Свето јеванђеље Недеље 25. по Духовима за недељу 4. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 54 (10,38-42; 11,27-28)
А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље Недеље 24. по Духовима за суботу 3. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 46. (9,37-43)
37. А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа. 38. И гле, човек из народа повика говорећи: „Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац; 39. и ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи. 40. И молих ученике твоје да га истерају, па не могоше.” 41. А Исус одговарајући рече: „О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи амо сина свога.” 42. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запрети духу нечистоме, и исцели дечака, и предаде га оцу његовом. 43. И сви се веома дивљаху величанству Божијем. А када се сви чуђаху свему што учини Исус рече ученицима својим:

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

По силаску са Горе Преображења, Господ је исцелио дечака у којем је био ђаво. Исцељењу је претходио укор за неверје, које је било узрок због кога ученици нису исцелили поседнутог ђаволом (Лк.9,27-41). Ма чије да је било неверје – оца који је привео сина, народа који се сабрао, или, може бити, и апостола – може се закључити да његово присуство затвара врата милостивог погледа Божијег и Његове помоћи, а да их вера отвара. Господ је и рекао оцу: „Добићеш по мери вере“. Вера није дело једино мисли и ума, него обухвата цело биће човечије. Она обухвата узајамне обавезе верујућег и Онога коме он верује, па макар се оне и не изрекле буквално. Човек се нада на онога коме верује, на њега се у свему ослања и од њега ни у чему не очекује одбијање. Због тога му се и обраћа без сумње као оцу, и иде к њему као у своју ризницу, у уверењу да се неће вратити празних руку. Такво расположење и без речи изазива наклоност код онога коме се човек обраћа. Тако бива међу људима. Међутим, исти вид расположења потребан је и у односу према Господу, свемогућем и свезнајућем, који жели да дарује свако добро. Онај који истински верује никада не бива обманут у својим очекивањима. Ако нешто немамо, премда смо и тражили, значи да немамо потребну веру. Пре свега, потребно је тражити и сместити у срце пуну веру у Господа. Треба је тражити и умолити од Њега, будући да је немамо сами по себи и да је дар Божији. Од оца дечака се тражила вера и он се помолио: Верујем, Господе, помози моме неверју. Веровао је слабо, колебао се, и молио се за утврђење вере. И ко ће се похвалити савршенством вере? Коме, дакле, није неопходно да се помоли: Помози, Господе, моме неверју? Кад би вера код нас била на снази, мисли би биле чисте, осећања света и дела богоугодна. Тада би нас Господ слушао као отац децу. Све што би нам дошло у срце (а у таквом стању могло би доћи само оно што је угодно Господу) ми бисмо добијали без одбијања и одлагања.

чита: јереј Јован Новитовић

Јереј Дејан Трипковић: Најважније за наше спасење је да слушамо реч Божју

Свето јеванђеље по Луки у кме је описан боравак Господа Христа у дому сестара Марте и Марије говори нам с једне стране о обичају гостољубља, које практикује Марта, служећи Спаситеља, али и обичају седења крај ногу проповедника, што чини Марија, објаснио је јереј Дејан Трипковић у емисији „Сведочења“, чија је тема овог издања била управо прича о Марти и Марији. Сестрама, подсећања ради, Христовог пријатеља Лазара, којег је васкрсао након четири дана од упокојења.

„Мартино чињење није занемарено, али је свакако важније да слушамо реч Божју, држимо је и бринемо за спасење своје душе, а то је у том тренутку одабрала Марија“, сматра отац Дејан Трипковић. Траживши од Господа Христа да прекори Марију, Марта је поступила по јеврејској традицији, али није било упутно да „увлачи“ у породични конфликт. „Нигде не пише да ли је Марија потом њој помогла или је, пак, Марта дошла да слуша реч Христову. Сигурно је да су обе задобиле спасење. Оне представљају два аспекта наше вере- њену пројаву кроз дела и слушање Његове проповеди. Оба су потребна за наш хришћански живот и сви смо помало као Марта и Марија, закључио је отац Дејан Трипковић.

Свето јеванђеље Недеље 24. по Духовима за петак 2. децембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 73. (13,31-35)
31. У тај дан приступише неки фарисеји говорећи му: „Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.” 32. И рече им: „Идите и кажите тој лисици: ‘Ево изгоним демоне и вршим исцељења данас и сутра, а трећи дан завршићу’.” 33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима. 34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтедосте! 35. Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видети док не дође да речете: „Благословен који долази у име Господње!”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ето, оставља вам се ваш дом пуст, рекао је Господ о Јерусалиму (Лк.13,35). Значи, постоји граница Божијег дуготрпљења. Милосрђе Божије је готово да вечно трпи, очекујући добро. Међутим, шта да ради када ми долазимо до таквог растројства да већ нисмо ни за шта? Због тога нас и одбацује. Тако ће бити и у вечности. Сви говоре: „Милосрђе Божије неће допустити вечну одбаченост“. Да, оно неће! Међутим, шта да чини са онима који су препуни зла и не желе да се исправе? Они сами себе стављају ван граница Божије милости. Тамо се и задржавају, јер неће да изиђу. Спиритисти су измислили мноштво рађања као средство за поновно очишћење грешника. Онај, међутим, ко се оскрнавио гресима у једном рођењу, може се оскрнавити и у десет других, а затим и бесконачно. Као што постоји прогрес у добру, тако постоји и напредак у злу. Ми на земљи видимо окореле у злу. Такви они могу остати и ван земље, а затим и за свагда. Кад свему дође крај (а он ће неизбежно доћи), где да се сместе они који су окорели у злу? Свакако изван области која је испуњена светлошћу и која је намењена онима који су се трудили око себе, око очишћења својих нечистота. Самим тим ето и ада! Они који се нису исправили при бољим околностима, зар ће се исправити при горим? А ако неће, ето онда вечног ада! Није Бог узрочник ада и вечних мука у њему, већ сами грешници. Када не би било непокајаних грешника, ни пакла не би било. Господ жели да нема грешника. Због тога је и дошао на земљу. Пошто жели да овлада безгрешност, значи да жели да нико не допадне у вечне муке. Све зависи од нас. Хајде да се договоримо и да ад уништимо безгрешношћу. Господ ће се томе обрадовати. Он је нама и открио постојање ада, да бисмо се причували да не упаднемо у њега.

чита: јереј Јован Новитовић