Свако јутро Литургија у Новом насељу

Ове недеље закључно са суботом 30. октобром, свако јутро се од 7:30 часова служи Света Литургија у Храму Светог Георгија у Новом насељу. Изузетак је среда 27. октобар, празник Преподобне мати Параскеве, када Света служба Божја почиње у 9 сати. На Петковдан Света Литургија у црквама Покрова Пресвете Богородице и Васкрсења Христовог такође почиње у 9 сати, док у цркви Светих врача Козме и Дамјана при Општој болници Ваљево почиње у 8:30 сати.

Епископ Исихије на прослави Дана Другог центра за обуку

Други центар за обуку у касарни „Војвода Живојин Мишић“ и ове године пригодном свечаношћу обележио је Дан јединице – 15. октобар, установљен као успомена на славно ослобађање Ваљева у Великом рату, које су издејствовале јединице Друге армије под командом војводе Степе Степановића. За српску државу, од њеног настанка, највећа вредност је била и остала – слобода. „Војска Србије је увек и у свему уз свој народ, јер је она део народа. Помагали смо цивилним властима у борби против вируса корона. Нашли смо се кад год је требало и рачунајте да ћемо биту увек ту уз свој народ“ – поручио је командант Центра пуковник Саша Стојиљковић. Свечаној академији присуствовали су представници Војске Србије, Полицијске управе, локалне самоуправе, јавних установа и медија. Част овом важном догађају указао је својим доласком Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије. Након културно – уметничког програма, Владика Исихије благословио је официре и провео пријатне тренутке у разговору са њима. Детаљније у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске.

Епископ Исихије на слави Покровске цркве: Ако смо у подвигу, Богородица нас штити!

Црква Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, свечаним евхаристијским сабрањем и ове године прославила је своју крсну славу, празник који подсећа на чудесан догађај из 911. године, када се на бденију у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду Пресвета Богомајка јавила Светом Андреју Јуродивом и његовом ученику Епифанију. Блистајући неисказивим сјајем, окружена анђелима, апостолима и светитељима, прекривала је народ својим омофором, пружајући му заштиту коју пружа свима који јој се до данашњих дана моле. Њен покров је изнад глава свих људи овога света и штити од сваког зла. Она је посредница између неба и земље, Бога и људи, истакао је у празничној беседи Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у најстаријој ваљевској цркви.

Епископу Исихију је саслуживао велики број свештенослужитеља Епархије ваљевске уз појање певнице и Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим“, а у молитвеном присуству веома великог броја верника. По богослужењу, начињен је трократни литијски опход око храма, пререзан славски колач, а Владика Исихије је још једном честитао славу свештенству и парохијанима.

У Парохијском дому Храма Покрова Пресвете Богородице је приређена трпеза љубави, а уочи храмовне славе служено је и празнично бденије.
Детаљније о славском сабрању у Храму Покрова Пресвете Богородице можете прочитати у тексту Јадранке Јанковић на интернет страници Епархије ваљевске, а беседу и прилог са прославе можете погледати на јутјуб каналу нашег радија https://www.youtube.com/watch?v=kzY1-WB3SWU и https://www.youtube.com/watch?v=fPo47To9uD4.

Епископ баришевски Виктор (Коцаба): Патријарх српски Порфирије –прави пастир нашег доба

Прави пастир никад не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце”. Управо тако је поступио и патријарх Порфирије – без обзира на опасност, он је одлучио да треба да буде тамо где га очекују.

Петог септембра 2021. године у Цетињском манастиру у Црној Гори обављено је устоличење новоизабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Устоличење је било под огромним притиском и до последњег тренутка је постојала опасност да ће бити отказано. Дан раније неколико десетина младића, који себе називају „патриотама“ Црне Горе, блокирали су улаз у манастир и обећали да ће да прекину свечану службу на Цетињу. Заиста, ујутро на дан устоличења, „патриоте“ и „националисти“ су организовали сукобе са полицијом, у којима су четири особе повређене, а главни организатори нереда ухапшени.

Пред демонстранте је био постављен задатак да спрече устоличење митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру, главној светињи Црне Горе. То је било потребно како би се изразила главна идеја идеолога тих нереда да владику Јоаникија народ Црне Горе не подржава, јер је он присталица „великосрпског национализма“. Спречивши устоличење на Цетињу и присиливши да се одржи у Подгорици „националисти“ би вероватно касније прогласили тај чин нелегитимним.

Било како било, напета ситуација на Цетињу довела је до тога да су епископи из других помесних Православних Цркава били приморани да се врате у Подгорицу, где су заједно одслужили Литургију. Власти су такође убедиле Патријарха српског Порфирија да је Подгорица најбоља опција која би гарантовала његову безбедност. На крају крајева, демонстранти су били непријатељски расположени и од њих се могло очекивати да предузму најрадикалније кораке који би неизбежно довели до насиља и физичког обрачуна. Аргументи државног врха и полиције деловали су прилично уверљиво, па чак и да их је патријарх Порфирије прихватио нико не би осудио његову одлуку.

Међутим, сви рационални разлози за отказивање одласка на Цетиње били су немоћни пред једним контра аргументом: манастир је канонска територија Српске Патријаршије, а тамо се, унутар зидина манастира, увек одвијало устоличење митрополита Црне Горе. Штавише, и на Цетињу, и у Будви, и у Улцињу и у Подгорици налази се стадо Српског Патријарха. А прави пастир никада не бежи од свог стада. Напротив, он „полаже своју душу за овце “ (Јн. 10, 11). Управо је то учинио патријарх Порфирије – упркос опасности одлучио је да треба да буде тамо где се то од њега очекује и да учини оно што је његова дужност према Богу и Божјем народу. Стога је Патријарх српски ипак и упркос свему стигао у Цетињски манастир, где је началствовао Божанском Литургијом током које је обавио устоличење митрополита Јоаникија.

Заиста, Патријарха је чувала војска, био је прекривен посебним штитовима који га чували од могућих снајперских метака. Стога ће неко рећи да поступак Патријарха није толико херојски. Међутим, то није случај.

Прво, нема сумње да би предстојатељ Српске Цркве у сваком случају отишао на Цетиње, чак и да тамо није била полиција. Безбедност и заштита Патријарха је била иницијатива државе, а не његова лична.

Друго, видео снимак Патријарховог доласка јасно показује да се не крије ни пред чим и ни пред ким. Не плаши се, већ иде тамо где треба. Његов поступак је свима за пример. На крају крајева, у нашим животима често постоје тренуци када морамо да направимо избор – да прихватимо околности и одустанемо или да ипак испунимо своју мисију без обзира на све?

Поступак патријарха Порфирија јасно је сведочанство да је он прави пастир свог стада. Сваки становник Црне Горе видео је да се предстојатељ Српске Цркве не брине за себе, не брине о својим интересима, већ о Цркви и ставља на прво место испуњење Јеванђеља.

Очигледно да устоличење митрополита Јоаникија још једном сведочи о истинитости Цркве и добар је пример победе Христа над земаљским силама. Искрено се радујемо што је Господ поклонио својој земаљској Цркви још једног правог пастира – патријарха Порфирија и надамо се да ће он и даље бити надахнуће и инспиративан пример за милионе православних хришћана!

ауторски текст Његовог Преосвештенства Епископа баришевског г. Виктора (Коцабе), викара Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, објављен на https://blogs.korrespondent.net/blog/world/4395001/, превео: мр Николај Сапсај