Ђакон Александар Панић о „свадби царевог сина“

Прича о човеку цару који прави свадбено весеље свом сину (Мт 22, 1- 14) једна је од најинспиративнијих које Господ Христос казује Својим ученицима и у њој су приказани Бог (Отац), Син (Господ Христос) и домострој спасења, односно свадба. Неки Свети оци тврде да се ова прича односи на Царство Божје и рај из ког је човек изгнан, а у који тежи да се врати. Неки, пак, тврде да је свадба Црква Христова у којој се одвија сва историја људског рода са циљем повратка у рај, објаснио је ђакон Александар Панић, тумачећи овај одломак у емисији „Сведочења“.
– Најлепшу дефиницију историје чуо сам од блажене успомене Владике Милутина, а то је да историја извире из мисли Божје и улива се у Царство небеско. Тако посматрано, историја људског рода јесте историја страдања, узрастања, исцељења и, након свих тих припрема, велика прослава и непрекидно заједничарење у Господу, рекао је отац Александар Панић. Он је, такође, подсетио и на расуђивање Светог Владике Николаја да је „долазак Христов- почетак свадбе, а све време до Другог доласка- време трајања свадбе.“