Архиепископ Јован: Чувајмо јединство! Да се не понови бесмислени раскол!

Не знам када ми је радост била већа: када сам примао Томос о аутономији Православне Охридске Архиепископије од руке блажене успомене патријарха Павла или данас када се успоставља потпуно литургијско општење са свим архијерејима, свештенством и верним народом Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије.

Ако смем да бирам, дао бих предност данашњој радости, јер се данас на овом евхаристијском општењу остварила потпуна евхаристијска заједница и са оном браћом са којом све до данас нисмо били у евхаристијском општењу. Зато, као истзо као на Васкрс, певајмо познати стих из Псалма 117, 24: Овај је дан створио Господ, да се радујемо и веселимо у њему.

Јединство Цркве, Ваша Светости и браћо архијереји, није допуна суштине Цркве, него је сама суштина Цркве. Један је Бог у Светој Тројици у кога верујемо. Једна је Црква Његова, једна је Евхаристија коју му служимо. Не можемо имати две или више Цркава, као што верују протестанти, а тиме две или више Литургија. Зато, улазећи у евхаристијско општење са Српском Православном Црквом, ретроактивно се признају све свете тајне и молитвословља која су извршена у Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији све време док није била у јединству са Српском Православном Црквом, а преко Ње и свим Православним Црквама.

Треба одати велико признање и поштовање архијерејима из Македонске Православне Цркве, на челу са архиепископом Стефаном, који су издржавали неразумне и противцрквене притиске јавности у Републици Северној Македонији. Кажем: противцрквене притиске, јер се ти људи не интересују за канонско црквено решење дугогодишњег проблема, већ их више занимају национале, ”реалнополитичке”, ”геополитичке”, ”црквенополитичке” ”датости” како се каже у саопштењу Српске Православне Цркве о примању Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије у литургијско општење.

Овом приликом захвалио бих се архијерејима Православне Охридске Архиепископије, часном свештенству који су, неки од њих, дошли из Републике Северне Македоније само за ову прилику, преподобном монаштву, али особито верном народу који се годинама црквовао по приватним кућама, становима и подрумима, која су била богослужбена места Православне Охридске Архиепископије. Сви они су издржали не само тешке услове за богослужења, него и тешке услове постојања, под претњом гоњења и затварања, али када је та жртва за јединство Цркве, они су је са радошћу поднели. Зато не могу да им се не захвалим, јер управо ради те њихове двадесетпетогодишње жртве ми смо данас стигли до данашњег јединства.

Ипак, највећа захвалност за данашње торжество упућујем Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Порфирију и Његовом Блаженству Архиепископу охридском и македонском г. Стефану; првоме јер је показао добру вољу и велику упорност да се проблем раскола коначно реши, а другоме јер је показао спремност за личну жртву да понесе оговарања нецрквених људи у Републици Северној Македонији.

Јединство је успостављено! Нека га Бог благослови, а ми да имамо одговорност као нешто што је најважније у Цркви, да чувамо јединство и никада да се не понови овакав бесмислени раскол у Српској Православној Цркви и читавој Православној Цркви.

Извор:СПЦ

Патријарх Порфирије: Наш циљ је да испунимо Реч Христову – да једно будемо!

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Господ, браћо и сестре, и Васкрсењем својим нама дарова пуноћу радости, лепоте и сваког добра; штавише, дарова нам живот, живот у изобиљу, живот вечни, онај који се не завршава бесмислом. У тој васкршњој радости Блажењејши, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре, радосно можемо да кличемо речима оног који је писао псалме: Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему!

Радујмо се, браћо и сестре, јер се данас радује пуноћа Цркве Христове! Радује се небо и земља! Радују се сви свети! Радује се светитељ Сава и сви они који су засађени у њему, из његовог корена никли и развијали се кроз векове и чије плодове и ми данас окушамо. Радујмо се, јер баш и искључиво њиховим молитвама данас смо се сабрали у овом заветном храму српског народа који је посвећен Светом Сави да пројавимо оно што је заповест Божја, да спознамо да, сећајући се речи: Ево дана који створи Господ, да је не само дан, дан овај, него читав свет Господ створио. Створио је оно што се види, али и оно што се не види. Све је створио да буде један огромни заветни храм иконе Божје, тј. човеков, нас људи. Другим речима, свет је створен да буде храм Божји, да слави Бога, а ми људи смо створени као припадници царског свештенства да свако од нас тамо где се налази и у ономе у чему се бави буде свештенослужитељ, да на основу својих дарова ствара и стварајући слави име Божје. Још је Господ, који је све створио, подсетио нас људе и заповедио да сви једно буду. Све је створено да буде једно, а да би могло бити једно људи међусобно морају бити једно. Морају бити заједница љубави која је утемељена на Речи Божјој, која је утемељена на самом Богу, на живом Христу. Тада ће сви једно бити! То Господ од нас хоће! Ако смо ми људи међусобно једно, онда је све једно, онда је Једна Црква, а Једна је зато што је Господ Један као Глава Цркве. Једном вером ми изграђујемо јединство, а чувајући један јединствени поредак чувамо веру и кроз тај поредак пројављујемо своју у веру у Једног у Тројици Бога.

Дакле, нема јединства без вере у Једног у Тројици Бога, али исто тако и без учествовања у истом поретку, а ми то кажемо – у Цркви, у канонима. То важи за сваку парохију, то важи за сваку помесну Цркву, то важи за свеукупно православље, јер ми исповедамо да верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Најпре, Црква је Једна, јер је Један Господ. Иако није Једна и све остало не може бити: ни Света, ни Саборна. Јединство у вери, у предању и у поретку Цркве извире из свете Литургије. Оно се манифестује у Њој, потврђује се у Њој. Једно смо у Христу без остатка онда када се од истог путира, из исте чаше, причешћујемо. Дакле, браћо и сестре, у јединство заједнице, у јединству је светиња. Зато не треба да нас чуди што силе овог света – кад кажем силе овог света мислим умом апостола Павла и језиком Новог Завета, мислим на оне силе које се противе Богу, које не воле Христа, јер Христос у најмању руку ремети њихов поредак, а то се модерно каже: ремети им бизнис, јер је Христос огледало, у Њему се све види ко смо и шта смо – дакле, силе овог света, браћо и сестре – а ми који говоримо језиком Светог Писма кажемо: демонске силе – све ће прихватити осим јединства. Њима треба поларизација, њима треба расцеп, најпре у појединцу – хоће да поцепају и разбуију у нама, у једном човеку, на делове јединствену психосоматску и духовну целину, како би рекли научници – а даље хоће да разбију јединство у породици. Шта све не чини кроз своја правила и законе који најчешће нису у складу са законом Христовим?! И ево, без обзира што силе овог света имају своје циљеве, наш циљ је да испунимо Реч Христову – да једно будемо! И може бити да паднемо, као што бива у животу појединца и у животу породице и народа – а и ту хоће силе овог света да деле народ један у себи и да дели народе од народа – и може бити да понекад промашимо, када нити чујемо нити испуњавамо Реч Христову, али пред Богом ми знамо, већ од Светог Јована Крститеља, а онда и из уста самог Господа, да је пасти људски, да је погрешити људски, да је промашити људски. Међутим, ако останемо у паду и у промашају, онда потврђујемо да се претварамо у нешто што није човек. Људски је пасти, али велика је слава ако устанемо.

Ево данас, браћо и сестре, дана који створи Господ! Ево чуда пред нашим очима! Имали смо раскол који је трајао 55 година са нашом браћом из Македоније. Та рана је била дубока и болела је. Са том раном смо легали и устајали у ишчекивању и тежњи да се она зацели. Као што не постоји ништа што ми људи сами собом, као и себе, можемо исцелити, тако и нарочито у Телу Христовом не може рана само нашим силама и моћима да буде исцељена.  Зато и кажем да је рана исцељена, а да је то чудо – чудо Божје. То је дар Божји, браћо и сестре! Све што имамо од Бога смо добили, а кад трпимо, поред тога што то може бити израз промисла Божјег, најчешће је последица нашег избора и погрешних корака. Онда рана бива као педагошка могућност. Ми смо ту педагошку могућност искористили. Разумели смо да је рана нанета нашим поступањима и зато смо се обратили Господу, Светом Сави и свим светима наше Цркве да учине оно што нама не полази за руком. И оног тренутка када смо само помислили, тако се десило чудо неочекивано!

Блажењејши, браћо архијереји, браћо и сестре, наша радост је данас неизмерна, изобилна, јер је то радост љубави Божје, јер је то радост благодати Божје! Ми смо у Христу једно, у Цркви једно! Ево, овај одзив браће и сестара из Београда, из Србије, али из Македоније, овде данас показује да срце верног, доброг и честитог нашег народа, наших народа честитих, јесте куцало и нарочито сада снажно куца за све нас и заједно са нама. Оно куца ритмом Христовим и то нам показује да нас је Господ погледао, да нас је Господ помиловао, а ми смо само као недостојни људи разумели да једино што не треба да чинимо јесте да не треба да спречавамо благодат Божју да дејствује, да наш егоизам, самољубље и себичност не стоје њој на путу.

Ми смо данас заједно у овом светом светосавском храму. Иако знамо да је Црква пирамидално устројена, сложили смо се у разговорима да наше деловање буде обрнута пирамида, да наш народ буде на врху, да наши народи буду на врху, а ми у дну, да служимо у свему, да будемо мањи, да се смањујемо и умањујемо, а да Црква и Христос у нама и међу нама расту, да будемо слуге слугу.

Нека би Господ дао да љубав Његова, да мир Његов који је потребнији него било шта свакоме од нас појединачно, али и читавом свету, да мир Христов буде увек са нама, да Његова љубав и благодат Његова и јединство које имамо у Њему кроз свету Евхаристију, кроз Цркву, буде сведок urbi et orbi, сведок свету и свим људима да је Христос Алфа и Омега; да све можемо имати, а ако Њега немамо да ништа смо; и да ништа немамо, а Њега да имамо, онда смо заправо добили све и постали владари света. Добро сте дошли! Благословите нас! Пренесите наше благослове и наше поздраве Вашој Цркви и Вашем народу, нашој Цркви и нашем народу. Господ да буде са нама, сада и увек и у векове векова. Живели нам на много година!

Извор:СПЦ

Патријарх Порфирије: Заједница у јединству је светиња!

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је у беседи на Светој Литургији, коју је данас служио са Његовим Блаженством Архиепископом г. Стефаном, уз саслужење свих архијереја Српске Православне Цркве и свих архијереја Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, истакао да је рана која је са браћом из Македоније трајала 55 година, сада зацељена и да је то чудо Божје, да је наша радост неизмерна јер је то радост благодати Божје: „Ми смо у Христу једно, у Цркви једно и овај одзив браће и сестара показује да срце наших честитих народа куца ритмом Христовим – то нам показује да нас је Господ помиловао!“.

Патријарх је у беседи истакао: „У Васкршњој радости можемо да кличемо речима онога који је писао Псалме – Ево дана који створи Господ, радујемо се у њему! Јер се данас радује пуноћа цркве Христове, радује се небо и земља, радују се сви свети, свети Сава и сви они који су засађени у Њему и расли у Њему и чије плодове и ми данас окушамо, јер смо се Њиховим молитвама данас сабрали у овоме храму посвећеном Светом Сави, да пројавимо што је заповест Божја, да спознамо да је свет створен да буде храм Божји, да слави Бога, а ми људи сви смо створени да будемо припадници царског свештенства, да на основу својих дарова стварајући, славимо име Божје. Још је заповедио да сви – једно буду. Људи међусобно морају бити једно, заједница љубави која је утемељена на самоме Богу, живоме Христу, да сви једно буду, то Господ од нас хоће“.

Патријарх је још казао да је Црква једна јер је Господ глава Цркве и да једном вером ми изграђујемо јединство. „Кроз поредак пројављујемо веру. Нема јединства без вере у једнога у Тројици Бога, али исто тако и без учествовања у истом поретку. Ми то кажемо, у цркви, у канонима. То важи за свеукупно православље. Јер ми исповедамо да верујемо у једну, свету саборну и апостолску Цркву. Најпре је једна, јер је један Господ“.

„Јединство у вери и у предању Цркве извире из свете Литургије, манифестује се и потврђује у њој. Једно смо у Христу без остатка онда када се из истог путира, исте чаше, причешћујемо“, указао је Патријарх Порфирије и истакао да је „заједница у јединству  – светиња“.

Нагласио је да „без обзира што силе овога света имају своје циљеве“, наш циљ је да – једно будемо.

Подсетио је Патријарх Порфирије да смо „имали раскол у трајању од 55 година са нашом браћом из Македоније, да је рана болела и да смо ишчекивали да се она зацели. Рана на телу Христовом не може само нашим силама да буде исцељена – то је чудо Божје, то је дар Божји“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Извор: Радио Слово Љубве

Фото: снимак екрана

Прослава Преноса моштију Светог Оца Николаја у светињама Епархије ваљевске

Празник Преноса моштију Светог Оца Николаја је храмовна слава више светиња у Епархији ваљевској. У Рабровици, родном месту славне српске песникиње Десанке Максимовић, традиционално, Света Литургија отпочеће у 8 часова. Верни народ, на челу са својим парохом протонамесником Невеном Лукићем, припрема се да дочека све који желе да у недељу дођу и са њима прославе небеског заштитника.

Велелепно здање Храма Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу које је, као и рабровичка црква, споменик културе од изузетног значаја, са радошћу ће дочекати све верне из Епархије ваљевске који дођу и умноже њихову свечарску радост, каже старешина храма протојереј Небојша Миливојевић, архијерејски намесник тамнавски.

Светом Литургијом, која почиње у 8 часова, прослављање празника Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског отпочеће и у манастиру Грабовац, Архијерејском намесништву посавском, задужбини Светог краља Драгутина. О детаљима прославе, за Радио Источник говори старешина манастира јеромонах Андреј.

 

Пренос моштију Светог Оца Николаја, у народу званог „летњег Николаја“, прославиће и манастир Лелић, задужбина Светог Владике Николаја и његовог оца Драгомира. Света Литургија почиње у 8 и 30 часова. Такође, овом великом празнику посвећени су и храмови у Причевићу, Крчмару и Степању. У Причевићу и Крчмару Литургије почињу у 8 и 30, а у Степању у 8 часова. Надлежни пароси са својим парохијанима позивају сву браћу и сестре у Христу Господу да са њима заједно принесу молитве небеском заштитнику и дођу на трпезе љубави.