Било је ситуација у животу сваке особе када су „желеле најбоље, али је ипак испало другачије“. Зашто наша добра дела и тежње не доводе увек до добрих резултата? Да ли је могуће научити да не понављате такве грешке?
Често људи, без духовног расуђивања, делују брзоплето и чине радње које негативно утичу на њихов будући живот. Постоје ситуације када човек не зна шта да ради а ослања се само на себе, не на Бога, и иде погрешним путем. Да бисмо се сналазили у земаљском животу и знали који пут води у Царство Небеско, Господ нам је дао Своје учење. Ослањајући се само на сопствене снаге, особа ризикује да почини непожељно дело за које ће морати да одговара.
Пуни добрих намера били су и људи који су пре сто година рушили цркве, стрељали неистомишљенике, одузимали туђа имања. Под, наизглед, исправним паролама чинили су оно што су сматрали добрим, а за шта би, међутим, морали да одговарају пред Богом.
Добро долази у различитим облицима. Дешава се да човек чини зло, које се, као у омотачу, заодева у добре намере. Свака подела, ратови и немири су непожељна дела, која се, међутим, обично представљају као добра. Бог нас учи да живимо у миру, љубави и слози. Још један пример псеудо-доброте је савет женама да абортирају. Често се заснива на бризи за будућност, али на крају доводи до тешког греха.
Морате добро размислити пре него што било шта урадите. Људи сада живе превише брзо, хоће све одједном. Мало људи има жељу да размишља о некој ситуацији, да сачека, јер се, не без разлога, каже да време све поставља на своје место. Понекад је потребно доста времена да ситуација постане јаснија.
Пре него што нешто урадите или дате савет, потребно је да анализирате: до чега би то могло да доведе? Какви ће плодови бити од посла који радимо? Понекад човек предузме нешто добро – на пример, оде на молитву у храм. Али замислимо да је код куће оставио болесне укућане којима је била потребна његова нега. Може ли се његово понашање сматрати врлинским?
Главни критеријум за добро дело је да, чинећи га, не наносите штету својој души и људима око себе. Да бисте разумели такве ствари о себи, важно је да се духовно усавршавате.
Постоје ситуације које треба проценити из различитих углова. На пример, послушност родитељима. Наравно да је потребна. Међутим, ако тата и мама наговарају дете да поступи супротно Јеванђељу – наравно да не можете да се сложите. У таквим ситуацијама важно је не мешати поштовање родитеља са слепим покоравањем њиховој вољи. Саветовао бих да се у таквим случајевима потражи помоћ од свог духовника. Наравно, можете се консултовати и са неколико свештеника, у томе нема ништа лоше.
Ако особа води промишљен духовни живот, онда је много вероватније да ће избегавати да ради ствари које је могу довести до катастрофалних резултата.
Још једном понављам: журба нас најчешће доводи до негативних последица. Није случајно што постоји пословица: „Три пута мери, једном сеци“. Она има веома дубоко значење. Када људи не би журили да одрасту, да се венчају или да уђу у непотребне везе, да мало промисле унапред и да дозволе Господу да учествује у њиховом животу, били би срећни и чисте душе.
Да не бисмо чинили непотребне радње, морамо се сећати Бога. Ако нам нешто не полази за руком, нема потребе да очајавамо: онај ко иде, савладаће пут, а Бог ће увек помоћи. Свест о својој духовној слабости је почетак врлине. Смирујући се, човек привлачи благодат Божију, која све крепи и исцељује. Господ све ствара за спасење, само му се не опирите. Треба да прихватимо Његову милост, да верујемо да ће лоше ствари проћи, да се све у нашим животима дешава по светој вољи Божијој.
Ако желимо да наше намере буду заиста добре, онда треба да дозволимо Богу да делује у нама. Како се то ради? – Молите Му се, уздајте се у Њега, тражите помоћ од Њега. Али, како је свети Серафим Вирицки рекао својим ученицима, када се обраћамо Богу са молбама, не смемо заборавити да додамо на крају: „али не како ја хоћу, Господе, него како ти хоћеш. Нека буде света воља Твоја за све!“
https://gorlovka-eparhia.com.ua
