Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за уторак 28. новембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 77. (14,25-35)
25. Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им: 26. „Ако неко дође мени и не мрзи оца свог, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик. 27. И ко не носи крста свог и за мном не иде, не може бити мој ученик. 28. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не седне најпре да прорачуна издатке, да ли може довршити? 29. Да не би, кад постави темељ па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати. 30. Говорећи: ‘Овај човек поче зидати, па не може да доврши.’ 31. Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не седне најпре и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада онога што иде на њега са двадесет хиљада? 32. Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир. 33. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик. 34. Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити? 35. Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Со је добра али ако и со обљутави, чиме ће се осолити? (Лк. 14,34). Со су ученици Господњи. Они су, предајући Његово учење, од људи отклањали наравствену гњилост. Ако такво преношење назовемо просвећивањем, и сам ће назив соли добити исто значење. Због тога би читава изрека могла да добије овакав облик: „Добро је просвећење! Међутим, ако просвећење обљутави, за шта ће бити погодно? Баци га!..“ Просвећење дејствује као со уколико је испуњено начелима и елементима Господњег учења, и уколико се само налази у ученичком положају у односу на Господа. Чим, пак, одступи од свог усмерења, и уместо поука Господњих усваја туђа учења, оно постаје бљутаво и непотребно, заражава се гњилошћу заблуде и лажи, и почиње да делује заразно, а не исцељујуће. Историја је то потврдила и потврђује многим примерима. Због чега, међутим, нико не обраћа пажњу на искуство? Непријатељ на све навлачи мрак и свима се чини да постоји светлост у учењима која се држе далеко од учења Господњег.
чита: јереј Јован Новитовић

Владичанска Литургија и рукоположење у Лајковцу

Ништа што имамо на овој земљи није наше, све је одраз Божје стваралачке љубави и све то Он држи у Свом уму, истакао је у проповеди Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је у Недељу 26. по Духовима служио у Храму Светог великомученика Димитрија у Лајковцу, уз саслуживање више епархијских свештенослужитеља.

На недељном богослужењу „железничарска варош“ и Епархија ваљевска постали су богатији за још једног клирика у презвитерском чину- дугогодишњег вероучитеља Николу Николића, кога је Владика Исихије рукоположио.
Како је прва недеља Божићног поста, бројни верници, посебно они најмлађи, примили су Свету тајну причешћа. Сабрање је завршено трпезом љубави, коју је свештенство лајковачког храма, предвођено старешином протојерејем Томиславом Цветиновићем, припремило за госте.
Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

Свечаности најмлађих мисионара при обреновачком Саборном храму

У навечерје празника Ваведења Пресвете Богородице, Дечји хор при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, на челу са духовником јерејем Александром Петровићем и диригентом Исидором Лимић, прославио је празник своје небеске покровитељке. Након вечерње службе, којом је началствовао старешина храма протојереј- ставрофор Љубомир Миловановић, свештеници су преломили славски колач са домаћинима Милутином и Весном Матић, родитељима чланице Ане, и свима који чине хор и подржавају његов рад. Радост овогодишњег прослављања хорске светковине посебно је умножена учешћем чланова Светосавске омладинске заједнице, која ће, након двогодишње паузе, обновити своју мисионарску активност у виду харитативног рада и духовно- културних програма, који за циљ имају упознавање младих са животом у Цркви и остваривање дарова на пољу ширења речи Божје.
Свечаност је заокружена славском трпезом, коју су чланови хора приредили у парохијском дому са свима који су дошли да са њима прославе небеску им заштитницу.
Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

Свето јеванђеље Седмице 26. по Духовима за понедељак 27. новембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 75. (14,12-15)
12. А и ономе што га је позвао рече: „Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате суседе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти. 13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе; 14. и блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних. 15. А када то чу неки од оних што сеђаху с њима за трпезом, рече му: „Блажен је онај који буде јео обед у Царству Божијем!”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Из указања о томе кога звати на ручак или вечеру (Лк.14, 12) позајми правило за себе: не чинити ништа за ближње са очекивањем да се у овом животу доживи узвраћање. То не значи да ћеш се трудити узалуд. У своје време, све ће ти бити враћено. У беседи на Гори Господ је проповедао да се сва богоугодна дела, тј. молитва, пост, милостиња – чине тајно. Због чега? Због тога што Отац небески онима који тако поступају враћа јавно. Ради се о томе да је Хришћанин дужан свим силама свог живота да себи припрема будуће блаженство, да себи гради вечни дом и да тамо унапред шаље залихе за вечност. Такав начин поступања није деловање са интересом. Интерес своје место налази у овдашњем животу, и такво поступање му само штети. Да би се живело тако, неопходно је имати веру, наду и љубав према Господу. Дејствовање по заповестима у очекивању награде је једно неусловљено дејствовање. Међутим, оно је ближе и схватљивије срцу од било ког другог, сувише идеалног, као на пример, делања добра ради добра. Њега у Писму нећете нигде наћи. Овде је виша побуда: чини све ради Господа, и не бој се губитка.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 25. по Духовима за недељу 26. новембар лета Господњег 2023.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 54,58 (10,38-42; 11,27-28)

38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 25. по Духовима за суботу 25. новембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 46. (9,37-43)
37. А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа. 38. И гле, човек из народа повика говорећи: „Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац; 39. и ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи. 40. И молих ученике твоје да га истерају, па не могоше.” 41. А Исус одговарајући рече: „О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи амо сина свога.” 42. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запрети духу нечистоме, и исцели дечака, и предаде га оцу његовом. 43. И сви се веома дивљаху величанству Божијем. А када се сви чуђаху свему што учини Исус рече ученицима својим:

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

По силаску са Горе Преображења, Господ је исцелио дечака у којем је био ђаво. Исцељењу је претходио укор за неверје, које је било узрок због кога ученици нису исцелили поседнутог ђаволом (Лк.9,27-41). Ма чије да је било неверје – оца који је привео сина, народа који се сабрао, или, може бити, и апостола – може се закључити да његово присуство затвара врата милостивог погледа Божијег и Његове помоћи, а да их вера отвара. Господ је и рекао оцу: „Добићеш по мери вере“. Вера није дело једино мисли и ума, него обухвата цело биће човечије. Она обухвата узајамне обавезе верујућег и Онога коме он верује, па макар се оне и не изрекле буквално. Човек се нада на онога коме верује, на њега се у свему ослања и од њега ни у чему не очекује одбијање. Због тога му се и обраћа без сумње као оцу, и иде к њему као у своју ризницу, у уверењу да се неће вратити празних руку. Такво расположење и без речи изазива наклоност код онога коме се човек обраћа. Тако бива међу људима. Међутим, исти вид расположења потребан је и у односу према Господу, свемогућем и свезнајућем, који жели да дарује свако добро. Онај који истински верује никада не бива обманут у својим очекивањима. Ако нешто немамо, премда смо и тражили, значи да немамо потребну веру. Пре свега, потребно је тражити и сместити у срце пуну веру у Господа. Треба је тражити и умолити од Њега, будући да је немамо сами по себи и да је дар Божији. Од оца дечака се тражила вера и он се помолио: Верујем, Господе, помози моме неверју. Веровао је слабо, колебао се, и молио се за утврђење вере. И ко ће се похвалити савршенством вере? Коме, дакле, није неопходно да се помоли: Помози, Господе, моме неверју? Кад би вера код нас била на снази, мисли би биле чисте, осећања света и дела богоугодна. Тада би нас Господ слушао као отац децу. Све што би нам дошло у срце (а у таквом стању могло би доћи само оно што је угодно Господу) ми бисмо добијали без одбијања и одлагања.
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 25. по Духовима за петак 24. новембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 73. (13,31-35)
31. У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: „Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.” 32. И рече им: „Идите и кажите тој лисици: ‘Ево изгоним демоне и вршим исцељења данас и сутра, а трећи дан завршићу’.” 33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима. 34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтедосте! 35. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видети док не дође да речете: „Благословен који долази у име Господње!”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ето, оставља вам се ваш дом пуст, рекао је Господ о Јерусалиму (Лк.13,35). Значи, постоји граница Божијег дуготрпљења. Милосрђе Божије је готово да вечно трпи, очекујући добро. Међутим, шта да ради када ми долазимо до таквог растројства да већ нисмо ни за шта? Због тога нас и одбацује. Тако ће бити и у вечности. Сви говоре: „Милосрђе Божије неће допустити вечну одбаченост“. Да, оно неће! Међутим, шта да чини са онима који су препуни зла и не желе да се исправе? Они сами себе стављају ван граница Божије милости. Тамо се и задржавају, јер неће да изиђу. Спиритисти су измислили мноштво рађања као средство за поновно очишћење грешника. Онај, међутим, ко се оскрнавио гресима у једном рођењу, може се оскрнавити и у десет других, а затим и бесконачно. Као што постоји прогрес у добру, тако постоји и напредак у злу. Ми на земљи видимо окореле у злу. Такви они могу остати и ван земље, а затим и за свагда. Кад свему дође крај (а он ће неизбежно доћи), где да се сместе они који су окорели у злу? Свакако изван области која је испуњена светлошћу и која је намењена онима који су се трудили око себе, око очишћења својих нечистота. Самим тим ето и ада! Они који се нису исправили при бољим околностима, зар ће се исправити при горим? А ако неће, ето онда вечног ада! Није Бог узрочник ада и вечних мука у њему, већ сами грешници. Када не би било непокајаних грешника, ни пакла не би било. Господ жели да нема грешника. Због тога је и дошао на земљу. Пошто жели да овлада безгрешност, значи да жели да нико не допадне у вечне муке. Све зависи од нас. Хајде да се договоримо и да ад уништимо безгрешношћу. Господ ће се томе обрадовати. Он је нама и открио постојање ада, да бисмо се причували да не упаднемо у њега.
чита: јереј Јован Новитовић

Јереј Величко Илић: Према божанском поретку, душа је увек на првом месту!

Како је познато, Господ Христос је покушавао да кроз разне параболе упути поуке о смислу живота на земљи и врлинама које нас уводе у Царство небеско, јер управо тај начин приповедања био је близак Његовим савременицима. Јеванђељски одломак о безумном богаташу (Лк 12, 16- 21) показује колико је погубно за човека да душу поистовећује са телом и да јој нуди телесна задовољства, указао је у свом тумачењу ове приче свештеник Величко Илић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице. Прича о безумном богаташу подсећа на нашу вечну перспективу, али и оно што је потпуно супротно- вечну духовну пропаст. Богаташ, коме је родила њива, заборавља да је то Божји дар, размишља као да Бог уопште не постоји, те заборавља да тај плод није његов, јер он није господар ни земље, ни сунца, ни кише. Тај обилни плод је дар Божји, истакао је отац Величко Илић. Намера јунака да сруши старе и подигне нове житнице показује потпуно погрешну поставку ствари у животу. Уместо тога, требало би да „сруши старог човека и сагради новог“, јер према божанском поретку, душа је увек на првом месту. Ова прича показује да је човек духовно празан и да не зна да се душа храни на други начин. „Једи, пиј и весели се“, ове речи су формула потрошачког друштва у коме су људи уроњени у такав начин живота по узору на богаташа, истакао је старешина најстарије градске светиње.

Свето јеванђеље Седмице 25. по Духовима за четвртак 23. новембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 70. (13,1-9)
1. У то пак време дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помеша са жртвама њиховим. 2. И одговарајући Исус рече им: „Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали? 3. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 4. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму? 5. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.” 6. Каза пак ову причу: „Неко имађаше смокву посађену у своме винограду и дође да тражи рода на њој и не нађе. 7. Онда рече виноградару: ‘Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посеци је! Зашто и земљу да слаби?’ 8. А он одговарајући рече му: ‘Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво. 9. Па ће можда родити; ако ли не, посећи ћеш је доцније’.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Пилат је крв Јудејаца помешао са њиховим жртвама. А Господ је рекао: Ако се не покајете сви ћете тако изгинути. Пала је кула Силоамска и побила осамнаест људи. Господ је такође рекао: Ако се не покајете сви ћете тако изгинути (Лк.13,1-4). Када се, дакле, нека несрећа дешава другима, ми не треба да расуђујемо о њеним узроцима, него пре да се осврнемо себи и погледамо нема ли и код нас грехова који заслужују временску казну ради уразумљења других. Ако их нађемо, треба да пожуримо да их изгладимо покајањем. Покајање чисти грехе и одстрањује узрок који привлачи несрећу. Док је човек у греху, секира стоји код корена дрвета његовог живота, спремна да га посече. Уколико га не сече, значи да очекује покајање. Покај се и биће одстрањена секира. Твој живот ће тећи према крају природним путем. Ако се, пак, не покајеш, очекуј посечење. Ко зна да ли ћеш доживети до следеће године. Прича о неплодној смокви показује да Спаситељ ублажава свој суд и штеди сваког грешника у нади да ће се покајати и дати добре плодове. Међутим, дешава се и да правда Божија не слуша никакво заступништво и тек по неког оставља још на једну годину међу живима. Јеси ли сигуран, грешниче, да не живиш последњу годину, последњи масец, дан или час?
чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Седмице 25. по Духовима за среду 22. новембар лета Господњег 2023.

Јеванђеље Лука, зачало 69. (12,48-59)
48. а који није знао па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен.” А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити: а коме је поверено много, од њега ће се више искати. 49. Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желео да се већ запалио! 50. Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши! 51. Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздељење. 52. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздељени: троје против двоје, и двоје против троје. 53. Оделиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје. 54. А и народу говораше: „Кад видите облак где се диже од запада, одмах кажете: ‘Долази пљусак’; и бива тако. 55. И кад видите где југо дува кажете: ‘Биће жега;’ и бива. 56. Лицемери, лице неба и земље умете распознавати, а време ово како не распознајете? 57. А зашто и сами од себе не судите оно што је праведно? 58. Јер кад идеш са супарником својим поглавару, потруди се да се још на путу избавиш од њега, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу. 59. Кажем ти: ‘Нећеш изаћи оданде док не даш и последњу пару.’

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи! Не, кажем вам, него раздељење. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздељени: троје против двоје и двоје против троје. Оделиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје (Лк.12,51-52). Шта је узрок томе? Верујући у Господа испуњавају се сасвим другим духом, супротним од онога који је владао људима до Његовог доласка. Због тога се они међу собом и не слажу. Многобожачки свет је следио искључиво „житејске“ и земаљске интересе. Премда су имали поуке о вишем благу, и Јудејци су се на крају приклонили многобожачком путу. Дошавши на свет, Господ је људима показао друге ризнице, изван породице и друштва, и побудио друга стремљења. Они који су примили Његово учење образовали су, наравно, нов начин живота, различит од пређашњег. Због тога су били изложени мржњи, гоњењима и угњетавањима. Ето и раздора. Апостол Павле је рекао да ће сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу бити гоњени (2.Тим.3,12). Тако је било, тако је и сада. Када почну да превладавају „житејски“ и земаљски интереси, друштво престаје благонаклоно да гледа на оне који показују друге, тј. неземаљске жеље. Оно чак и не може да схвати како је могуће интересовати се за такве ствари. Оно не може да трпи људе који су представници таквог, различитог, начина живота. То се сада дешава пред очима свих. Није ли то знак времена?
чита: јереј Јован Новитовић