Протонамесник Драган Јаковљевић у 23. недељу по Духовима: Господ је изнад свих земаљских правила!

Протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског г. Исихија, началствовао је Светом Литургијом у 23. недељу по Духовима у Храму Васкрсења Христовог. Саслуживало је више свештенослужитеља уз појање певнице, а у молитвеном присуству великог броја верника којима је беседио протонамесник Драган Јаковљевић. Тумачећи јеванђељску причу о сусрету бесомучног човека са Господом, отац Драган је истакао да је тешко тумачити овај одељак, те да га је потребно читати више пута јер показује на шта је човек спреман, колико може да поднесе и докле може да иде. „Бесомучник је био ђавоиман, плашио је људе својом појавом унаоколо“, рекао је отац Драган, посебно нагласивши да зло не подноси добро. „Свако ко не трпи добро, не подноси Христа у својој близини“, рекао је беседник, додавши да је Господ изнад свих земљљских правила, али и да свако добро које човек чини, чини Христос у њему, а свако зло које човек чини, не чини он то, него ђаво у њему. „само нас Господ може спасити од искушења“, закључио је отац Драган.

Манастир Ћелије прославио славу. Литургију служио Епископ Исихије

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије je на празник Сабора Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила – Аранђеловдан служиo Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ћелије. У беседи након читања светог јеванђеља, Владика је подвукао да је Господ створио видљив и невидљив свет у којем ангели служе слави Божјој. На крају стварања видљивог света, Господ ствара човека који у себи има тело, Дух и душу. Епископ је подсетио сабране на ангеле који су ставили себе на прво место, на оне који су презрели Бога и отказали му послушност. Њих је предводио Сатана. Насупрот њима, постоји небеска војска коју предводи архистратиг Михаило. „Они су служитељи божанске славе, наши пријатељи и сродници“. Они су чланови наше Цркве. „Свако од нас на крштењу добија ангела чувара и разлика између ангела и демона је у томе да они уважавају нашу слободу и чине само добро. Демони негирају нашу слободу, варају нас на сваки могући начин“, нагласио је Преосвећени.

С обзиром да је манастира црква посвећена Архангелу Михаилу, Владика Исихије је на крају службе честитао празник сестринству манастира и игуманији мати Гликерији са жељом да ангелоподобно прославе празник и светле свима који долазе у светињу. „Анђели су узор за монахе“, закључио је Владика.

Свето јеванђеље Недеље 23. по Духовима за понедељак 21. новембар лета Господњег 2022.

Свето Јеванђеље по Луки, зачало 51 (10,16-21)

  1. „Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.” 17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.” 18. А он им рече: „Видех сатану где паде са неба као муња. 19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.” 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.”Свети Теофан Затворник:
    Мисли за сваки дан у години

    Царица јужна устаће на суд са људима рода овога и осудиће их (Лк.11,31). Зашто? Зато што су равнодушни према делу које Господ врши пред нашим очима. Чувши о мудрости Соломоновој, царица је дошла из даљине да га чује, а они не обраћају пажњу на Господа, иако га имају пред лицем, и премда је очевидно већи од Соломона колико је небо више од земље. Царица јужна осуђује и све равнодушне према делима Божијим, будући да је Господ увек и међу нама очевидно присутан у јеванђелским причама, као што је био присутан и тада. Читајући Јеванђеље, ми пред очима имамо Господа са свим Његовим дивним делима. Јер, оно је тако несумњиво, као што је несумњиво сведочанство очију. Међутим, ко од нас обраћа пажњу на Господа, који се на такав начин оцртава у нашим душама? Ми смо затворили своје очи или смо их окренули на другу страну, због чега и не видимо. Не видећи, пак, ми се и не занимамо делима Господњим. Међутим, ту нема оправдања, будући да узрок лежи у непажњи која је исто толико преступ колико и дело које из ње произилази. Дело Господње, тј. – спасење душе јесте наше превасходно дело. На оно што је од Господа ми смо дужни да обраћамо пажњу, чак ако се непосредно и не односи на нас. Утолико више смо дужни да пазимо на оно што се односи на нас саме, на остваривање нашег суштинског дела, чије значење се простире на сву вечност? Сами судите колики је преступ непажња према том делу!

    чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 23. по Духовима за недељу 20. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 38. (8,26-39)
26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји. 27. А кад он изађе на земљу, срете га неки човек из града у коме бејаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. 28. А кад виде Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!” 29. Јер он заповеди духу нечистоме да изађе из човека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тераше га демон по пустињама. 30. А Исус га запита говорећи: „Како ти је име?” А он рече: „Легион”; јер многи демони бејаху ушли у њега. 31. И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан. 32. А онде пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. 33. А пошто изађоше демони из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се. 34. А кад видеше свињари шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. 35. И изађоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човека из кога бејаху изишли демони где седи одевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се. 36. А они што бејаху видели, обавестише их како се спасе бесомучни. 37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бејаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се. 38. А човек из кога изађоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи: 39.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Гадарински ђаволом поседнути човек се, по свом исцелењу, прилепљује за Господа и жели да стално буде са Њим. Међутим, чувши Његову вољу, он иде и проповеда по целом граду о добру које је примио. Доброчинитељ привлачи и Његова воља постаје закон за онога коме је учињено добро. Језик не може да се заустави и да не разглашује о ономе што је од Њега добијено. Када бисмо увек имали у сећању сва добра која смо примили и која примамо од Господа, међу нама не би било незахвалних, не би било нарушилаца Његове свете воље, не би било оних који га не би љубили више од свега. Крштењем смо избављени од прародитељског греха и све његове погубности; у покајању се стално омивамо од грехова који се непрестано лепе за нас; промисао Божији нас штити од несрећа, често невидљивих за нас саме; наш живот добија усмерење које је најбезопасније за нас и најпогодније за наше циљеве. Најзад, све што имамо, од Господа смо примили. Због тога треба из све душе да прибегавамо Господу, да у свему испуњавамо Његову вољу, да прослављамо Његово пресвето име, и то пре свега животом и делима, како не бисмо били гори од гадаринског ђавоиманог, који се одмах показао толико мудар да је свима постао достојан пример за подражавање.

И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус.

чита: јереј Јован Новитовић

Аранђеловдан у Покровској цркви

Сабор Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила – Аранђеловдан, литургијски је прослављен у Храму Покрова Пресвете Богородице, у молитвеном присуству веома великог броја верника, од којих су многи славари. Појала је певница, а светом службом Божјом је началствовао протојереј-ставрофор Радомир Алексић коме је саслуживало више свештенослужитеља. Беседио је ђакон Илија Јокић који је подсетио сабране да је сваки понедељак у богослужбеном кругу посвећен анђелима, али и посветио пажњу палом ангелу Сатанаилу који је желео да постане Бог. „Постарајмо се да наше име буде уписано на Небесима“, рекао је беседник, говорећи при том о ангелским службама, уз жеље да ангели увек буду на помоћи.

Причестио се велики број верника, а на крају Свете Литургије отац Радомир је честитао свима празник.

Осмаци друге школе на поклоничком путовању у манастиру Лелић

Ученици осмог разреда Основне школе „Владика Николај Велимировић“ из Ваљева, са својим разредним старешинама, наставницима, вероучитељем, директорком школе, као и са парохом, јерејем Дејаном Трипковићем, посетили су манастир Лелић, где су се поклонили моштима Лелићког Златоуста, слушали беседу њему у част коју је изговорио о. Дејан Трипковић, а затим и сами представили оно што су припремили са својим наставницима. Прошетали су се и до родне куће Владике Николаја, а затим уживали у слободним активностима. У питању је традиционално поклоњење светињи и светитељу осмака школе, која је прва у земљи понела име Николаја Српског.

Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

Свето јеванђеље Недеље 22. по Духовима за суботу 19. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 36. (8,16-21)
16. А нико не поклапа судом светиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свећњак да они који улазе виде светлост. 17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи. 18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. 19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим. 20. И јавише му говорећи: „Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.” 21. А он одговарајући рече им: „Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи (Лк.8,17). Наша рђава дела ће се, дакле, у своје време показати, ма колико се трудили да их сакријемо. О њима се, независно од нас, води записник. Каква је то хартија на којој се води тај записник? То је савест наша. Ми је понекад присиљавамо да ћути – и она заиста ћути. Ипак, премда и ћути, она врши своје дело, и води најтачнији летопис наших дела. Шта да радимо ако је на њему записано много рђавог? Потребно је избрисати написано. Чиме? Сузама покајања. Те сузе ће опрати све, тако да неће остати ни трага од онога што је рђаво и што је било записано. Ако, пак, не оперемо оно рђаво, бићемо принуђени да на Суду све написано сами прочитамо. Пошто ће тада нашом свешћу овладати правда, сами ћемо себи донети суд, док ће га Господ само потврдити. Та одлука ће бити неопозива, будући да ће свако сам себе осудити. До других му тада неће бити. И све ће се то завршити у трептају ока: погледаћеш и видећеш какав си. Тог часа ћеш од Господа свудаприсутног чути потврду суда. После тога је свему крај…

чита: јереј Јован Новитовић

Протонамесник Драган Јаковљевић: Пакао је одсуство добра

Сусрет бесомучног човека са Господом Христом описан у Светом јеванђељу по Луки, зачалу 38, јесте суочавање добра и зла, Бога и нечастивих сила- тренутак пакла за демоне. „По Светим Оцима, пакао је одсуство добра. Демони нису могли да поднесу присуство Господа Христа и зато Га моле да их не пошаље у бездан, већ у крдо свиња, јер они морају бити у некој творевини Божјој“,  рекао је протонамесник Драган Јаковљевић тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Господ изгони демоне у свиње, јер су по Мојсијевим законима свиње сматране нечистим животињама, а и у граду Гадари, у коме се радња дешава, живели су различити народи који су узгајали свиње и тако зарађивали.  „За разлику од људи, свиње нису могле да поднесу силу зла и та деструктивна сила их је натерала да се утопе“, указао је отац Драган Јаковљевић.

Свето јеванђеље Недеље 22. по Духовима за петак 18. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 58. (11,23-26)
23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.” 24. Кад нечисти дух изађе из човека, пролази кроз безводна места тражећи покоја, и не налазећи говори: „Вратићу се у дом свој откуда сам изишао.” 25. И дошавши нађе пометен и украшен. 26. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају онде; и потоње стање бива човеку ономе горе од првога.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира расипа. Из тога следи да човек може да се труди цели век и да мисли да је сабрао много разноврсног добра, премда је све узалуд, будући да није сабирано са Господом. Шта значи сабирати са Господом? Трудити се и дејствовати по вери у Господа, по Његовим заповестима, уз помоћ Његове благодати, одушевљавати се Његовим обећањима. Једном речју – живети тако да дух нашег живота буде Дух Христов. У свету постоје две области: добро и зло, истина и лаж. Само добро и истина представљају право, трајно и драгоцено имање. Међутим, добро и истина су једино од Господа, и стичу се једино с Његовом помоћу. Одатле се да разумети да ко не сабира са Господом, не сабира истину и добро, тј. не сабира оно што се може назвати правим, трајним и драгоценим имањем. Пошто се осим тога ништа не може назвати трајним и драгоценим, разуме се зашто свако друго сабирање остаје бескорисно, представљајући узалудни труд, узалудни губитак снаге и времена.

чита: јереј Јован Новитовић

Ђакон Мија Бојиновић о трибини Светосавске омладинске заједнице: Витезови су оличење хришћанских идеала

„Историјско наслеђе српских средњовековних фресака и њихов утицај на израду средњовековних оклопа“- назив је трибине, коју ће у петак 18. новембра 2022. године, са почетком у 19 часова, у Ваљевској гимназији приредити Светосавска омладинска заједница, уз благослов Преосвећженог Епископа ваљевског Г. Исихија.  Предавач је инжењер рударства Александар Урошевић, који се бави ковањем оклопа, занатом поодавно замрлим у Србији. Такође, Урошевић је сјајан познавалац историје, који личним примером и предавањима сведочи све вредности српске традиције, рекао је ђакон Мија Бојиновић, духовник Светосавске омладинске заједнице. У раду са младим људима, како на часовима веронауке, тако и у активностима СОЗ- а, ђакон Мија Бојиновић запазио је велико интересовање за упознавање витешких вештина, из чега се родила идеја за једном оваквом трибином. „Витезови су били оличење хришћанских идеала и у данашње време могу бити инспирација младим људима. Важно је да се вратимо вековним вредностима, чувамо своју Цркву и отаџбину“, закључује духовник СОЗ- а.