Протонамесник Саша Максимовић: Ако се огрешимо о неког, лек је покајање

Народу Божјем било је потребно исцељење од греха, будући да је грех био присутан у њему још од сагрешења прародитеља. Исцељење је дошло кроз Господа Христа, кроз Његову добровољну жртву на крсту, рекао је протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник други ваљевски, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак (Јн 3, 13- 17) у емисији „Сведочења“ на Радију Источник. Ако нас змија наведе на грех и ако се о другога огрешимо, лек за то је покајање, односно, истиче протонамесник Максимовић, да се суочимо са нашим братом о кога смо се огрешили. Опроштај греха није могућ само ако га пред свештеником исповедимо и затражимо опроштај од Бога, већ је неопходно да се суочимо са оним о кога смо се огрешили и добијемо и од њега опроштај.

Ђакон Александар Панић: Господ има стрпљења према гресима људским

Прича о злим виноградарима (Мт 21, 33- 43), коју Господ Христос казује Својим ученицима, сликовит је приказ овоземаљског света и Бога који је у њему домаћин. Господ назива Израиљ (изабрани народ) виноградом Својим, плот око винограда представља закон који је изабрани народ делио од околних многобожачких народа. Пивница означава обећање Спаситеља, којим је народ гасио жеђ у тешкоћама овог живота, а кула стари жртвени храм- праобраз Цркве Христове. Речи „и отиде Бог“ значи да Бог одлази након што је дао све, устројио и увео у поредак, дао све дарове које људи могу да искористе за спасење, објаснио је ђакон Александар Панић у свом тумачењу јеванђељског одломка о злим виноградарима. Свети Владика Николај напомиње да реч „отиде“ можемо разумети и као Божје стрпљење према гресима људским, отиде да би нам дао прилику да се покајемо указао је ђакон Панић.

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Сећање је постојање

Свето јеванђеље по Матеју о стицању Царства небеског (Мт 19, 16- 30) даје нам основна упутства уоквирена кроз Божје заповести учило је и људе ондашњег времена, али и кроз векове до данас шта би требало да чинимо ради задобијања Царства небеског. Младић, са којим Господ разговара, тражи и „нешто више“, будући да је од учитеља тог доба штошта слушао. „Људи се и данас труде да оставе траг о свом постојању, плашећи се најстрашније ствари на свету, а то је смрт, а више од тога заборав. Људска култура почива и расте на основу човекове потребе да остави печат у овом свету. И у хришћанском свету, заборав је највећа претња. Зато је суштински важна молитва разбојника на крсту који Господа моли да га помене у Царству, јер је сећање заправо постојање“, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник први ваљевски, у једној од низа поука које је подарио слушаоцима Радија Источник, тумачећи овај јеванђељски одломак.

Јереј Дејан Трипковић: До праштања се стиже покајањем

Кроз причу о цару и слугама, коју бележи Свети јеванђелист Матеј (Мт 18, 23-35), Господ Христос нас поучава праштању, неопходном за наше спасење, али и квалитетан живот на земљи. „Да би се дошло до праштања, мора да почне од покајања. Човек мора пожелети да мења себе, да се покаје… Кад човек стекне свест о својој несавршености и својим страстима и греховима, избаци зло из себе, лакше ће опростити другом човеку“, рекао је свештеник Дејан Трипковић у свом тумачењу ове јеванђељске приче којом, како је оценио, почиње „азбука спасења“.

Целокупно учење Господа Христа своди се на праштање и измирење човека са Богом, собом и са другим човеком, истакао је отац Дејан Трипковић.