Када каже:“Ко је жедан, нека дође мени и пије!“, Господ Христос не говори о физичкој, већ оној много дубљој жеђи- жеђи душе. То је она егзистенцијална потреба за смислом, за пуноћом живота љубављу која не пролази, правдом, истином и светлошћу јер, објаснио је ђакон Душко Перић, човек остаје у дубини срца празан, ако не нађе Оног, Који је пут, истина и живот, ма колико да ужива у овоземаљским добрима. Тумачећи јеванђељски одломак у недељу Свете Педесетнице (Јн 7, 37- 52; 8, 12), отац Душко Перић је истакао да је Свети Дух та жива вода, јер нас Он оживљава, просвећује и облагодаћује, те наше срце чини способним да љуби и прашта. „Без Духа Светог, душа човекова остаје сува, пуста, препуна страхова, страсти и таме“, рекао је он, додавши да и други кроз човека на тај начин бивају просвећени.
