Свето јеванђеље Недеље 29. по Духовима за понедељак 2. јануар лета Господњег 2023.

Свето јеванђеље по Марку, зачало 33. (8,11-21)
11. И изиђоше фарисеји и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба. 12. И уздахнувши духом својим рече: „Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: ‘Неће се дати знак роду овоме.’” 13. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну. 14. И заборавише ученици његови узети хлебове. И немаху са собом у лађи до један хлеб. 15. И опомињаше их говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.” 16. И размишљаху, један другоме говорећи: „То је што хлеба немамо.” 17. И разумевши Исус рече им: „Зашто мислите да је то што хлеба немате? Зар још не схватате нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше? 18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли, 19. кад оних пет хлебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте?” Рекоше му: „Дванаест.” 20. „А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте?” А они рекоше: „Седам.” 21. И рече им: „Како не разумете?”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Господ је пловио са ученицима на другу страну мора. Они су заборавили да узму хлеб. Имајући са собом само један, почели су да мисле шта ће да раде. Знајући њихове помисли, Господ их је подсетио на насићење четири и пет хиљада људи. Тиме је хтео да их доведе до чврсте наде у то да поред Њега неће умрети од глади, макар не имали ни једног јединог хлеба (Мк.8,13-21). Колико немира понекад у човека уноси помисао о неизвесној будућности! Умирење од тих узнемирења је само једно – нада на Господа. Оживљавање и укрепљење те наде црпи се из разумног разматрања онога што је већ било са другима и са нама самима. Неће се наћи ни један човек који у свом животу није искусио неочекивана избављења од невоља, односно неочекиване обрте свога живота набоље. Сећањем на такве случајеве оживљавај своју душу када почну да те муче мрачне мисли о томе шта ће бити. Бог и сада све устројава на добро као и раније. Ослони се на Њега. Још пре избављења од невоље, Он ће ти послати благодушност при којој нећеш ни примећивати своју невољу. Онога који се узда у Господа окружује милост. Истражуј такве примере у Светом Писму, у животима светитеља, у свом животу и животу својих познаника. Тако ћеш као у огледалу видети да је Господ близу свих који га призивају. И тада страховања за твој удео неће помутити твоју душу.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 29. по Духовима за недељу 1. јануар лета Господњег 2023.

Свето јеванђеље по Матеју, зачало 1. (1, 1-25)

1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина. 2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. 3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. 4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. 5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја. 6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом. 7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. 8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. 9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију. 10. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. 11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској. 12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља. 13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора. 14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. 15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. 16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос. 17. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест. 18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а пре него што се беху састали, нађе се да је затруднела од Духа Светога. 19. А Јосиф муж њен, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. 20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. 21. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” 22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: 23. „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: „С нама Бог.” 24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповеди анђео Господњи и доведе кући жену своју. 25. И она, а да се није са њом састао, роди сина свога првенца и надену му име Исус.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 28. по Духовима за суботу 31. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 72. (13,18-29)
18. А он говораше: „Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити? 19. Слично је зрну горушичном, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим.” 20. Опет рече: „Са чиме ћу упоредити Царство Божије? 21. Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све.“ 22. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим. 23. Рече му пак неко: „Господе, Је ли мало оних који се спасавају?” А он им рече: 24. „Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи. 25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: ‘Господе, Господе, отвори нам!’ И одговарајући рећи ће вам: ‘Не познајем вас откуда сте.’ 26. Тада ћете почети да говорите: ‘Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си.’ 27. А он ће рећи: ‘Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду!’ 28. Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истеране. 29. И доћи ће од истока и запада и од севера и југа и сешће за трпезу у Царству Божијем.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Борите се да уђете на уска врата (Лк.13,24). Уска врата означавају живот у коме се не попушта својој вољи, својим жељама и угађању себи. Широка, пак, врата значе живот по свим покретима и стремљењима страсног срца, без и најмањег уздржања. На тај начин, врата у Царство јесу самостешњивање. Стешњуј себе у свему, па ће изгледати као да гураш и упиреш о врата како би их отворио и провукао се кроз њих. Како, међутим, и чиме себе стешњавати? Заповестима Божијим које су супротне страсним покретима срца. Када почињеш да се гневиш на некога, сети се Господње заповести: Не гневите се, и стесни своје срце. Када се јаве блудне мисли, сети се забране да се жена погледа са жељом, и притесни своју похоту. Када ти дође да некога осудиш, сети се речи Господње да је небески Судија неумољив према онима који осуђују, и притесни своју надменост. Тако поступај у односу на сваки порочан покрет у срцу. Сабери против сваког од њих изреке из Божанског Писма и држи их у сећању. Чим из срца изиђе било каква рђава жеља, посегни за изреком која јој је супротна и вежи је. Или, унапред вежи све своје жеље и помисли Божанственим речима и ходи у њима. Тада ћеш бити као окован. Међутим, у тим оковима се налази слобода или слободни пут у Царство Божије.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 28. по Духовима за петак 30. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 108. (21,37-38; 22,1-8)
37. А беше он дању у храму и учаше, а ноћу излажаше и борављаше на гори званој Маслинска. 38. И сав народ хиташе јутром њему у храм да га слуша. 1. Приближаваше се пак празник бесквасних хлебова звани Пасха. 2. И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. 3. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који беше из броја Дванаесторице. 4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати. 5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца. 6. И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа. 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Сатана је ушао у Јуду и научио га да изда Господа. Он се сагласио и издао га (Лк.22,3-4). Сатана је ушао због тога што су му била отворена врата. Иначе, наша унутрашњост је увек закључана. И сам Господ стоји изван и куца да му се отвори. А чиме му се отвара? Саосећањем, наклоношћу, сагласношћу. Сатана, међутим, улази код онога код кога све то нагиње на његову страну. Господ, опет, улази код онога који Њему нагиње. За улазак сатане, а не Господа, крив је сам човек. Не попуштај мислима које су угодне сатани, не саосећај се њима, не управљај се по њиховим саветима, и не саглашавај се са њима. Тада ће сатана обилазити около, и најзад – отићи, будући да му није дата власт ни над ким. Онај над ким он влада, сам му се даје у ропство. Почетак читавом том злу јесу мисли. Не дозвољавај да тобом овладају рђаве мисли, и увек ће за сатану твоја врата бити закључана. У вези са наилажењем рђавих мисли, не може се ништа учинити. Без њих није нико на свету. Ту нема никаквог греха. Прогони их и – свему је крај. Кад поново дођу, опет их прогони – и тако читав живот. Уколико, пак, примиш помисли и почнеш да се занимаш њима, неће бити чудно ако се јави и саосећање према њима. Тада ће оне постати још наметљивије. После саосећања доћи ће и рђаве намере и подстицај на рђава дела. Неодређене и неоформљене намере усмериће се, затим, ка појединачним стварима или лицима. Започеће избор, који прати саглашавање и ревност – и ето већ греха у унутрашњости! Ту су врата срца отворена широм. Чим се само образује сагласност такве врсте, сатана ускаче унутра и почиње са тиранисањем. Тада бедна душа, као сужањ и као теглећа животиња, бива гоњена и исцрпљивана у врешењу неприличних дела. Да она, међутим, није примила рђаве мисли, не би било ни несреће.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 28. по Духовима за четвртак 29. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 107. (21,28-33)
28. А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше. 29. И каза им причу: „Гледајте на смокву и на сва дрвета: 30. кад видите да већ потерају пупољке, сами знате да је већ близу лето. 31. Тако и ви кад видите да се ово збива, знајте да је близу Царство Божије. 32. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 33. Небо и земља ће проћи, а речи моје неће проћи.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан овај не наиђе на вас изненада (Лк.21,34). Дан овај, тј. последњи дан света или свакога од нас, долази као лопов и хвата као замка. Због тога Господ и налаже: Бдите, дакле, у свако време молећи се (Лк.21,36). Будући да су ситост и многобрижљивост први непријатељи молитве, унапред је указано да себи не допуштамо да отежамо једењем, пијењем и „житејским“ бригама. Онај ко је појео, попио и развеселио се – предаје се спавању. Пошто се наспава, он се опет враћа на исто. Зар је таквом до бдења? Зар је до молитве ономе ко је дан и ноћ заузет једино оним „житејским“? „Па реци шта треба да се ради? Без хране се не може: она се мора прибавити – па ето и брига“. Да, Господ није рекао: „Не ради, не једи, не пиј“, него: „Да не отежају срца ваша свим тим“. Рукама ради, а срце држи слободним. Ако једеш – једи, али се не преоптерећуј храном. И вино попи, када је потребно, но не допуштај да се помуте глава и срце. Раздели своје спољашње од унутрашњег, и последње учини главним делом свог живота, а прво само додатком. У унутрашњем буди пажњом и срцем, а у спољашњем само телом, рукама, ногама и очима: Бдите у свако време молећи се, да се удостојите без страха стати пред Сином Човечијим (Лк.21,36). Да бисте се тога удостојили, потребно је још овде, у овом животу, утврдити се пред Господом. За то, пак, постоји само једно средство – бодра молитва у срцу која се врши умом. За онога ко се тако постави, Дан онај неће наићи изненада.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 28. по Духовима за среду 28. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 104. (21,5-7;10-11;20-24)
5. И кад неки говораху за храм да је украшен лепим камењем и заветним поклонима, рече: 6. „Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.” 7. И запиташе га говорећи: „Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити?” 10. Тада им рече: „Устаће народ на народ и царство на царство; 11. И земљотреси велики биће по местима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба. 20. А када видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да се приближило опустошење његово. 21. Тада, који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у самоме граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град; 22. јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано. 23. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. Јер ће бити невоља велика на земљи, и гњев на народу овоме. 24. И пашће од оштрице мача, и биће одведени у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ученици су указивали Господу на лепоту храма и заветних поклона, а Он је рекао: Доћи ћe дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути (Лк.21,6). То је одлука о свему лепом овога света. Споља, оно изгледа тврдо и вековечно, али ћеш за дан-два све изгубити из вида, као да ничег није ни било: лепота ће увенути, снага ће се истрошити, слава ће потамнети, умови ће се исцрпсти, одећа ће се поцепати. Све у себи самоме носи силу распадања, која није као неко неразвијено семе, већ се налази у непрестаном дејству. Све тече ка своме крају. Пролази обличје овог света… Човек ходи као призрак; сабира и не зна коме ћe припасти. А ми се све усиљено трудимо, напрежемо се и главобољама нашим нема краја. Срећемо око себе сталне поуке, а све се држимо свога. Једном речју, слепи смо и ништа не видимо. Да, истина је кад кажемо да смо слепи или заслепљени, јер ни себи нити ичему што нас окружује и што нама влада не видимо крај. И шта још? Чим нам је, како се нама чини, добро, уверени смо да стојимо тврдо, као на стени. Међутим, наш положај пре подсећа на стојање на мочварном терену: ми само што нисмо пропали. Међутим, ми то не осећамо, и предајемо се безбрижном наслађивању оним што пролази, као да ће свагда постојати. Помолимо се да нам Господ отвори умне очи те да увидимо све онако како јесте, а не како се нама чини.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 28. по Духовима за уторак 27. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по  Луки, зачало 106. (21,12-19)
12. А пре свега овога дигнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице: водиће вас пред цареве и намеснике због имена мога. 13. А то ће вам се догодити за сведочанство. 14. Ставите, дакле, у срца своја, да не смишљате унапред како ћете одговарати; 15. јер ја ћу вам дати речитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници. 16. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас. 17. И сви ће вас омрзнути због имена мога. 18. Ни длака с главе ваше неће пропасти. 19. Трпљењем својим спасавајте душе своје.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

И сви ће вас омрзнути имена мога ради (Лк.21,17).Ко удахне у себе макар и мало световног духа, постаће хладан за Хришћанство и за његове захтеве. Та равнодушност прелази у мржњу уколико се у њој дуго остаје без отрежњења, особито уколико се при томе прихвати макар и део од супротних учења. Дух света са супротним учењима јесте дух мржње према Христу. Он је [дух] антихристов. Његово ширење је ширење непријатељских расположења према хришћанском исповедању и хришћанском поретку живота. Изгледа да се око нас већ врши нешто слично. Додуше, још се остаје на потмулим гласовима. Међутим, неће бити чудно ако ускоро почне и оно што је Господ прорекао: Дигнуће руке своје… и гониће вас… и предаће вас… и побиће неке од вас (Лк.21,1216). Дух антихристовски је увек један: шта је било у почетку, биће и сада, можда у другој форми, али у истом смислу. Шта радити? Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19). Трпи са тврдом речју исповедања истине на устима и у срцу.

чита: јереј Јован Новитовић

„Абрашевић“ одушевио посетиоце Божићног сеоца

У четвртак 5. јануара, на Туциндан, почела је дводневна манифестација „Божићно сеоце“ на платоу испред Саборног Храма Христовог Васкрсења, коју су организовали ЦО Ваљево при Храму Васкрсења Христовог, ТО града Ваљеви уз подршку градске управе, а са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија који је исказао задовољство што је сеоце заживело и што су Ваљевци препознали значај оваквих сабрања.

У Саборном Храму Васкрсења Христовог служено је вечерње богослужење којем је молитвено присуствовао архипастир Епархије ваљевске.
У оквиру Божићног сеоца ради Божићни базар на којем су вредни домаћини изложили своје производе, од Божићних украса, до мелема, крема, сапуна, меда, чајева, ракије… Нарочито је била гужва пред посним палачинкама за које су сви који су их пробали рекли да нема разлике у односу на мрсне. Приказана је позоришна представа „Нова година у малом краљевству“, београдског позоришта „Јеленица“, а на великом екрану су приказивани спотови и песме посвећене Божићу. Незаобилазна је и Витлејемска пећина у којој су се сликали малишани, а да све то лепо изгледа, побринула се и гђа Ана Марковић, директорка ТО града Ваљева, која је и ове године са радошћу прихватила да помогне у организацији ове манифестације.

У музичком делу програма наступили су талентовани и вишеструко награђени ученици МШ „Живорад Грбић“ из Ваљева, као и омладински хор Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ и њихов први ансамбл. Сви они одушевили су посетиоце Божићног сеоца и направили одличну увертиру за дешавања на Бадњем дану, на којем ће наступити Дечји црквени хор при Саборном Храму Васкрсења Христовог са камерним хором „Емануил“, а затим и вокално-инструментални састав „Полиптих“. Вечерње почиње данас у 16 часова. Након службе следи освећење и ложење бадњака, па музички програм који ће се завршити величанственим ватрометом.
фото: Драган Крунић

Прослављени Оци у болничкој цркви

У недељу на Оце, јереј Драган Станојевић уз саслужење ипођакона др Небојше Пакевића и појање певнице, служио је Свету Литургију у цркви Светих врача Козме и Дамјана. Иако је био први дан Нове године по грегоријанском календару, сабрао се велики број верника, као и деце која су на крају службе везала оца Драгана који им се „одрешио“ поклонима. После јеванђеља о родослову Господа Исуса Христа беседио је отац Драган, истакавши да је важно да знамо ко су наши преци, односно од кога потичемо. „Апостол Матеј нам поручује да је у Христу дошла пуноћа свих предака, а ми као хришћани имамо прилику да се сјединимо у Њему“, рекао је беседник, подсећајући да славимо и Свете Оце – светле примере људи које је Бог наградио. „И ову недељу као и претходне две дрешимо се и одрешујемо везама љубави“, нагласио је отац Драган, подсетивши да је ова недеља посвећена Очевима – главама породица. Било је речи и о Новој години о којој је својевремено говорио Свети Јован Златоусти, подвукавши да сваки дан има смисла ако творимо вољу Божју.

Пријем на Оце у Епархијском двору, обраћање Епископа ваљевског г. Исихија

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије и ове године је на Оце угостио у свом дому ваљевске свештенослужитеље и њихове породице. Малишани су Владику везали, како је обичај, а он им се „одрешио“ поклонима. Свако дете је понаособ Преосвећени благословио и уручио пакетић, честитајући празник Очева, истакавши притом да је Божић посебно радостан празник којим се показује да је човек предивно биће способно да прими Бога у себе. Рождеству Христовом претходе празници посвећени деци, мајкама и очевима који нас бране, чувају и брину се за наше потребе, истакао је Епископ Исихије.

Владика је пожелео деци да узрастају у вери, те да се труде да буду у љубави са родитељима, као и са браћом и сестрама. Сабрање у Епархијском двору је употпуњено божићним и косовским песмама које су најмлађи отпевали и одсвирали, а на крају су се сви заједно сликали са својим архипастиром.