Изгнањем из раја, дешава се велика трагедија за људски род. Иако Господ не одустаје од човека, човек одустаје од Господа. То одустајање доводи до удаљавања и повлачења Божје благодати. У том периоду лутања, непоменик је имао власт над човеком, мучио га, бацао у ватру и воду, а милост Божја се пројављивала слањем пророка и, напослетку, Сина Божјег и Спаситеља света. Бесомучни људи, који живе у гробовима, из јеванђељског одломка (Мт 8, 28- 34; 9, 1) су пример такве власти непоменика, указао је јереј Александар Мандарић, тумачећи причу о изгону злих духова у емисији „Сведочења“. „Гроб нас у први мах подсећа на наше највеће страдање, највећег непријатеља нашег, а то је грех- онај који нас води у смрт и баца у власт непоменика. Зато је гроб све до Васкрсења Христовог био место страдања, доказа да смо се предали смрти и ђаволу. Тек Васкрсењем Христовим гроб постаје блиставији од сваке царске одаје, зато што је Господ из њега устао“, објаснио је отац Александар Мандарић усуд јунака приче, из којих Господ Христос изгони демоне. „Трудимо се да творимо вољу Божју, јер можемо и данас се слободом воље препустити да они владају над нама, а то не било ни најмање пријатно, јер непоменик мрзи род људски највише из разлога што је Син Божји узео баш човечје тело и постао човек“, поручио је отац Александар Мандарић.
