Коме нека је слава у векове векова са беспочетним и неизобразивим Његовим Оцем и Духом Светим- благослов је ваљевског архипастира бројном верном народу, који је, предвођен њиме и свештеницима са иконама у рукама, литијски обишао око храма у част победе правоверја. Прослава данашњег празника крунисана је читањем Синодика православља- текста написаног на сабору у Цариграду 843. године, којим се објашњава и објављује поштовање светих и часних икона. У обраћању на крају сабрања, Владика Исихије је истакао да је Црква једина са правом вером у једног истинитог Бог, док насупрот њој стоје равнодушни и они који се боре против Бога.
– Нема душе која у нешто не верује. Многи су у заблуди да не верују. Ако не верују на прави начин, онда верују у неке ђаволске сплетке, које ће их одвести што даље од истине и правог хришћанског живота и живеће потпуно у тим канџама. Није од малог значаја то како верујемо. Ако кажемо да смо верници, а не верујемо на исправан начин, нећемо имати благодат Божју. Зато, верујмо исправно и поштујмо своје иконе, своје крстове и свете мошти из којих исијава благодат. Поштујмо и црпимо из њих ту благодатну енергију – закључио је Владика Исихије упозорењем на могућност обмана непомјаника и позивом својој духовној деци да држе предањски предато правилно исповедање вере у Христа Господа.

Протојереј Бранко Чолић: Бог нам даје могућност да постанемо боголики

Као што Господ Христос каже Филипу: ”Хајде за мном”, тако каже и свакоме од нас а ми, ако желимо, идемо и упобљавамо се Њему, указао је протојереј Бранко Чолић у литургијској проповеди на универзалност позива Господњег о коме говори данашњи јеванђељски одломак (Јн 1, 43- 51) о сусрету Спаситеља са потоњим Му ученицима Филипом и Натанаилом. Филип је срећан зато што је коначно нашао Месију, јер свако време јесте време у коме човек чека избављење од свега што га мучи и отежава му живот. Насупрот њему, Натанаило изражава неповерење, будући да Господ Христос долази из Назарета, краја познатог по веровању у “све и свашта”, навео је отац Бранко Чолић. Речи “дођи и види”, које изговара Филип, јесу оне које и ми треба да кажемо свакоме ко нас пита зашто смо се молили, постили и долази у храм, навео је проповедник још једну универзалну поруку коју носи запис јеванђелисте Јована. Натанаило долази да Га види и, суочен са Господњим препознавањем Израиљца у њему, исповеда Га као Месију и креће за Њим. Потом, Христос даје обећање да ће “видети анђеле Божје како силазе на сина човечјег…”, а Он то јесте- савршени Бог и савршени Човек, који је дошао да спасе свет. У данашњем дану прослављамо Недељу православља, успомену на дан у коме је установљено православно поштовање икона, подсетио је отац Бранко Чолић.

Када станемо у ову свету цркву и погледамо зидове, видимо и анђеле Божје, и много оних који су на Христов позив одговорили позитивно, кренули за Њим. Како су Га прославили, говори то како ми њих ословљавамо. Када за Светог Јована кажемо да је пророк, претеча и крститељ- прорекао је Христа, крстио је Христа и посведочио је Христа крвљу својом. Јеванђелисти Матеј, Марко, Лука и Јован су апостоли, јер их је Он послао у свет да сведоче Њега, а јеванђелисти су јер су записали благу вест и све што је Он оставио нама да знамо прави пут и куда да идемо. Мученици су посведочили Христа својом крвљу, а преподобни цео живот уподобили Христу- објаснио је протојереј Бранко Чолић смисао светитељских титула, које носе бројни угодници на чијем примеру би требало да градимо свој живот јер, истакао је проповедник, наш живот је икона будућег живота.

Бог је дошао да спасе свет који је створио и човеку даје достојанство, које је одмах испод Њега. Даје нам могућност да и сами постанемо боголики. Да будемо, како Отац Јустин каже, “бог у блату”. Блато је ова земља и све оно од чега треба да се очистимо да бисмо то постали- поучио је отац Бранко Чолић о задатости човека да стекне достојанство, мир и радост у Духу Светоме, да у овом животу наслика икону свог будућег постојања.

– Ако себе будемо уподобљавали Господу Христу, трудили се да примењујемо Његове лекове, а то су молитва, пост и покајање, да живимо врлинама које нам је Он оставио, од којих је прва- љубав према Богу, човеку и свему, онда ћемо заиста сликати икону која не може избледети и коју ниједна сила не може разорити, јер то је икона коју сликамо у самоме Господу Богу. Можемо сликати и “ону другу икону”, која неће бити лепа ни за кога, а понајмање за нас- поучио је протојереј Бранко Чолић у својој беседи, утемељеној на позиву Господњем на који одговор “да” води ка остваривању назначења људског бића и његовом уласку у радост Царства Божјег.

Светом Литургијом у Храму Покрова Пресвете Богородице је началствовао протојереј- ставрофор Драган Алексић, уз саслуживање братства храма, појање певнице и молитвено присуство бројних верника, од којих су многи примили Свету тајну причешћа.

Свети Симеон и Сава су пример узајамне љубави, која прожима све нас и на основу које заиста сведочимо љубав Христову према нама, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је служио у манастиру Боговађа са епархијским свештенослужитељима у част славе манастирске капеле, која носи име по оснивачу светородне владарске династије Немањића

Прве суботе Васкршњег поста, која носи име по Светом Теодору Тирону, великом војводи и исповеднику хришћанства из 4. века, наша Света Црква прославља и празник Светог Симеона Мироточивог, чији је датум (26. фебруар) ове године био у првој седмици Велике четрдесетнице, а којег као небеског заштитника прославља капела манастирског храма у Боговађи. Црква пребацује слављење празника на суботу и недељу зато што радне дане у Великом посту оставља да се у њима што више држи подвиг, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије о црквеној пракси у данима “десетка”, који се приноси Господу у сусрет празнику Његовог славног васкрсења. По узору на то, додао је он, сва славља и угађања ближњима требало би оставити за суботе и недеље у овом периоду. Данас славимо Преподобног Симеона Мироточивог, који је нераскидиво везан са својим светим синовима, највише са Светим Савом.

– Свети Симеон и Сава су једна целина која означава наш народ и можемо слободно да кажемо да је Свети Симеон “највећи Светосавац” зато што он и Свети Сава су потпуно истог духа. То се види у њиховим житијима. Види се то изобиље љубави, изобиље послушања, радости духовне, која их обележава и показује да је могуће да отац и син буду у савршеним односима, да један другоме дају све већу част, а себе све више умањују. Зато треба проучавати њихов однос, узносити се и наслађивати. Ми немамо снаге, воље и љубави да будемо као они, али можемо да их подражавамо- беседио је Владика Исихије у част великог владара, оца српске државе, потоњег монаха, и његовог великог сина, чијим су стваралаштвом, надахнутим Христом Господом, утемељене Српска Црква, просвета и култура. Провевши сабране кроз хагиографске записе о Светом Симеону и Сави, Владика Исихије је истакао значај манастира Хиландар, дела њиховог заједничког прегалаштва, које сведочи присуство српске духовности на Светој Гори, јединственој монашкој држави православних народа. Говорећи о духовном очинству, које Свети Сава има према свом телесном оцу, Владика Исихије је указао да је тај однос испуњен великом љубављу, али и послушањем и поштовањем које Свети Сава показује према Светом Симеону.
– Њих двојица (Свети Симеон и Сава) су пример узајамне љубави, која прожима све нас и на основу које заиста сведочимо љубав Христову према нама, јер Он је дошао међу нас да нас избави од греха, ђавола и смрти… Мошти Светог Симеона точе миро и то је најдивније сведочанство у Цркви да је човек био светог живота. Знамо и за чудесну лозу која је израсла из његовог гроба и до данас рађа чудотворне плодове. Не можемо да побројимо све што је учинио за род наш, али можемо да се молимо да се моли Христу Богу за нас да нам дарује велику милост – закључио је Владика Исихије, употпунивши своје славословље Светом Симеону хвалоспевом који му је написао Преодобни Отац Јустин Ћелијски.

Преломивши славски колач, Владика Исихије је честитао славу игуманији Боговађе, мати Ангелини, и сестринству, као и свима које је прослава Светог Симеона окупила у великој светињи Ваљевске епархије, чији се настанак везује за доба Деспота Стефана Лазаревића, а која има вишеструки значај за историју Србије што је чини спомеником културе од великог значаја.

Обраћајући се на крају богослужења, Владика Исихије је нагласио да је важно да пројављујемо љубав према свим људима који чине наш живот, јер нас томе учи хришћанска вера, односно да се чувамо од замки хуманизма и апстрактног доживљаја љубави.

– Ако нас неко увреди, да се не вређамо и помислимо:”Зашто је он то рекао?” Најчешће има разлога, али ми то нећемо да видимо, већ га нападамо како је он гори од нас, како нам чини зло… Губимо тако прилику да се смиримо пред братом, али и да увидимо да јесмо грешни. Дакле, велика је мудрост да сујета и гордост овладају нама- поука је ваљевског архипастира о односу који би хришћанин требало да има према себи и другима како би у подвигу узрастао.
Закључујући празнично слово, Владика Исихије је се дотакао државотворне улоге Светог Симеона, обједињавања српских земаља и успона новостворене жупаније. Нажалост, указао је ваљевски архипастир, кроз историју је та територија распарчавана, а српске земље су и данас у великој мери окупиране, од чега је најтамнији пример Косова и Метохије, свете српске земље, која је под окупацијом иноверног народа и међународне заједнице, чијом силом је наша земља нападана и раскомадана. Сетимо се и молимо Светом Симеону да да снагу да се Српство обједини, поручио је Владика Исихије, уз позив епархиотима да се увек молитвено сећају браће и сестара Срба, али и свих људи који страдају широм света.

Ј. Ј.

У току Часног поста, и ове седмице, Литургије Пређеосвећених дарова у Храму Васкрсења Христовог и Храму Покрова Пресвете Богородице служе се средом и петком у 7 часова, а у Храму Светог Георгија победоносца у Новом насељу петком у 7 и 30 часова.

И ове године, првог петка Свете четрдесетнице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служио је мало повечерје са Каноном Пресветој Богородици у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање братства храма и молитвено присуство верника.

Акатист Пресветој Богородици подељен је на четири дела- статије (химне) и чита се у прва 4 петка током Часног поста. У петак пете седмице, када се служи друго бденије, служи се и цео акатист Мајци Божјој.