Слушај радио
100,2 МHz

Слушај радио
100,2 МHz

100,2 MHz

Архимандрит мр Евсевије Меанџија – „Света проскомидија у саборном саслуживању“

4. октобар 2024.
Facebook
LinkedIn
Email

„Света проскомидија у саборном саслуживању“ – вађење честица и помињање имена  –

Пре него што почне Света литургија епископи или свештеници врше поредак Свете проскомидије, тј. припремају хлеб и вино за Свету литургију.  Света проскомидија најчешће се обавља у току Јутарње службе или за време Часова (Први, Трећи и Шести). Завршетак Проскомидије на архијерејској Литургији најчешће је за време Херувимске химне, пре Великог хода, што је и најисправније  док свештеници завршавају Проскомидију пре почетка Свете литургије.

Поредак Свете проскомидије не постоји у Римокатоличкој цркви, као ни у протестантским црквама или заједницама. У православљу постоји од најраних хришћанских времена што сведоче литургијски текстови Светог Јакова брата, Светог Василија Великога и Јована Златоуста, а што се види и из 32. канона Пето-шестог Васељенског сабора, где се говори о устаљеном богопреданом поретку Цркве.[1]  Свети Симеон Архиепископ Солунски сматра Свету проскомидију као увод у Свету литургију, слично Светом Николи Кавасили који сматра да временски претходи Светој литургији. [2]

Када епископ служи сам онда најстарији у рангу свештеника по хиротонији проскомидише, тј. врши Свету проскомидију. А то подразумева да пошто је „узео време“ и обукао се у свештеничке одежде прилази ка месту Предложења дарова где читајући литургијским типиком одређене молитве, уз помоћ литургијског копља, вади из просфоре тј. посебно припремљеног квасног хлеба са печатом који садржи у средини Часни крст са натписом ИС ХС- НИ КА, а са леве стране велики троугао који представља Пресвету Богородицу и са десне стране девет мањих троугла који представљају Светитеље Православне цркве, дакле: Архангеле, Пророке, Апостоле, Јерархе, Мученике, Преподобне, Бесребренике, Праведне и све Свете и  оног чија се Литургија служи, да ли Василија Великог, Јована Златоустог или Светог Јакова.

Након што свештеник извади свети Хлеб или Агнец са печатом ИС ХС-НИ КА сипа вино и воду и свети путир и оставља Епископу да благослови „свето сједињење“, а ако није архијерејска Литургија онда сам благосиља. Затим вади „светим копљем“ честицу за Богородицу коју поставља са десне стране Агнеца а потом девет честица Светитеља које поставља са леве стране Агнеца. После тога вади честицу за  за надлежног епископа, коју поставља испред Агнеца и затим оставља место Предложења дарова. Уколико је архијерејска Литургија онда епископ вади честице за Патријарха и ставља је поред своје ,коју је претходно извадио свештеник, а затим  вади честице за живе чланове Православне цркве и ставља их са десне стране Агнеца и потом  вади честице за упокојене чланове Православне цркве и ставља их са леве стране Агнеца, и на крају за самога себе. Уколико служи сам свештеник, онда он сам наставља да вади честице за живе и упокојне и на крају за себе самог као и архијереј говорећи : „Помени Господе, и моју недостојност и опрости ми свако сагрешење хотимично и нехотимично.“

Овде треба нагласити да вађење честица на Светој проскомидији за живе и упокојене чланове Православне цркве уједно означава њихово молитвено помињање, где свака честица представња конкретну личност која се на Светој литургији заједно са осталим члановима Православне цркве сједињује са Господом нашим Исусом Христом у Светом путиру, који Својом „светом Крвљу омива грехове свих поменутих слугу, молитвама Богородице и свитх Светих“.[3]

Уколико  је „саборно саслуживање“ више архијереја, онда сви они, почевши од од најмлађег па до најстаријег по хиротонији, ваде честице за живе и упокојене. Уколико је у питању „саборно саслуживање“ више свештеника без архијереја, онда најмлађи по хиротонији прво проскомидише вадећи честице за живе и упокојене, а затим ваде честице за живе и упокојене сви остали свештеници по реду, од најмлађег до најстаријег свештеника , углавном старешине храма или игумана манастира, који и покрива Свете дарове „воздухом“ тј. покривачем.[4]

У појединим помесним Православним црквама постоји  пракса да када је „саборно саслуживање архијереја“ да на Проскомидији вади честице за живе и упокојене само најстарији по хиротонији епископ, док остали архијереји молитвено помињу живе и упокојене. Исто тако важи и кад је „саборно саслуживање свештеника“, да честице за живе и упокојене вади само онај свештеник који је вршио Проскомидију, док остали свештеници само молитвено помињу живе и упокојене.

У којој мери је ова пракса оправдована није на нама да судимо, али свакако треба имати на уму да у Православној цркви постоје две праксе Проскомидије приликом „саборног саслуживања“. Дакле, једна пракса је када сви архијереји приликом „саборног архијерејског саслуживања“ ваде честице за живе и упокојене, као и друга када вади честице само најстари по хиротонији епископ док остали архијереји не ваде, него само молитвено спомињу живе и упокојене. То исто важи и за праксу Проскомидије код „саборног саслуживања свештеника“ где сви свештеници ваде честице за живе и упокојене, као и она где само један свештеник, и то најчешће чредни који проскомидише, вади честице за живе и упокојене, док остали само помињу читајући имена за живе и упокојене чланове Правослане цркве.

[1] Свештени Канони Цркве, прев. Епископ Атанасије Јевтић, стр.157

[2] Ιεροδιάκονος Γεώργιος Ζαραβέλας, «Η θέση της Ακολουθίας της Προσκομιδής ἡ Προθέσεως»,www.pemptousia.gr

[3] Божанествене Литурије, превод. архим. др Јустин Поповић., Манастир Ћелије, 1978

[4] Αρχιμ. Βασιλείου Μπακογίαννη, Ναός, Ιερέας, Λειτουργία, Θαβώρ -Αγρίνιο 2021, стр.53

https://mitropolija.com/2024/10/03/sveta-proskomidija-u-sabornom-sasluzivanju/