Четворица пријатеља, који уносе узетог човека Господу Христу пред ноге кроз кућу са које претходно померају кров (Мк 2, 1- 12), могу се метафорички посматрати као четворица јеванђелиста, док раскопавање крова симболизује раскопавање нашег ума, свега оног што смо стекли током живота, укључујући знање, али и животне бриге. Ношени јеванђелистима и испуњавајући заповести, ми тај кров наше душе и ума отварамо, да би могли да сусретнемо Христа и да би нас Он могао излечити, казао је јереј Александар Петровић, парох при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, у свом тумачењу јеванђељског одломка о исцељењу узетог човека у Капернауму. „Господ не остаје нем на веру човека па макар и на веру другог човека, који се моли за некога“, истакао је отац Александар Петровић, додавши да је болест дата као могућност човеку да се сећа грехопада, будући да су људи сами по себи, без болести као опомене, склони препуштању и уљуљкивању у удобност свакодневног живота.
