Свето јеванђеље по Марку, зачало 14. (3,28-35)
28. Заиста вам кажем: „Сви греси опростиће се синовима човечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили: 29. а који похули на Духа Светога нема опроштења ва век, него је крив вечноме суду.” 30. Јер говораху: „У њему је дух нечисти.” 31. И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову. 32. И сеђаше народ око њега. И рекоше му: „Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.” 33. И одговори им говорећи: „Ко је мати моја или браћа моја?” 34. И погледавши около на оне који седе око њега, рече: „Ево мати моја и браћа моја! 35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.”

Мисли за сваки дан у години Светог Теофана Затворника

А који похули на Духа Светога нема опроштења вавек (Мк.3, 29).Да ли је тешко упасти у такав грех? Уопште није тешко. Ево грехова те врсте: „Велика и безмерна нада на благодат Божију; очајање или ненадање на Божију милост; противречење очигледној и утврђеној истини и одбацивање Православне хришћанске вере. Други томе додају завист према духовним даровима које ближњи добијају од Бога; упоритост у греху и истрајност у злоби; небригу за покајање све до одласка из овог живота“ (Правосл. испов. део 3. пит. 38). Ето, колико путева! Пођеш ли којим од њих, биће ти тешко да се вратиш и бићеш одведен до свепогубне пропасти. Противљење истини почиње са малим сумњама, које бивају побуђиване рђавом речју или књигом. Ако се оставе без пажње или лечења, оне ће одвести ка неверју и упорности у њему. До очајања се такође долази неприметно: „Покајаћу се“, говоре и настављају да греше. Поступајући тако неколико пута и видевши да покајање не долази, они говоре у себи: „Тако мора да буде! Не можеш против самог себе“, и већ се предају греху у пуну власт. Тако скупљају мноштво грехова, а при томе допуштају и мноштво противљења очигледним позивима Божије благодати. Када у таквом стању човек дође до мисли да се покаје, мноштво грехова га дави, а противљење благодати му одузима смелост да припадне Господу. И он решава: Велики је мој грех, да би ми се опростио. То баш и јесте очајање! Чувај се почетка неверја и грехољубља и нећеш упасти у тај бездан.

чита: јереј Јован Новитовић

Свето јеванђеље по Марку, зачало 12. (3,13-19)
13. И изиђе на гору и дозва оне које сам хтеде, и дођоше му. 14. И постави Дванаесторицу, да буду с њим. И да их шаље да проповедају. 15. И да имају власт исцељивати болести и изгонити демоне; 16. и надену Симону име Петар; 17. и Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надену им име Воанергес, што значи синови грома: 18. и Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита 19. и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

Мисли за сваки дан у години Светог Теофана Затворника

Господ је изабрао апостоле да буду с њим и да их шаље да проповедају и да имају власт исцељивати болести и изгонити демоне (Мк.3,14-15). И сваки Хришћанин је изабран да чини слична дела: да буде са Господом, сећајући се Њега и Његове свудаприсутности, да проповеда и испуњава Његове заповести и да је спреман да исповеда своју веру у Њега. Такво исповедање ћe за слушаоце у кругу у коме се врши бити громка проповед. Сваки Хришћанин има власт да исцељује болести, премда не туђе, него своје, и не телесне, него душевне – грехе и греховне навике. Он има власт да изгони демоне, од6ијајући зле помисли које они сеју и гасећи страсне побуде које они распаљују. Чини тако и бићеш апостол и испунитељ онога на шта те је Господ изабрао, делатник свога посланства. Ако успеш најпре у свему томе, Господ ћe те можда позвати и на посебно посланство – да спасаваш друге, будући да си сам пошао путем спасења, и да помажеш искушаванима, пошто си сам прошао сва искушења и стекао опит у добру и злу. Твој посао је да се трудиш над собом – на то си већ изабран. Остало је у рукама Божијим. Смирени се узвисује.

чита: јереј Јован Новитовић