Хиротонија архимандрита Нектарија за Епископа јегарског, викара Патријарха српског

На редовном заседању одржаном у Београду од 15. до 20. маја 2022. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Нектарија (Самарџића), за викара Патријарха српског са титулом Епископ јегарски.
Хиротонија изабраног Епископа јегарског биће обављена у недељу, 27. новембра 2022. године са почетком у 9 часова, у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством.
Претходног дана, у суботу, 26. новембра са почетком у 17 часова биће извршен чин наречења изабраног Епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.
Извор: ТВ Храм

Упокојио се академик и песник Милован Данојлић

У среду 23. новембра је у Француској после краће болести преминуо српски књижевник и песник, члан САНУ и дугогодишњи председник Српске књижевне задруге Милован Данојлић.
Од 1957. године и објављивања књиге „Урођенички псалми“ Милован Данојлић је у српску књижевност унео јединствен стваралачки ангажман, оглашавајући се, годинама и деценијама, као песник, романсијер, есејиста, путописац, преводилац, хроничар наших прилика и нарави. Увек делујући мимо и књижевних и друштвених шаблона, увек узимајући слободу за врховно начело, лако прелазећи преко свих унутаркњижевних граница, пишући и за децу и за одрасле, Данојлић је постепено израстао у јединствену фигуру српске књижевности, која подједнако води рачуна о очувању онога што смо баштинили од предака као и о потреби да се иде даље, да се долази до истински нових подручја књижевног израза. Као неко ко добро познаје духовни хоризонт модерних времена и ко јасно осећа ништитељске импулсе у самом срцу нашег доба, Милован Данојлић је језик претворио и у извор снаге свог уметничког израза и у вредност која је, посебно у малим културама, на најјачем удару. И његова „Мука са речима“ и његова лирска хроника “ део су настојања да се покаже да у књижевности али и у људском свету све почиње са речима и све се у њима окончава. Са много разлога се може рећи да није било ничег природнијег од доласка Милована Данојлића на чело Српске књижевне задруге, пошто су се у том чину подударила лична стваралачка настојања и циљеви постављени у сам темељ једне врло важне и врло старе установе српског народа. Предводећи годинама Српску књижевну задругу, Милован Данојлић је своја најдубља књижевна уверења и свој добро познати облик јавног деловања довео у ону врсту склада која је, упркос свим тешкоћама, омогућила и њему и Српској књижевној задрузи да очувају оно што им је остављено у наслеђе и да стигну до онога што је њихов циљ. Уписавши се, на врло високом месту, у историју СКЗ, Милован Данојлић се придружио највећим именима српске књижевности и културе.
Милован Данојлић рођен је 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига.
Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.
Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот.
Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност).
Од 1984. године живео је и радио у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.
Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године.
Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године.
У родним Ивановцима подигао је цркву.
Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република.
Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима.
Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.
Данојлић је укупно објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира, Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику. Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса“, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари – огледи о себи и о другима“ и „Балада о сиромаштву“.
Добио је НИН-ову награду за дело „Ослободиоци и издајници“ 1997, као и многе друге.
Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свештеник Дејан Трипковић о вршњачком насиљу: Спас је у вери!

Бројни немили случајеви злостављања и малтретирања наставника узнемирили су јавност и навели да се запитамо шта се дешава са нашом омладином. Свештеник Дејан Трипковић, парох Храма Васкрсења Христовог и духовник у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, каже да је тога било и раније, поготово деведесетих година када је он био средњошколац, али да то није оправдање. „Свако мора да крене од себе, а ја дубоко верујем да већина деце не оправдава и не подржава насиље“, каже отац Дејан који додаје да све креће од породице, али и да се породица урушава и ниподаштава на сваки могући начин. „Једини је спас у вери јер Христос је увек ту и увек присутан“, истиче наш гост верујући да сваки човек, а поготово ако је млад, може да се поправи и да напусти порочан живот.

Свако јутро Литургија у Новом насељу

Ове недеље, закључно са суботом 26. новембром, свако јутро се од 7:30 часова служи Света Литургија у Храму Светог Георгија у Новом насељу, као и у манастиру Лелић од 7 сати.

Свето јеванђеље Недеље 23. по Духовима за уторак 22. новембар лета Господњег 2022.

Свето јеванђеље по Луки, зачало 60. (11,34-41)
34. Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тело твоје биће светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело ће твоје бити тамно. 35. Пази, дакле, да светлост која је у теби не буде тама. 36. Јер ако је све тело твоје светло да нема ниједнога дела тамна, биће светло цело као кад те светиљка обасјава светлошћу. 37. А кад он то говораше, мољаше га неки фарисеј да обедује код њега. А он ушавши седе за трпезу. 38. А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не опра пре обеда. 39. А Господ му рече: „Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе. 40. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља? 41. Али подајте милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Светиљка телу је око (Лк.11,34), а светиљка душе је ум. Када је телесно око здраво, све је око нас, у спољашњем животу, видљиво, и знамо куда и како да идемо и шта да радимо. Тако нам је, при здравом уму, све видљиво у нашем унутрашњем животу, у нашем односу према Богу и ближњима, тј. у свету наших дужности. Ум, тј. виша страна душе, у себи садржи чуло за Божанско, захтеве савести и наду на оно боље у односу на све што поседујемо и знамо. Кад је ум здрав, у души царује страх Божији, чиста савест и невезаност спољашњим. Када, пак, он није здрав, Бог је заборављен, савест храмље на оба стопала и душа се сва погружава у видљиво и поседовано. У том случају у човеку влада тамна ноћ: схватања су спутана, у поступцима постоји незграпност, у срцу неутешна туга. Таквог човека носе текуће околности и он се вуче за њима као што трска бива ношена струјом потока. Он не зна шта је до одређеног тренутка урађено, ко је он заправо и чиме ће се завршити његов пут. Напротив, онај ко има здрав ум, има страх Божији, пажљиво управља својим делима, слуша једино закон савести који даје једнообразно устројство читавог његовог живота, не погружава се у чулност, и окриљује се надањем на будуће блаженство. Због тога је јасан његов поглед на читав ток живота, са свим оним што у њему среће. За њега је све светло, као што је светло ономе кога обасјава светиљка (Лк.11,36).

чита: јереј Јован Новитовић

Епископ Исихије на дан Светог Нектарија: Велики проповедник и мислилац

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служио је на празник Светог Нектарија Егинског Свету Архијерејску Литургију у Храму посвећеном овом исцелитељу и чудотворцу у Ваљеву. Саслуживало је више епархијских свештенослужитеља уз појање певнице, а у молитвеном присуству великог броја верника, од којих су многи пристигли из других градова не би ли се поклонили светитељу чији се делови моштију налазе у Ваљеву. Након читања светог јеванђеља, Владика је беседио о блаженствима са којима је прожето покајање, које нам је неопходно да бисмо се исправили. Пример исправног живота је и Свети Нектарије који је као мало ко за живота претрпео бројне клевете и подметања, највише од своје сабраће – архијереја. Али је показао трпљење. „Он је давао одговоре, образложења, а када је то наилазило на ћутање, он је то прихватио као Крст који му Господ даје“, истакао је ваљевски архијереј, подсећајући сабране да је свуда Свети Нектарије пројављивао Христову љубав, те да је зрачио јеванђељем. „Био је велики проповедник, мислилац, писао упутства за живот православних“, закључио је Владика.

По освећењу жита и резању славских колача, Владика се још једном обратио верницима, честитајући им празник.

Епископ Исихије на Ваведење служи у Докмиру

У недељу 4. децембра, на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Докмир који је посвећен овом празнику. Богослужење ће почети у 9 сати.

Ученици ОШ „Милан Муњас“ победници квиза „Православна слагалица“ у тамнавском намесништву

Квиз „Православна слагалица“, одржан у петак 18. новембра 2022. године у Убу у Основној школи „Милан Муњас“, окупио је екипе из шест основних школа Архијерејског намесништва тамнавског, по благослову Епископа ваљевског г. Исихија. Знање из веронауке показали су ученици: ОШ „Милан Муњас“, ОШ „Рајко Михаиловић“ из Бањана, ОШ „Миле Дубљевић“ из Лајковца, ОШ „Душан Даниловић“ из Радљева, ОШ „Димитрије Туцовић“ из Јабучја и ОШ „Свети Сава“ из Памбуковице. У реализацији игара учествовали су јереј Далибор Чкојић, секретар Епархијског одбора за веронауку, и ђакон Драган Станојевић, аутор квиза. Пре почетка такмичења чуле су се речи Молитве Господње „Оче наш“, након које је водитељ квиза ђакон Драган Станојевић објаснио ученицима правила игре. Након последње игре „Асоцијација“ победници квиза постали су ученици ОШ „Милан Муњас“ из Уба – Марија Дудић (капитен екипе), Ружица Панић и Миљан Станојевић.
Детаљније на интернет страници Епархије ваљевске.

Архијерејски намесник Дарко Ђурђевић: Бесомучник сведочи Христову моћ!

Недеља 23. по Духовима литургијски је прослављена у Храму Покрова Пресвете Богородице. Светом службом Божјом је началствовао протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски први, који је беседио о нечистим силама, инспирисан јеванђељском причом о исцељењу бесомучника, али и у сусрет празнику Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила. Отац Дарко је приметио да многи људи када треба да исповеде Христа као Сина Божјег, они то не могу, због сопственог пада. „Само таквим исповедањем добијамо живот вечни“, рекао је беседник, истакавши да је друга важна порука оличена у важности Свете Литургије и примања тела и крви Христове. Шта ће бити са онима који живе у нечистоти, запитао се беседник, додавши да Господ никога не приморава да буде у заједници са Њим, али да оставља исцељеног бесомучника да сведочи Његову силу и моћ.

Оцу Дарку је саслуживало више свештенослужитеља, појали су певница и Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“, а молитвено се сабрао велики број верника.

Ученице Економске школе о Патријарху Гаврилу Дожићу

Један од поглавара Српске Православне Цркве са најтежим бременом које историјске прилике могу донети, Патријарх Гаврило Дожић, био је тема најновијег издања емисије „Кад анђели проговоре“. О првојерарху који се у трону Светог Саве налазио од 1938.до 1950. године, његовој по много чему јединственој личности, пастирском путу препуном различитих искушења и страдања, те сапатничким данима у нацистичком логору Дахауу са Светим Владиком Николајем, говориле су ученице Економске школе Ваљево: Марија Мандић, Анастасија Станојевић, Наталија Старчевић и Јована Петровић. Слушаоце је у тему увео њихов наставник веронауке Милан Јанковић, уз чију помоћ су и припремиле емисију.