Архимандрит Павлос Пападопоулос – Наш највећи страх

„Мој највећи страх је да завршим сама, без икога да ме воли и брине о мени“, рекла је једна дама на ово питање.
На први поглед бисмо рекли да је овај одговор добар и тачан. Али ако стварима приступимо духовно, открићемо да то садржи много себичности.
Највећи хришћански страх не треба да буде да ли ће бити вољен или збринут.
На питање „Који је ваш највећи страх?“ хришћанин који живи у Христу одговара сасвим другачије. „Мој највећи страх је да не могу да волим друге. Мој највећи страх је да постанем неспособан да волим друге као крст, без ичега заузврат, без икакве рачунице. Мој највећи страх је да се не покажем недостојним љубави мога Христа. Мој највећи страх је да не живим у егоцентричности, да обожавам свог самоидола, занемарим свог ближњег, ко год он био. Не плашим се да ме неће волети одређена особа. Оно што ће ме скупо коштати је да престанем да га волим”.
***
Не, није страшно што су ти упутили примедбу, што те то погодило, што су те вређали и понижавали. Страшно је што ти то не можеш заборавити, не можеш опростити, не можеш се понизити.
Ваш ум жваће оно што ваше срце не може заборавити, било добро или лоше.
Да се не бисте удавили у својим мислима, избаците из свог срца све отровно и штетно и пустите да се у њему укорене оне ствари које вас маме на осмех.
Немојте све толико анализирати. Сместите добре мисли и не дозволите да се лоше угнезде у вашем срцу.
Не заборавите да на крају не можете ништа променити нити се уклопити са свима. То је живот.
Будите флексибилни у вези са оним што долази у ваш живот јер нас себичност чини неспретнима.
Скроман човек лако напредује. Не зато што је безосећајан, већ зато што је прихватио да његове моћи не иду тако далеко и да не може натерати некога да га воли или да се слаже са њим.
Немојте себи ускраћивати прилику да доживите срећу остајући у прошлости и у фиксацији вашег погођеног егоизма, јер срећа може бити у вашој будућности. Дајте себи прилику да се ослободите прошлости, несреће, гунђања и малодушности и отворите се будућности која вас позива да доживите Рај.
Прошлост је корисна само ако се користи да нас учини мудријима, избегавајући грешке које смо направили.
Сви смо створени за Небо. Сви смо ту да доживимо срећу.
Немојте се правдати затварањем у лоше мисли и лоше ситуације из прошлости.
Не заборавите да вас неко увек воли и брине за вас. Не заборавите да без обзира на тешкоће које окружују ваш живот, постоји тиха оаза која се зове Христос. Он те увек воли. Он ти увек опрашта. Он ти даје будућност без краја, без бола, без патње, са само једним вечним пољупцем прихватања.
архим. Павлос Пападопоулос

Начало