У данашње време, о Косовском боју се говори као о светлом чину или, насупрот томе-миту, нечему што смо измислили услед недовољног познавања Христовог јеванђеља и историјских чињеница, указао је протојереј Бранко Чолић на вишедеценијске дневнополитичке интерпретације догађаја у коме је српски народ био прожет Христовим јеванђељем, те показао да онај ко жели да буде Србин, то не може бити без Христа.
Данашњи дан те давне године (1389) отпочео је причешћивањем, што значи да они који говоре да је то био „само један бој“ да би великаши и кнез Лазар сачували своје положаје јесте лаж. Било је бојева против Турака, Монгола и других, али није записано да се сва војска причестила тог јутра пред сам бој. Дакле, они су знали да иду да бране не само своје породице, поседе и богатство, него своју веру. Да бране Самог Господа од неких тамо који долазе и желе све то да отму. Тај дан започео је сједињењем са Самим Господом. То је толико ушло у срж народног бића да ми данас можемо стајати у овој светој цркви и да кажемо да смо православни хришћани- поучио је отац Бранко Чолић о јединствености видовданског војевања, утемељеној на Светој тајни причешћа којој су приступили витезови Светог кнеза Лазара пре него што ће пружити отпор вишеструко надмоћнијем освајачу.
