Јеврејски народ је у Старом завету био Божји изабрани народ. То је народ који је искрено веровао у Јединог Бога који је помогао свом народу на његовој животној голготи. Господ Бог се открио праоцу и пророку Аврааму и од тада почиње историја спасења. Вера пророка Авраама била је изузетно велика, несумњиво превелика, због његове одлуке да прихвати Божју жељу да жртвује свог јединог сина Исака, којег је добио у старости. Аврам, који беше без деце, са својом женом Саром, туговаше због тога, помоли се Богу своме, и коначно задоби милост Божију и утеху Божију, и роди им се син Исак. Али то дуго очекивано дете, од Бога дато, треба да се принесе на жртву и на дар истом том Богу, који дете даје Аврааму. И саму бездетност Авраама и његове жене Саре, можемо да видимо на више начина; можда су имали неки биолошки природни проблем или су обоје имали неки грех. Њихову бездетност можемо посматрати у контексту промишљања Божијег за будуће чудо које ће се догодити, које је припремио Творац и Господ наш. Наиме, у Библији се помиње да је Сара имала 90 година, док је Аврам имао 100 година и у тим годинама сигурно није могуће зачети дете, због биолошких промена које се дешавају у људском организму. Али оно што је човеку и науци данас немогуће, могуће је Богу, који је Господар живота и Творац свега видљивог и невидљивог. Гледајући са овог аспекта теолошког тумачења, често смо сведоци, и данас, да се чуда дешавају и да су она плод вере и поверења које имамо у Господа. Тако и тада Аврам и Сара добијају свог јединца као плод своје вере, поверења у Бога и љубави коју су имали према људима и, наравно, према Творцу свих људи.
Али Бог не воли људске жртве, и зато одвраћа Авраама од тог Њему мрског и грешног чина – да жртвује свог сина јединца. Бог награђује свог верног слугу Аврама својом милошћу и подршком током целог живота. Бог му каже да ће се од сада звати Авраам, уз још једно слово А додато његовом имену, што указује да ће се звати оцем многих народа, постаће славан и његово име биће вечно, јер је изразио своју непоколебљиву веру у Господа и био спреман да жртвује свог сина јединца. По промислу Божијем, Авраам је оснивач, отац вере. Свако ко има горућу и искрену веру да свој живот посвети Господу је Авраамово дете. Сви верници, сви који љубе Господа Бога су деца Авраамова. Дакле, данас су сви људи који верују у Једног Бога, Свету Тројицу, деца Авраамова.
Данас живимо у Новом Завету, у времену када се Син Божији родио, оваплотио, постао човек, живео са људима, са тим истим људима које је Он лично створио. Живео је са нама, волео нас, саосећао са нама, учио нас, на крају – и жртвовао се за нас. Жртвовао се по својој вољи, свесно, да буде убијен, да буде три дана у гробу и да васкрсне, да би припремио пут спасења за целу природу коју је Он лично створио. Господ даје на жртву Сина Свога Јединородног, да се том жртвом род људски спасе, буде вечно жив. Бог се жртвује због своје савршене љубави.
Љубав је делотворна и права само када покаже свој крајњи циљ, а то је жртва. Сви ми који верујемо у Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Логоса Божијег, Љубав Божију, деца смо Авраамова, изабрани људи, свештеници су синови Божији. По Вољи Божијој, по Промислу Божијем, и сви људи који буду названи синовима Божијим постаће богови по благодати и дару Духа Светога, који нам је дат и који ће нас преобразити од смртног до бесмртног и вечног.
Ми смо данас изабрани народ Божији који ће се уњедрити у Божијем загрљају, у Љубав Божију убројати, радујући се и са Богом у вечности суживети, сједињени заједно са свима светима и пророцима Божијим и са оцем вере и оснивачем поверења у Бога, код светог праоца Авраама.
Изабраност народа није нека телесна ознака или нека специфична обредна безлична форма која је земаљска и непроменљива. Божији избор народа је у духовној заједници између Бога и човека. Изабраност од стране Бога се односи на међусобни однос Творца и творевине. Господ нас позива у свој загрљај, а човек свесно приступа својом слободном вољом, својим личним разумевањем, усмеравајући себе, заправо остварујући савез са Вечним Богом кроз причешће Телом и Крвљу Бога нашег Исуса Христа, Сина Божијег.
Игуман Фотије, манастир Св.Jоаким Осоговски
приредила; Ј.Г.
