Протонамесник Срећко Живановић: Христос долази у свет да нам врати слободу

Када каже „вода жива“ Господ Христос мисли на воду која тече. Дух Свети је тај који покреће „живу воду“, један нови живот. Приликом крштења, ми се купањем облачимо у један нови живот, јер тим чином почињемо живот у Духу Светоме. Христос жели да пошаље поруку да ће онај који поверује у Њега имати нови живот, као и да ће Дух Свети осветити све нас у Светој тајни крштења, рекао је протонамесник Срећко Живановић, тумачећи зачало 27 Светог јеванђеља по Јовану у емисији „Сведочења“. И у овој причи видимо људе који верују у Христа и који су неповерљиви. То можемо да видимо и данас јер, указао је отац Срећко Живановић, то је одраз наше слободе. Свети Григорије Ниски управо речју „слобода“ описује оно божанско у човеку. Осећање страха узроковано је одсуством слободе. Христос долази у свет да нам врати слободу, победи смрт – узрок страха и свих наших слабости, те дарује нам вечни живот, истакао је протонамесник Срећко Живановић.

Ђакон Драган Станојевић: Бог позива сваког од нас, наш је избор да ли ћемо се одазвати

Свето јеванђеље по Јовану зачало 56 доноси нам обраћање Господа Христа Богу Оцу, у коме тражи да Га Он прослави као што је током Своје земаљске мисије Он прославио Њега. Христос се спрема за страдање, јер је знао да га то чека, и Својим ученицима то наговештава, а од Оца тражи да Га прослави. Обраћа се Оцу кроз Своју човечанску природу, која је једнако са божанском била присутна у Његовој личности, рекао је ђакон Драган Станојевић, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак у емсији „Сведочења“ на Радију Источник.

Христос је рекао Оцу да ће апостоли бити ти који ће ширити реч Божју, благу вест, коју је Он објављивао док је био на земљи. Бог позива и сваког од нас, а на нама је да ли ћемо се одазвати као што су то учинили апостоли, обични људи чистог срца који су веру Христову прихватили и ширили је“, истакао је ђакон Драган Станојевић.

Јереј Дејан Трипковић: Неке ствари се дешавају по допуштењу Божјем

Прича о исцељењу слепог коју нам доноси зачало 34 Светог јеванђеља по Јовану веома је слојевита и проткана мноштвом поука за људе у свим временима. Отвара је питање кривице („ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп…“) Сви носимо првородни грех, а и у чињењу својих предака можемо пронаћи објашњење за неке сопствене усуде. Али, када постане зрела личност, човек не може тражити оправдања у својој породици и окружењу, већ се мора сам суочити са својим животом, са Богом и питањима живота и смрти. Дакле, у Хришћанству нема места причи о томе да је неко сагрешио и да ми због тога испаштамо, већ смо одговорни за своје поступке, рекао је свештеник Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог и духовник Казнено – поправног завода Ваљево, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Такође, неке ствари се у животу не дешавају нашом или нечијом кривицом, већ по допуштењу Божјем, да Господ пројави своја дела. Томе нас учи и ова прича – човек прогледа телесно, а потом и духовно, истакао је, поред осталог, отац Дејан Трипковић.

Јереј Александар Филиповић: Само Господ Христос нам даје непролазну радост!

Сусрет Господа Христа са женом Самарјанком збива се крај извора Јаковљевог да би се указало на воду, као оно што нам даје телесно окрепљење, и „воду живу“, коју Господ даје за вечност, рекао је свештеник Александар Филиповић, свештенослужитељ при Храму Светог Нектарија Егинског, тумачећи причу о жени Самарјанки, коју нам доноси Свето јеванђеље по Јовану, зачало 12. Човечја душа се не задовољава само конзумирањем овоземаљске хране, макар била и најбоља по критеријумима стручњака за кулинарство. Та храна не пружа душевни мир, не даје непролазну радост и трајну срећу. То нам даје само Господ Христос Својом божанском науком у вери, љубави, истини и правди, истакао је отац Александар Филиповић. Господ Христос долази да спасе целокупан људски род, даје му Царство небеско и нуди да учествује у вечности. Потребно је да се подсетимо да је свако од нас дужан да се стара о својој души и свом спасењу, да имамо на уму час доласка пред лице Божје и да се том тренутку радујемо, закључио је отац Александар Филиповић.