Ђакон Мија Бојиновић о тајни Рођења Господа Христа

У недељи пред нама на Светим Литургијама биће читано Свето јеванђеље по Матеју (1, 1-25) које нам доноси родослов Господа Исуса Христа и тренутак јављања анђела, који Праведном Јосифу открива ту тајну коју су најављивали старозаветни пророци. Шта је важно да знамо о племенима из којих су преци по телу Спаситеља, какав пример поверења и послушности дају Пресвета Дјева Марија и њен старатељ праведни Јосиф, као и у чему се огледа симболика последње припремне недеље пред Божић објаснио је ђакон Мија Бојиновић у емисији „Сведочења“.

Ђакон Илија Јокић: Вера у Бога се испољава сједињењем са Њим

Домаћин о коме говори Свето јеванђеље по Луки (14, 16- 24) је метафорички приказ Бога, који позива све људе да му се придруже. И то је та вечера на коју смо сви позвани као бића створена по лику Божјем. Слуге, које се у причи помињу, су сви праоци, сви они који су у Старом завету били угодници Божји, које прослављамо тог дана, а званице сви они које је Бог у старозаветно доба позвао да Му приступе и поверују у Њега, пре свега Јевреји, објаснио је ђакон Илија Јокић, тумачећи овонедељни одломак. Изговори које слугама упућују званице умногоме подсећају на оно што бисмо данас могли да чујемо од људи. наиме, истакао је ђакон Илија Јокић. Нико не каже: „Ја нећу да дођем и будем на твојој гозби, већ један говори да се оженио, други да је купио волове, трећи да је купио њиву… Сви имају неке материјалне изговоре. То је симболика овог времена. Вера у Бога не испољава се само молитвом, већ одласком у цркву и сједињењем са Господом у Светој тајни причешћа“, објаснио је ђакон Јокић.

Протонамесник Филип Јаковљевић о опасностима формализма у вери и злоупотреби јавне речи у савременом добу

Згрченост у библијским текстовима може се односити на телесну, деформитет леђа код човека, али и на ону духовну, оличену у запоседнутости човека нечистим силама. Када говоримо о жени, чију згрченост описује Свети јеванђелист Лука (13, 10- 17) у одломку за недељу пред нама, ради се и о једној и другој згрчености, указао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија у емисији „Сведочења“.  Господ Христос исцељује уневољену жену, што изазива негодовање фарисеја, будући да то чини у дан суботњи- седми у недељи, дан весеља и одмора према јеврејском учењу, када се у храмовима чита Тора и потом свечано обедује. Старешине синагоге су поштовале закон и њих Христов чин саблажњава. Њихово држање је невероватно висок степен поштовања закона, али тај формализам им одузима могућност да виде живог Христа поред себе. Такве појаве уочљиве су и у данашњем времену, указао је отац Филип Јаковљевић. У нашој црквеној заједници, догађа се да људи долазе на Литургију да прате пропусте и грешке оних који су на њој сабрани, а сврха доласка на Литургију је да се сусрећемо са Христом. Та духовна болест, која је била присутна у синагоги крај Самог Христа, када људи нису користили прилику да се напоје вером крај Извора, већ гледали слово на папиру, присутна је и данас. „Шта би било да су у оном времену постојале друштвене мреже, феномен 21. века? Како би се ширили коментари и питања:“Како је Он дошао да мења наш поредак? Куда би све то могло да одведе?“, запитао је протонамесник Јаковљевић. Позивајући људе да прихвате то мишљење, они који то чине, не виде Христа поред себе, баш као што фарисеји у синагоги нису видели у тренутку исцељења згрчене жене. Изгледа да је човеку лакше да по форми устројава свој духовни живот, а не да се замисли над личношћу Христовом“, једна је од бројних поука, које је отац Филип Јаковљевић упутио тумачећи овај новозаветни текст.

Јереј Бранимир Терзић: Боголика душа има наду у живот вечни

Свети апостол и јеванђелист Лука у причи о богатом човеку (Лк 12, 16- 21) бележи поуку Господа Христа о похлепи као душепогубном људском пориву. Јунак приче има блага, новац, злато, жито и штошта још материјалног, што је стекао током живота. То га, указао је јереј Бранимир Терзић, не чини лошим, већ похлепа која га тера да се и даље богати. „У заслепљености богатством, он не види голог, коме треба хаљина, ни гладног, коме треба хлеба, и убогог, коме треба новца“. Према тумачењу ранохришћанског оца Цркве Светог Василија Великог, богатом човеку Бог је дао блага да се спасава помажући ближње, баш како је сиромашном дао да се спасава кроз трпљење. Богати се могу спасити ако не заборављају потребите, а сиромашни ако трпљењем и без роптања подносе недаће са којима се суочавају, истакао је отац Бранимир Терзић. Потрошачки начин размишљања, који одликује богаташа из јеванђељског одломка, уочавамо и у данашњем времену. Тачније, објаснио је он, тога је увек било, само су се променила богатства- од некадашњих бројних стада стоке, дошли смо до пуних банковних рачуна, сефова, аутомобила, модерне гардеробе… Али, карактер похлепе није се променио, већ се променила потреба човека да спасе душу, која је највреднија у животу. Тело може да ужива у свему пропадљивом, док боголика душа има наду у живот вечни по љубави Божјој, једна је од поука које је у најновијем издању емисије „Сведочења“ упутио јереј Бранимир Терзић.