Свето јеванђеље Седмице 13. по Духовима за петак 1. септембар лета Господњег 2023.

/in , , /by

Свето јеванђеље по Марку, зачало 17. (4,24-34)
24. И говораше им: Памтите што чујете: „Каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате. 25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.” 26. И говораше им: „Тако је Царство Божије као човек кад баци семе у земљу; 27. и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да он и не зна. 28. Јер земља сама од себе донесе најпре траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. 29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва. 30. И говораше: „Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати? 31. Оно је као зрно горушично мање је од свих семена на земљи; 32. које кад се посеје у земљу, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.” 33. И таквим многим причама казиваше им реч колико могаху слушати. 34. А без приче не говораше им ни речи. А ученицима насамо тумачаше све.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Прича о постепеном расту пшенице из семена (Мк.4,26-29) у односу на сваког човека символизује постепени раст скривеног човека срца, благодаћу Божијом посејаног и чуваног, а у односу на човечанство – постепени раст тела Цркве или заједнице спасаваних у Господу Исусу Христу, на начин који је Он установио. Том причом се даје одговор на питање због чега ни до нашег времена Хришћанство није постало свеобухватно? Семе које човек баци на земљу клија и расте само по себи, без његовог знања, док он спава и устаје. Положивши на земљи семе божанственог живота, и Господ оставља слободу да се по себи разраста, потчинивши га његовом природном току догађања и не вршећи насиље над њим. Он га само чува, помажући му у неким случајевима и дајући му опште усмерење. Узрок томе је у слободи човека. Господ тражи да му се сам човек потчини и чека приклањање његове слободе. Због тога се дело и одужило. Кад би све зависило само од воље Божије, већ одавно би сви били Хришћани. Друга мисао: тело Цркве које је у изградњи, гради се на небу. Са земље, међутим, притиче материјал, који се такође обликује небеским делатељима. Реч долази са неба на земљу и привлачи оне који је хоће. Они који је прихвате и следе јој, као сирови материјал долазе у радионицу Божију, у Цркву, и ту се прерађују по обрасцима који су са неба дати. По изласку из овог живота, прерађени прелазе на небо и улазе у здање Божије, свако на одговарајуће место. И тако без прекида. Према томе, дело Божије није у застоју. Свеопшта раширеност Хришћанства и није неопходан услов за њега. Здање Божије се гради невидљиво.
чита: јереј Јован Новитовић

Протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић: Црква Божја је нови виноград

/in , , , /by

Прича о злим виноградарима ( Мт 21, 33- 43), сликовитим приказима једна од најбогатијих у Новом завету, доноси низ поука о добрима које Господ даје човеку, једином бићу створеном по образу Његовом, затим љубави, из које шаље Сина Свог међу људе, али и о праведној опомени изабранима за нечињење по речи Божјој. „Виноград означава народ израиљски, кога је Бог изабрао да кроз њега проведе спасење целог људског рода, плот око њега законе дате оцима да их предају децу, пивница обећање Месије, док су виноградари народне старешине, свештеници и учитељи“, објаснио је у емисији „Сведочењња“ протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог. Слуге, које виноградари пребију, симболизују пророке преко којих је Господ указивао на неопходност поштовања закона (Михеј, Јеремија, Јован Претеча…), док је домаћинов син метафорички приказ Господа Исуса Христа, Сина Бога Вишњега. Наиме, указао је прота Драгомир Јовановић, као што су виноградари убили сина домађиновог, тако су и јеврејски првосвештеници уистину убили Господа Христа. Због тога, Господ ће предати нови виноград  другим, новим домаћинима. „Од Христа па надаље прошириће се виноград на цео род људски и неће се састојати само  из народа израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноград називаће се Црквом Божјом, а виноградари у њему су апостоли, светитељи, оци и учитељи Цркве, епископи, свештеници и благоверни народ Божји“, истакао је прота Јовановић.

Свето јеванђеље Седмице 13. по Духовима за петак 1. септембар лета Господњег 2023.

/in , , , /by

Свето јеванђеље по Марку, зачало 15. (4,1-9)
1. И опет поче учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сеђаше, а народ сав беше на земљи крај мора. 2. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој: 3. Слушајте: „Ево, изaђе сејач да сеје. 4. И кад сејаше догоди се да једно семе паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га. 5. А друго паде на каменито место где не беше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље; 6. а кад обасја сунце, увену и, будући да немаше корена, усахну. 7. А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода. 8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.” 9. И говораше им: „Ко има уши да чује, нека чује!”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Ево изиђе сејач да сеје (Мк.4,3). Од времена кад је изишао на сетву, сејач не престаје да сеје. У почетку је сам сејао, затим преко апостола, и најзад преко Божанственог Писма и богомудрих учитеља. И до сада се свагде сеје реч истине Божије. Ако си спреман да будеш добра земља, семе ћe неизоставно пасти: и посејано ће Господ да разрасте. Како се, пак, показати добром земљом? Пажњом и изучавањем речи Божије, саосећањем и љубављу према њој и спремношћу да се одмах у дело спроведе што се сазна. При таквом настројењу, ни једна реч не остаје на површини душе, него свака улази унутра. Сјединивши се са сродном грађом духа, она пушта корен и узраста. Хранећи се, затим – одозго духовним наиласцима, а одоздо добрим жељама и трудом – она разраста у дрво, даје цвет и плод. Сам је Бог тако устројио око нас и зато не можемо да се не чудимо нашој бесплодности. А то је све због непажње и нерада.
чита: јереј Јован Новитовић

Саборни храм за најмлађе- молебан и позоришна представа за почетак школске године

/in , , /by

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Исихија, Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“, најмлађим Ваљевцима поклониће позоришну представу „Рибар и златна рибица“ у извођењу Позориштанца „Јеленица“ из Београда. Представа ће бити изведена у недељу 10. септембра 2023. године, са почетком у 11 часова (након молебна за почетак школске године), на платоу испред Саборног храма. „Уместо гордости, у деци треба да подстичемо доброту и искреност“, каже отац Дејан Трипковић, уредник трибина „Православље и млади“.