Протонамесник Драган Јаковљевић: Спасење није само за нас, већ за све народе!

У Недељу Самарјанке на Светим Литургијама чита се прича о жени Самарјанки(Јн 4, 5-42) у којој је описан сусрет Господа Христа са њом, у коме Он личним примером показује како би требало да се односимо према људима који су другачији од нас. Наиме, Јудеји су Самарјане доживљавали као идолопоклонике и нечисте људе. Међутим, Месија долази из рода јудејског за све људе и овај поступак Господа Христа говори да је дошао да спасе све, рекао је протонамесник Драган Јаковљевић, тумачећи овај јеванђељски одломак. „Када бисмо разговор Господа Христа пребацили у ово време, могли би да створимо слику нашег односа према иновернима. У јеванђељу нам Господ говори како би требало- да са њима попричамо, јер спасење није резервисано само за нас, већ за све народе“, истакао је протонамесник Драган Јаковљевић.

Ђакон Мија Бојиновић: Морамо да водимо рачуна једни о другима

Свето јеванђеље по Јовану зачало 14 доноси нам причу о Бањи Витезди, свима нама најпознатији одломак, будући да га од парохијских свештеника слушамо приликом освећења водице за Васкрс и славу. Лековита вода у бањи, коју је анђео узбуркавао и таласима доносио исцељење болесном који први успе да се спусти у воду, јесте праслика Свете тајне крштења, у којој човек добија духовно исцељење и опроштај грехова. Господ говори да је грех узрок болести и онај који би ушао у воду, добио би и духовно и телесно исцељење. На тај начин би се пројавила сила Божја. Главни јунак ове приче је човек који је 38 година болестан јер, како писац каже, нема човека да му помогне да се спусти у воду. Међу свим болесницима, Господ бира да помогне баш њему, знајући колика је његова вера, будући да није одустао од борбе за оздрављење, рекао је ђакон Мија Бојиновић, свештенослужитељ при Храму Светог великомученика Георгија, тумачећи овај јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“. Прича о Бањи Витезди чита се у Недељи раслабљеног. Данас смо сви раслабљени. Имамо све што нам је потребно за спасење душе, али неретко то заборавимо, јер нас муче овосветске бриге. „Морамо да схватимо да је неопходно да водимо рачуна једни о другима, посебно о младима,  јер то ће нас Господ питати у часу Страшног суда“, поручио је ђакон Мија Бојиновић, коме су управо млади под окриљем Светосавске омладинске заједнице поверени на духовно старање.

Протонамесник Филип Јаковљевић: Љубав се свим срцем излива

Када са овог света оде неко нам је близак или кога смо познавали, одлазимо му на сахрану да се од њега опростимо. За живота ретко одлазимо да пажњу укажемо, изузев када је реч о људима са којим смо били чврсто везани. Марија, сестра Лазара из Витаније, Господа Христа доживљава и за Његовог живота као Спаситеља света. Нардово миро којим Га је помазала било је изузетно скупо, реда величине годишње зараде ондашњег Израиљца. Када бисмо хтели некоме да учинимо част и помажемо њиме, вероватно бисмо то учинили капима мира. Марија, пак, чини другачије и то можемо посматрати као пројаву љубави. „Љубав не може на кашичицу да се даје, него је просто  човек свим бићем, свим срцем излива. Колико год данас однос човека једног према другом био прорачунат и давао се „на кашичицу“, ако има праве љубави, то не може бити случај, већ се излива на исти начин на који је Марија излила скупоцено миро и помазала Христове ноге“, рекао је, поред осталог, протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Исихија, тумачећи зачало 41 Светог јеванђеља по Јовану.

Јереј Далибор Чкојић: Вера која се манифестује љубављу ствара праведност

Марија Магдалина помазује ноге Господу Христу нардовим миром, кваси их сузама и брише сопственом косом, јер зна да је Он Син Божји кроз Кога долази спасење света. Опроштај грехова који добија од Њега плод је велике љубави коју је она имала. На чуђење Симона фарисеја над Његовим поступком, Спаситељ одговара причом у сликама о двојици дужника којима поверилац прашта дугове, те да је онај коме је опроштено више благодарнији и има више љубави. „Ова жена није жалила труда да на дирљив начин покаже љубав према Господу. Ако се Симон својим понашањем сматрао мање грешним у односу на њу, показао је да има мање љубави према Христу“, објаснио је свештеник Далибор Чкојић, тумачећи јеванђељски одломак о Марији Магдалини (Лк 7, 36-50), један од најупечатљивијих догађаја из земаљског живота Господа Христа, често коришћен као мотив у делима популарне културе.

„Вера која се манифестује љубављу ствара праведност и може да издејствује опроштај грехова. Она (Марија Магдалина) је показала да је управо с љубављу примила вест о Христу као Спаситељу. С тим Му се приближила, добила опроштај и духовни мир. Сви смо пред Богом грешници и пример ове покајнице требало би нам створи жељу да тражимо опроштај, јер је Господ милосрдан „, рекао је отац Далибор Чкојић у емисији „Сведочења“ на Радију Источник.