Јереј Александар Филиповић: Против демона се боримо именом Христовим

У појму Легион, којим се представља запоседнути човек Господу Христу (Лк 8, 26- 39) сабрани су сви греси, нечистоте и страсти који се у демонима налазе. Може се закључити да се у том човеку налазио велики број демона. Они моле Господа Христа да их изгони у крдо свиња. „Из тога можемо закључити колика је мржња демона према човеку када, свесни да више не могу да бораве у човеку, желе да учине последњу пакост људима и оку у крдо свиња, које се њиховим уласком утапа. Дакле, пропашћу свиња, демони желе да нашкоде човеку. Једини начин којим ми можемо да се боримо против демона, јесте име Христово“, рекао је свештеник Александар Филиповић, тумачећи јеванђељски одломак о изгону злих духова из човека. Будући да свиња важи за нечисту животињу, с тим у вези, указао је свештеник Филиповић, људи који престану да се старају о чистоти своје душе, свог срца и свог језика постају плодно тле да се у њих усели нечистота, објекти у које се настањују дух лењости, чамоти и отуђења, а демони се управо томе радују. Једини лек за то јесте вапај Господу да из њих истера те нечисте духове, врати достојанство и обновили боголикост, како би поносно и радосно провели остатак живота са надом у васкрсење и живот вечни, рекао је отац Александар Филиповић.

Ђакон Драган Станојевић: Слушајући следбенике Христове, испуњавамо вољу Божју

„Ко вас слуша – мене слуша, а ко се вас одриче- мене се одриче“- ове речи Господа Христа можемо данас разумети у светлу разумевања црквене хијерархије. Наиме, имамо патријарха, епископа, свештеника… следбенике Христове, које би требало да пратимо и слушамо. На тај начин испуњавамо вољу Божју, а самим тим и вољу Бога Оца, Који је послао Христа, рекао је ђакон Драган Станојевић, тумачећи одломак из јеванђеља по Светом Луки (зачало 51), у коме Господ Христос Својим ученицима даје благослов да шире реч Божју. Прича нам говори и о седамдесеторици, ширем кругу Христових ученика, којима се покоравају демони и који датом им силом Божјом могу да исцељују људе. Такође, указао је отац Драган Станојевић, Господ Христос даје власт Својим ученицима да побеђују демонске силе, али и могућност да осете радост у срцу која ће их одвести у Царство небеско, што је много већа награда.

Ђакон Славко Обрадовић: Увек можемо да се трудимо и напредујемо у духовном животу

У јеванђељској причи о сејачу и семену (Лк 8, 5-15) Господ Христос приказује типологију људи када је реч о прихватању речи Божје, живљењу по њој и преношењу. Тако, имамо „оне крај пута“ – људе који каткад дођу у цркву, чују реч Божју, али њихова срца су затворена за Бога. Даље, „они на камену“ су људи чије је срце додирнуто речју Божјом и испуњено осећањем радости, али у њој не виде пут ка Царству Божјем и у искушењима отпадају. „Они у трњу“ јесу људи које овоземаљске бриге и задовољства оптерећују и не остављају простора да по речи Божјој живе. Последњи у низу су „они на доброј земљи који род доносе у трпљењу“. То су добре душе у којима реч Божја обитава и не гаси се, објаснио је ђакон Славко Обрадовић. „Те душе су спремне да приме реч Божју и то у разним искушењима и трпљењима овог живота“. Наравно, истакао је отац Славко Обрадовић, ова подела није стриктна и није трајна. Увек можемо да се трудимо и уз помоћ благодати Божје да напредујемо у свом духовном животу. Такође, постоји и други смер: човек који је добар, ако мало попусти у подвигу, пада ниже.

Ђакон Александар Панић: У лик наинске удовице стаје несрећа нашег избора

Господ се сажаљује на удовицу из града Наина и то увек чини када нас види раслабљене и тужне. Нема горе несреће од оне која је задесила жену о чијем усуду и сусрету са Господом пише Свети апостол Лука (7, 11- 16). Она је изгубила најпре супруга, а потом и сина јединца. Имала је све и остала без ичега као што је и човеку на почетку било даровано све, али је остао без ичега бирајући пролазно уместо вечног, објаснио је ђакон Александар Панић трагичност живота жене из града Наина. „Код ње се, као и код многих од нас, показује срамота од смрти, јер је смрт последица греха. Зато се Господ сажали на нас и дође да нас избави. Дође Он нама, јер ми нисмо у могућности да дођемо до Њега“, рекао је отац Александар Панић. Јеванђелист јој не помиње име, јер у њен лик стаје наша људска несрећа – несрећа нашег избора. Господ Христос васкрсава младића и показује да Он влада животом и смрћу. Узима га и Својим рукама даје мајци.“На тај начин видимо да је то Његов дар као што је био и када га је родила. Живот је дар Божји, дар из љубави, а љубав никада неће нестати“, једна је од сјајних поука које је у емисији „Сведочења“ упутио ђакон Александар Панић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.