Много пута си ме саветовао да будем стрпљив, али нажалост, мој живот гледаш својим очима, а не мојим. Кажеш да тешкоће и туге на путу којим ходам нису ништа посебно, али нажалост, не носиш моје ципеле и не ходаш мојим стопалима.
Бог ће од нас тражити да му покажемо слике које смо својим корацима сликали у свом животу. Те уметничке слике са корацима пуним животног искуства које крију ране, сузе и осмехе.
Задовољан сам својим упрљаним ципелама, јер су прешле километре живота и пуне су искуства, а ти се претвараш да си учитељ, држећи своје ципеле у витрини живота, са ђоновима који нису корачали стазама живота.
Покушајмо да разумемо другог, а не да се постављамо као да смо његови учитељи. Филозофирање са кауча са кафом у руци је лако, али ношење Крста захтева унутрашњу снагу, а не теорије.
Нећу учитеље, хоћу сапутнике. Не желим да ми говориш шта да радим, не зато што не поштујем твоје мишљење, већ зато што у ствари знам, али немам снаге. Мојој души и срцу не треба наређење, већ загрљај. Довољно је да ми кажеш „осећам те“, „разумем те“, чак и ако ништа не осећаш и не разумеш. Чак и само слушање мене је и милостиња и љубав и молитва у исто време.
Можеш рећи другој особи: „Не правдај се, то је тег од десет килограма, можеш га подићи“, и вероватно сам подигао много таквих тегова у свом животу, али ако подигнем овај, згњечиће ме. Боље је живети са својим уоченим слабостима него са својим непостојећим и замишљеним снагама.
Понашаш се као да си учитељ и говориш ми да те не разумем, али ти још ниси разумео себе. Проналазиш грешке у другима, али не налазиш грешке у себи, једноставно зато што их не видиш. Јер у теби нема ничега и не можеш пронаћи нешто ни у чему.
Кад ме боли, само ме загрли и помоли се за мене. Кад ти кажем „не могу“, немој ми рећи „није то ништа!“, само ућути, и ако не можеш да поднесеш ни трунку моје невоље, погледај бар како је носим.
Стрпљење и снага нису само речи, већ искуства. Једном може, а други пут не може. Не може сада, али може касније. Једном је могао једно, сада може нешто друго.
У људској моћи или немоћи нема образаца и бројева. Када друга особа живи у паклу, немој јој рећи да се ништа није догодило, не помажеш јој. Нека усред своје тешкоће види део Раја који му дајеш кроз своје срце. Желим да трчиш поред мене и наћи ћу снаге да трчим са тобом. Христос држи узде, немој да се бојиш!
Имамо Бога коме кажемо: „Не могу“ и уместо да те грди, Он те грли. Боље је бити ћутљив ученик на последњем месту и слушати учитеља, него желети да учиш друге. Свет је пун учитеља, судија и фарисеја, и узалуд тражимо смирене. Рањенима не лечиш ране речима, већ делима љубави. Неко ти каже свој проблем, а ти му одговараш: „Хоћемо ли да идемо заједно?“. Баш лепо!
Тражи људе у свом животу који су поред тебе, а не испред или иза. Не тражи људе који ће се претварати да су учитељи а желеће да те гурну у амбис…
Најбољи пријатељи су твоји школски другови. Остали ће једноставно бити заборављени у гардероби времена твоје личне историје.
Потражи дијаманте чак и ако мораш да пливаш у отпаду. Веруј ми, вреди!
о.Спиридон Скутис