Јереј Бранимир Терзић:Христова страдања плаћају цену греха свих људи

У зачалу 41 Светог јеванђеља по Јовану, које ће бити читано у недељи пред нама на празник Цвети, Господ Христос наговештава Своје страдање и смрт – најважније у историји, зато што се тим страдањем и кроз ту смрт спирају греси читавог човечанства. „Он бива рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња, казна беше на Њему нашег мира ради и раном Његовом ми се исцелисмо“, речи су Светог пророка Исаије, које у старозаветно доба наговештавају Христову крсну смрт зарад искупљења људског рода, подсетио је јереј Бранимир Терзић, тумачећи овонедељни јеванђељски одломак у емисији „Сведочења“.

„Христова страдања и смрт плаћају цену греха свих људи, богатих и сиромашних. Зато је важније помазање тела Христовог које чини Марија скупоценим миром, него помоћ сиромасима, коју предлаже Јуда Искариотски. Христовим ранама сви добијамо спасење“, објаснио је отац Бранимир Терзић тренутак из земаљског живота Спаситеља, који је описан у овом одломку.

Јереј Стеван Сировљевић: Треба да ходимо ка Господу малим и стабилним кораком

Господ Христос припрема Своје апостоле, а преко њих и нас данас, да су страдања многа и да не треба да поклекнемо, већ да се боримо да увек будемо уз Господа, једна је од поука јеванђељске приче Недеље глувне (Мк 10, 32- 45), о којој је у емисији „Сведочења“ говорио јереј Стеван Сировљевић, старешина Храма Светог великомученика Пантелејмона у планинском одмаралишту Дивчибаре.

Господње речи, упућене апостолима Јакову и Јовану на молбу да им дозволи да седну са Његове леве и десне стране,  да ће се место у Царству небеском дати „онима којима је припремљено“ односе се пре свега на светитеље и подвижнике. Сви, од апостола до нас данас треба да се трудимо, јер је за све то место припремљено. „Ми само треба да кренемо и да на путу ка Господу ходимо, малим, али стабилним кораком“, истакао је отац Стеван Сировљевић. Љутњу десеторице апостола према Јакову и Јовану, свештеник Сировљевић објаснио је као одраз људске слабости, из које се догоди да се наљутимо на оне које волимо. Љутње се дешавају али, учи нас Господ, морамо то превазилазити и сачувати јединство заједнице. Јеванђељски одломак заокружен је до тада невиђеним парадоксом:“Ко хоће да буде први, нека буде свима слуга…“ Господ је служио апостолима и народу. То су тада, а и данас би били шокантни догађаји, који би се преносили по друштвеним мрежама, указао је дивчибарски парох. Али, управо по узору на Христа треба да живимо и да се на Њега и Свете Божје људе угледамо.

Протонамесник Драган Јаковљевић: Исповедање неверја је сазнање сопствене немоћи

Свето јеванђеље о исцељењу младића у коме је био дух неми (Мк 9, 17- 31) говори нам о маловерју. Најпре то осећање видимо код оца младића, који га исповеда пред Господом Христом, потом код апостола, те напослетку целог људског рода. Господ прекорева Своје ученике, а преко њих и цео народ. „Господ нам заправо говори да наша вера чини чуда. Исцељујући младића, Он показује Својим апостолима и свима који су се затекли у близини колико је вера јака и за шта је све човек способан, али само у присуству Бога“, рекао је протонамесник Драган Јаковљевић, старешина Храма Васкрсења Христовог у свом тумачењу јеванђељског одломка Недеље средопосне. Исповедање неверја је сазнање своје немоћи и свог погрешног живота. То важи за људе још од времена Христовог живота на земљи до данашњих дана, навео је отац Драган Јаковљевић, скренувши пажњу да би људи када дођу на Литургију требало да буду део заједничке молитве за место у Царству Божјем.

Ђакон Владимир Ракић: Одрицање од себе значи побеђивање страсти

Свето јеванђеље Крстопоклоне недеље (Мк 8, 34- 38, 9- 1) говори да Господ Христос никоме ништа не заповеда, већ позива људе да по својој слободној вољи изаберу да ли желе да иду за Њим. Наравно, Господ Христос жели да се сви људи спасу и нуди истински живот. Он све нас позива да будемо Његови ученици, да подражавамо Његов живот и Његова дела, рекао је, између осталог, ђакон Владимир Ракић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог, наставник веронауке у Техничкој школи Ваљево и дуги низ година истакнути појац на богослужењима у Ваљевској епархији.  „Одрицање од себе“, о коме Господ говори у овом одломку, значи побеђивање страсти и замењивање самољубља и угађања себи личним прекоревањем како би, у божанској благодати, остали прави хришћани, који по свом животу и делима личе на Христа, објаснио је ђакон Ракић, тумачећи јеванђељски одломак Крстопоклоне недеље у емисији „Сведочења“.